Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жртве НАТО бомбардовања, оболеле од канцера, траже одштету

Локације на Космету и у јужној Србији где је НАТО авијација користила осиромашени уранијум током 1999. године (Фото Википедија)

Многобројне жртве ваздушних напада НАТО-а на Савезну републике Југославију (СРЈ) успеле су да скупе доказе и затраже од суда одштету због обољевања од канцера, као последице бомбардовања наше земље осиромашеним уранијумом 1999. године.

Број оболелих од канцера повећавао се из године у годину, а према подацима адвокатске канцеларије „Алексић” из Ниша, која их заступа пред судом, сада износи више хиљада.

Прву тужбу за одштету у име оболелих од канцера поднела је канцеларија „Алексић” парничном одељењу Вишег суду у Београду 19. јануара, по узору на тужбе које су подносили италијански војници који су били ангажовани у мировној мисији на Косову и Метохији, који су највише бомбардовани.

Италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља је заступајући италијанске војнике у Италији успео да добије 181 правноснажну пресуду у корист својих клијената и одштете од 700.000 до милион евра.

Након тужбе у Београду, уследиле су тужбе и судовима у Врању, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.

У складу са процедуом тужба се упућује туженом на одговор, након чега би суд требало да закаже прво рочиште за расправу у том спору, а српски судови још увек чекају одговор од НАТО.

Како је Танјугу објашњено раније у адвокатској канцеларији „Алексић”, тужбеним захтевима у овим споровима тражи се одштета због обољевања од канцера услед тровања осиромашеним уранијумом конкретних клијената, а то су махом војници, полицајци или војни резервисти, који су били 1999. године на Косову и Метохији или Југу Србије”.

Иначе 2000. године водио се и кривични поступак против челника НАТО пакта у тадашњем Окружном суду у Београду, који је 21. септембра 2000. године 14 тадашњих челника западних земаља у одсуству је осудио на по 20 година затвора због бомбардовања Србије.

Међутим та пресуда је укинута одлуком Врховног суда и предмет је био враћен на поновљено суђење, након чега је поступак убрзо обустављен.

Међу осуђенима су били тадашњи амерички председник Вилијем Клинтон, Медлин Олбрајт, Хавијер Солана, Тони Блер, Вилијем Коен, Робин Кук, Џорџ Робертсон, Жак Ширак, Ибер Ведрин, Ален Ришар, Герхард Шредер, Јосеф Фишер, Рудолф Шарпинг и Весли Кларк.

Ова првостепена, осуђујућа пресуда биће један од многих доказа у споровима за одштету због обољевања од канцера.

Иначе, напад на Србију, односно СРЈ, извршен је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан.

Муниција са осиромашеним уранијумом (Фото Википедија)

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је касније, у књизи „Модерно ратовање”, написао да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току” и да је завршено крајем августа те године.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби”, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололец (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати.

Тог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак избеглих док се не дефинише широк аутономни статус.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Da napomenem čitaocima i komentatorima da su mnogi karabinjeri vojnici i drugo osoblje koji su zbog posledica radijacije zadobijenih na Kosovu tužili državu Italiju i NATO a neki i dobili otštetu . te pare isplaćene iz budžeta države koja ih je i poslala u misiju ! Znači da će 'sami sebi' platiti ! Amerikanci i komanda NATO nikom nisu platili ni jedan dolar !
Анатоли
Сећамо се злочин фашистичког НАТО пакта! Никад не заборави!
Stevan
Треба да будемо упорни у настојању да одговарају на било који начин за почињена злодела! Проклетници!
Aca
Osiromašeni Uranijum NE izaziva cancer. ALi cancer izaziva preko 100 supstanci. Kinezi ispuštaju supstance u reke i vazduh koje su kancerogene. U Smederevu, Boru, Zrenjaninu itd. Nigde ni jedan svetski institut neće potvrditi nakaradnu tezi da uraninijum izazica cancer. Ali stres ga izaziva, a bombardovanje je sigurno stres.
tja
Neki italijanski vojnici su dobili odstetu, ali razlog za to se ne pominje u srpkim novinama. Sud nije presudio da su oni oboleli SIGURNO zbog osiromasenog uranijuma (OS) nego da njihova bolest MOZDA ima veze sa OS. Vlada se nije zalila na ovu odluku nego je odlucila da plati. Politika je tu imala vise uticaja nego zakon. Kad je jedan sud doneo presudu da se plati roditeljima cije je dete obolelo od autizma, drzava se zalila i oborila presudu ali joj je za to trebalo tri godine.
drLazar
Pa dobro prepametni, zasto su italijanski vojnici koji su bili na KiM dobili sudske podstupke i dobili odstetu?
Radojko Teofilović
Deluje da imaju osnova za sudsku tužbu, samo je pitanje sprovodljivoste presude ako se proces odvija u Srbiji.
moja istina je sledeća
kao učesnik u odbrani Srbije na KiM i kao jedan od obolelih tvrdim da su svi koji su posle dejstva sa municijom sa osirom.uranijom bili u neposrednom dodiru ili u blizini pogodjenih ciljeva oboleli od neke vrste karcinoma. Podatak je da se je od tada 8 puta povećalo obolevanje od cancera. Kada se dodaju toksini nastali posle pogodaka petrohemijskih i elektro postrojenja zagadjenje je ogromno. Uz korišćenje kasetnih bombi koje su bačene i na gradske sredine i bolnice ovo je ratni zločin !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.