субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.03.2021. у 20:00 Славица Ступарушић
БИСЕРИ ПРИРОДЕ

Калемегдански рт

У одлуци о проглашењу Споменика природе наглашава се да се простор од 14 хектара и седам ари ставља под режим заштите другог и трећег степена
(Фотографије: Милан Јанковић)

Јединствена природна реткост геолошког карактера на тлу Србије – профил морског спруда из најстаријег стадијума у историји некадашњег Панонског мора, јужно од ушћа Саве у Дунав, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве на Калемегдану, од ове године је Споменик природе „Калемегдански рт”.

Прво решење о заштити датира из 1968. године. Тадашњи назив природног добра: „Морски неогени спруд-профил испод споменикa Победнику на Калемегдану” и „Геолошко-географски слојеви на локалитету на Калемегдану, код споменика Победник” промењен је у „Калемегдански рт”. Истини за вољу, ово природно добро први пут, али посредно, заштићено је још 1946. године у оквиру заштите Београдске тврђаве као културног добра.

Морски неогени спруд-профил испод споменикa Победнику на Калемегдану (Фото Завода за заштиту природе Србије)

Одлуку о проглашењу Споменика природе „Калемегдански рт” у Београду Влада је донела у фебруару на основу изворности, репрезентативности, разноликости, целовитости, пејзажне атрактивности и очуваности представљене у Студији Завода за заштиту природе Србије која је предата још 2017. године.

У одлуци се објашњава да се простор од 14 хектара и седам ари ставља под режим заштите другог и трећег степена, у циљу „очувања седимената миоценске старости, односно његовог дела баденског ката који представља природну реткост, јединствен остатак медитеранског стадијума – јединственог у историји панонског мора”.

Други степен заштите утврђен је за три хектара и 42 ара, што обухвата падину између Доњег и Горњег града и припадајуће објекте споменика културе, као што су Видин капија, Јакшићева кула, Источна капија, Мала барутана у Доњем граду, остаци североисточног бедема Доњег града, као и Амам, саграђен у 18 веку, у коме се данас налази Планетаријум астрономског друштва „Руђер Бошковић”.

Доњи Калемегдан 

Затим, остаци Митрополијског двора откривени приликом трагања за православним храмом који је био посвећен Успењу Богородице када је пронађен део мермерног надвратника митрополијске цркве са ктиторским натписом деспота Стефана Лазаревића. Сем натписа није пронађен никакав други остатак цркве која је уништена почетком треће деценије 18. века. Пространа средњовековна грађевина – палата, у близини цркве, из деспотовог времена, уништена је у пожару приликом турског запоседања града 1521. године.

Уклопљена у североисточни бедем Доњег града је Капија Карла VI, усамљени спомен на барокни Београд изграђен за време краткотрајне аустријске владавине 1736. године у част цара Карла VI, „славног освајача Београда”.

Укопан у стени западног подграђа је Велики барутни магацин настао у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала од 1718. до 1720. године, са циљем да се што пре направи безбедно склониште за барут, место заштићено од непријатељске артиљерије. Око ове грађевине, средином 18. века изграђен је изузетно јак заштитни бедем.

Капија Карла VI

На заштићеном простору забрањено је уништавање постојећих природних изданака, односно фосилних материјала, вегетације, засецања падине као и одвијање манифестација којима би се изданци седимената могли угрозити.

На осталом делу територије Споменика природе, на коме је установљен трећи режим заштите, није дозвољена изградња објеката туристичког смештаја и угоститељства, енергетских објеката, као ни садња која би висином могла умањити видну површину и моделирање терена.

Да не буде забуне, тај део не обухвата подручје на ком је била планирана изградња гондоле. Остаје нада да ће проглашење Калемегданског рта представљати додатни мотив да Београдска тврђава остане сачувана.

Споменик природе „Калемегдански рт” поверен је на управљање Јавном предузећу „Београдска тврђава”.

Коментари1
ae8ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Питања
Требало би неки геолог да објасни о вези овог спруда са Панонског мора и рецимо зашто су његови слојеви на Калемегдану нагнути. Ништа не знам ни о степенима заштите и што се ово природно добро старо милионима година везује за много, много млађе историјске објекте?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља