Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све више младих се досељава у Србију

Сту­ди­ја Беч­ког ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­не еко­ном­ске сту­ди­је ка­же да је у пе­ри­о­ду од 2015. до 2019. го­ди­не Ср­би­ја за­бе­ле­жи­ла „при­лив мо­зго­ва”, зна­чи ли то да се мла­ди вра­ћа­ју ку­ћи
Фото Пиксабеј

Иако мно­го­број­на ис­тра­жи­ва­ња и про­це­не ме­ђу­на­род­них и до­ма­ћих на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја го­во­ре да се из на­ше зе­мље сва­ке го­ди­не исе­ли из­ме­ђу 20.000 и 30.000 осо­ба, но­ва сту­ди­ја Беч­ког ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­не еко­ном­ске сту­ди­је ка­же да је у пе­ри­о­ду од 2015. до 2019. го­ди­не Ср­би­ја за­бе­ле­жи­ла не­то „при­лив мо­зго­ва”, што би зна­чи­ло да се ви­ше мла­дих ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них осо­ба до­се­ли­ло не­го од­се­лио из на­ше зе­мље.

Ре­зул­та­ти ове сту­ди­је го­во­ре да се у том пе­ри­о­ду у Ср­би­ју до­се­ли­ло око 90.000 мла­дих, а то су пре све­га ака­дем­ци ко­ји се вра­ћа­ју у зе­мљу по за­вр­шет­ку сту­ди­ја у не­кој од европ­ских зе­ма­ља, али и мла­ди из зе­ма­ља бив­ше Ју­го­сла­ви­је ко­ји у на­шу зе­мљу до­ла­зе на сту­ди­је, као и ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ни мла­ди стран­ци ко­ји ов­де до­ла­зе да ра­де. 

Ка­ко ис­ти­че аутор­ка ове сту­ди­је Сан­дра Лајт­нер, ре­ги­он шест зе­ма­ља за­пад­ног Бал­ка­на ка­рак­те­ри­ше ве­ли­ка еми­гра­ци­ја, с об­зи­ром на то да је сто­па не­за­по­сле­но­сти мла­дих ме­ђу нај­ви­ши­ма у све­ту. Ме­ђу­тим, оно што је ка­рак­те­ри­стич­но за Ср­би­ју, Цр­ну Го­ру и Ма­ке­до­ни­ју је­сте чи­ње­ни­ца да је ве­ћи при­лив ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них од њи­хо­вог „од­ли­ва” и то на­ро­чи­то у два­де­се­тим го­ди­на­ма. У Ср­би­ју се по за­вр­шет­ку сту­ди­ја у ино­стран­ству вра­ћа је­дан број ака­де­ма­ца, а ову тврд­њу по­др­жа­ва и чи­ње­ни­ца да нај­ви­ше еми­гри­ра­ју љу­ди са сред­њим обра­зо­ва­њем, гим­на­зи­јом или сред­њом струч­ном шко­лом – сва­ке го­ди­не око 2.000 мла­дих до­би­је ви­зе за сту­ди­ра­ње у не­кој од 28 зе­ма­ља Европ­ске уни­је. 

Дру­ги раз­лог ко­ји ути­че на „при­лив” мо­зго­ва у Ср­би­ју је­сте чи­ње­ни­ца да због ре­ла­тив­но ни­ских це­на сту­ди­ја ве­ли­ки број ака­де­ма­ца из зе­ма­ља бив­ше Ју­го­сла­ви­је до­ла­зи на фа­кул­те­те у на­шу зе­мљу – ста­ти­стич­ки по­да­ци го­во­ре да се у 2018. го­ди­ни чак 11.500 сту­де­на­та из БиХ, Цр­не Го­ре, Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је, Ма­ке­до­ни­је, Ру­си­је и Ли­би­је шко­ло­ва­ло у Ср­би­ји. И ко­нач­но, тре­ћи узрок је чи­ње­ни­ца да Ср­би­ја и Цр­на Го­ра све ви­ше при­вла­че ви­со­ко­о­бра­зо­ва­не стран­це.

У при­лог овој те­зи ин­ди­рект­но го­во­ри и по­да­так да се Бе­о­град на­ла­зи на вр­ху ли­сте нај­о­ми­ље­ни­јих европ­ских гра­до­ва за жи­вот и рад ди­ги­тал­них но­ма­да – про­фе­си­о­на­ла­ца у обла­сти ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја, ко­ји не мо­ра­ју фи­зич­ки да бу­ду при­сут­ни на јед­ној ло­ка­ци­ји да би оба­вља­ли по­сао, већ мо­гу да би­ра­ју где же­ле да жи­ве и ра­де. Глав­ни град Ср­би­је се на сај­ту „www.nomad.list”, једној од најпознатијих интернет локација за оцењивање дестинација за дигиталне номаде, нашао на седмом месту у Европи – после Лисабона, Берлина, Будимпеште, Кијева, Прага и Софије. Истраживање које су спровели иницијатива „Дигитална Србија” и Лабораторија за убрзани развој УНДП-а такође говори да се наш главни град налази на врху листе европских градова у којима се дигитални радници најдуже задржавају. 

Иако студија бечког института баца ново светло на комплексни проблем емиграције, чињеница је да ниједна домаћа и међународна институција нема прецизан одговор на питање колико се особа исељава из Србије. Процене изведене из националне Стратегије за економске миграције говоре да се у периоду од 2007. до 2016. године око пола милиона људи иселило из Србије – годишње емигрира између 30.000 и 60.000 особа, најчешће квалификованих и високообразованих.

И по индексу конкурентности Светског економског форума Србија је увек пласирана међу прве две или три земље на свету по „одливу мозгова”, а Европски завод за статистику (Евростат) 15. марта изнео је податак да је у 2019. години око 74.000 грађана западног Балкана добило држављанство ЕУ – међу новим Европљанима су 41.703 особе из Албаније, 10.297 особа из Србије, 8.047 људи с Косова, 7.147 особа из Македоније и 6.977 особа из Босне и Херцеговине. Грађани Балкана најчешће су тражили немачко и италијанско држављанство, као и пасош Француске, Шпаније и Шведске. 

Како у разговору за наш лист истиче мр Гордана Бјелобрк, начелница одељења за демографију Републичког завода за статистику, не постоје егзактни подаци о броју наших суграђана који су се привремено или трајно иселили из земље. 

– Ми знамо да емиграција јесте веома изражена, али немамо прецизне податке о броју одсељених суграђана – у наредном периоду ћемо се интензивније бавити економским миграцијама, а одговор на питање колико људи живи у дијаспори даће нам и предстојећи попис становништва. Оно што знамо јесте да медицински, фармацеутски и стоматолошки факултети у Србији привлаче велики број студената из региона јер су цене студија ниже, али не знамо шта се с овим академцима дешава када заврше студије. Пандемија короне свакако је утицала на повратак великог броја грађана Србије из иностранства, а процене говоре да се око 400.000 њих током прошле године вратило из Европе у матицу – подсећа наша саговорница. 

Доктор Владимир Никитовић, виши научни саветник из Центра за демографска истраживања, каже да процене говоре да сваке године из земље одлази између 20.000 и 30.000 људи и додаје да ће се тај тренд наставити и после уласка Србије у заједницу европских народа. Он додаје да је практично немогуће доћи до егзактног броја наших емиграната јер један број њих ради „на црно” у некој европској земљи, враћа се на један дан у Србију када истекну три месеца туристичке визе, да би се потом поново вратио на „посао” у туђину.

Пројекције демографа говоре да ћемо се највише исељавати у наредних 10–15 година, али је потпуно непредвидиво колики број људи ће срећу потражити под туђим сунцем – од када је постала чланица ЕУ, Хрватска сваке године губи чак два одсто свог становништва. Ни за једну од земаља источног блока није предвиђено смањење миграције до периода 2030–2035. године. 

 

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Napisano ne odgovara istini. Odjednom nakon svih priča kako svake godine 10.000 mladih domorodaca napusti državu, sad ispada kako je Srbija poželjno mesto za život? Kako visokoobrazovani stranci ovde traže zaposlenje? Pitam se samo gde. A ako to i jeste tačno, onda je to za dodatnu tugu, s obzirom na manjak sopstvenog ljudstva. A ovi iz delova SFRJ, koji dolaze ovde na studije, kojih ima malo, ionako se vraćaju u zemlju porekla po završetku istih. Molim da mi se konačno objavi komentar. Hvala.
Лазар
У коментарима видим људе који нису упућени у свет или су средовечни песимисти или острашћени. Наравно да слика није блистава али то текст и не каже. Увек је постојала повратна миграција уз миграцију из суседних земаља само је салдо био - . Током 2020 макар привремено доста наших људи дошло је назад у Србију због опуштенијих мера или јер им је ван пропао посао. Сад је и присуство странаца видљивије, а ко мало прати друштвене мреже видеће навалу vlogera и јутјубера посебно Амера који раде одавде.
драган лучић
Много читалаца изгледа није у току са трендовима. Требало би да прошире изворе информисања. То што они виде и наводе овде, знамо сви. Оно што не виде је ово што је у тексту предочено и у шта имају проблем да поверују. Имате Американце, Канађане и друге који на нету размењују информације о томе како је најлакше добити стални боравак или држављанство у Србији. Ако већ не може да се путује и окуси реалност живота негде другде, знање може да се обогати и виртуелним путовањем.
Miloš
@dragan lučić ne znam na osnovu čega sve to tvrdite, uglavnom baš u tom virtuelnom svetu, stekao sam drukčiji dojam. Realno, Srbija nije primamljiva zemlja za strance iz više razloga. To koga ste vi našli na internetu, ili je neki naš potomak koji je odlučio da se vrati u dedovina ili eventualno supružnik koji želi da živi u zemlji svog bračnog druga. Osim toga, malo šta ovde ima primamljivo za strance.
Stevo
Tipična razlika između stvarne i medijske Srbije. Život demonstrira jedno a u izjavama vlasti i neozbiljnom piskaranju suprotno. Opasno je kad ti koji drže uzde ignorišu život zarad idilične slike. Često, ulica se umeša. Nema ni od tog ništa ali ...
"...у разговору за наш лист ..."
Molim cenjenu Politiku da procita komentare gradjana. Ako drzite do sebe i iznad ste tabloida, nemojte molim Vas da nam vredjate inteligenciju ovakvim "tekstovima". Od naslova pa nadalje, nista nije u redu sa ovim tekstom. Dolaze mladi na godisnji odmor, da se provedu na Egzitu i po splavovima. Ali niko ne dollazi da u Srbiji zivi jer sta ce da radi?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.