субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градитељско дивљаштво на Авали

Поглед с Авале на море зеленила (Фото: Д. Јевремовић)

У бројним научним и стручним издањима, планским документима, уметничким остварењима и популарној публицистици Авала је често истицана као пример изузетних природних предеоних вредности и симбол Београда. Гранитни зеленкасти авалит користили су још у млађем неолиту Винчанци за прављење боја и зидање кућа. У средњем веку изграђен је град Жрнов, а подно Авале, према Белом Потоку и данас постоји археолошко налазиште мајдана Жрнов. Кнез Милош је донео уредбу о забрани изградње кућа на Авали, а Феликс Каниц је приликом последњег боравка у Србији 1903. године о пошумљавању Авале записао: „Сађењем и пошумљавањем Авале Београд ће добити још једно изузетно вредно излетиште” (уз Топчидер).

Изградњом споменичких места (Незнаном јунаку и Васи Чарапићу, а после погибије генерала Жданова и Споменика совјетским ослободиоцима), хотела и планинарских домова са одмаралиштима и теренима за боравак излетника, Авала је ту функцију и у свим генералним плановима (од 1972. до 2003) и у Просторном плану града Београда (1981) не само задржала, већ и унапредила свој културно-историјски и споменичко-туристички карактер. Посебан значај добила је изградњом и обновом телевизијског торња, чиме, без додатних градитељских приступа, у целини заслужује доношење просторног плана посебне намене, којим би се озаконила заштита предеоне целине у смислу природног и културно-историјског добра од изузетног значаја.

Садашња заштита појединих шумских целина, као „комплекса брдске букве, храста, јавора и бреста, првог степена заштите” у сливу потока Врановице, код излетничког комплекса „Чарапићев брест”, није довољна, јер је изведена из шумско-привредне основе, која се односи само на шумски фонд, а истовремено није обухваћен комплекс ендемске врсте „канадске псеудоцуге”, ретке и у Европи.

Међутим, приликом шетње управо делом те скорије проглашене „зоне заштите првог степена”, немало сам се изненадио видевши ограду на пропланку поред пута од скретања за „Чарапићев брест” до скретања за насеље Бели Поток, у близини прилаза мајдану Жрнов.

Овај експонирани пропланак с излетничком опремом пружао је излетницима ретку прилику да и са нижих терена Авале уживају у панорами брежуљкастих узвишења на ободу града. У целом проспекту, ову предивну предеону слику употпуњују сва насеља на ободу Београда која, пратећи морфологију терена, у потпуности одражавају ставове и слогане у ранијим плановима Београда. За ГУП Београда из 1972. године, руководилац израде тог генералног плана арх. Александар Ђорђевић окарактерисао их је као „архипелаг у мору зеленила”. У Просторном плану града Београда (1981) руководилац тима и синтезе Стеван Милинковић истакао је Београд као „изразити предеони град, у којем физичке структуре треба остваривати у функцији природних процеса, а никако обратно”.

На раскрсници ових путева, нисам био ни први ни једини који је угледао ново изненађење. Иза ограде се види четири-пет објеката П+1 у изградњи, а о том „градилишту” није, по прописима, истакнута информативна табла с подацима шта се гради, по којем одобрењу, ко је инвеститор, пројектант и извођач радова и који су рокови изградње.

Није ми било јасно да ли је починитељ овог градитељског дивљаштва један од 200.000 бесправних (боље рећи непланских) градитеља Београда, који су још пре тридесетак година тврдили да „неће ни да знају ни да чују да је за њихову градњу потребан некакав закон или план”. Или, још невероватније, надлежни инспекцијски органи и одговорне службе Општине Вождовац, Града Београда и Републике Србије (јер је Авала и државни драгуљ) нису евидентирали (чак је и на „Гугловој” мапи Београда то приказано) и реаговали на ову дивљу градњу, у чему је необјашњиво изостала одговорност челника града, а посебно главног урбанисте Марка Стојчића.

У нормалним демократским државама Европе и света, такви неодговорни представници власти поднели би неопозиву оставку, а наши имају изговор да „људи граде кров над главом” (и то баш на простору ненадмашне Авале).

Андреја Додић,
урбаниста и просторни планер Београда у пензији

Коментари9
db5f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ESR
Stalno se pitam koje se to "normalne" i "demokratske" drzave veoma cesto pominju na internetu? Da li vi znate kako se zovu? Da li ste ikada njih posetili? Odakle vise vama ta ideja da su druge normalni, a da vi niste? Dokle cete vise sami sebe omalovazavate? Te takozvane "normalne" drzave nisu ni nalik na ono sta vi imate u vasoj viziji. Lici da vi imate neku ideja kako "normalna" drzava bi trebala da izgleda, ali ne znate gde se ta nalazi.
Katarina
@ESR...kakav nepristojan komentar. Vrsta drveta koje se spominje u ovom clanku se zove "Douglas Fir". 1986 godine vodila sam moju decu u Kaliforniju i Oregon da vide te cuvene sume. Najstarije drvo u svetu ja staro 4000 godina. Bilo je na zemlji vec 2000 gd kad se je Isus Hristos rodio. Iz tih suma ni sisarku sa zemlje nemozete da iznesete a kamoli da gradite nekakvu kabinu. Zakon postoji i svi moramo to da postujemo. Ta lepota svima nama pripada a ne pojedincima. To je demokratija.
Горан
Како може да буде ендемска врста нешто што се зове „канадска псеудоцуга”?
Козјера
Гледао сам у атласу украсног дрвећа и грмља, мислим да се мисли на дрво које се код нас зове обично "дуглазија" (Pseudotsuga menziessi). Дуглазија је четинар који расте на пацифичкој обали од Калифорније до Британске Колумбије. Овде је има малтене у сваком парку. Ја сам, рецимо, од ње направио подметаче за чаше.
Mija
"..У нормалним демократским државама Европе и света, такви неодговорни представници власти поднели би неопозиву оставку,. " U normalnim demokratskim drzavama ostavke se imaju kome podneti a ovde nemaju ... Tacnije, tamo stvari nikada ni ne dodju do tacke teske profesionalne greske. Ovo napamet pozivanje na "poznavanje" Evrope govori medjutim da do ovih apsurda ne bi ni dolazilo da nije bas tog nakaradnog "znanja". Kaludjerica je samo stigla do Avale a krenula je kad je urbanista bio aktivan.
Козјера
Са свиме се слажем, једино ми није јасно како канадска псеудоцуга може бити ендемична у Србији.
darkovozd
Ako može na vrhu Kopaonika, onda može i u podnožju Avale.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља