Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДВАДЕСЕТ ДВЕ ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА СРЈ

Херојска одбрана од НАТО агресије

Војни старешински кадар био је унапред добро припремљен, каже за „Политику” генерал Владимир Лазаревић
Баново брдо, Београд: дан након потписивања Кумановског споразума 11. јун 1999 - Припадници жандармерије Фото ЕПА - СТРИНГЕР

Ниш – Сећајући се свих догађаја с краја 20. века и збивања у ратно пролеће 1999, генерал пуковник у пензији Владимир Лазаревић за „Политику” каже да је и сада многим високим војним старешинама у развијеним земљама Европе и света нејасно како су се југословенске снаге безбедности, војска и полиција, али и народ Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) пре 22 године одбранили од најjаче војне силе, од НАТО-а.

У време агресије на Југославију и Србију најпре начелник штаба Приштинског корпуса, а потом и командант корпуса, после постављења генерал-пуковника Небојше Павковића на чело Треће армије, Владимир Лазаревић истиче да амерички и генерали европских земаља чланица НАТО-а, који су били на челу својих војних јединица, али и они који су седели у командним центрима, вероватно никада неће схватити шта то српски војник има у срцу и грудима.

​Врхунски оспособљени, обучени у врхунској тактици за коју наши непријатељи немају одговор, ми смо сви стали у одбрану наше земље и нашег народа, због неправде за коју смо знали да нам се спрема, због патриотизма који носимо у себи, због љубави према овој држави и српском народу, каже генерал Лазаревић. 

– И успели смо да одбранимо Косово од НАТО агресије. А то како смо у томе успели увек ћемо за оне који су више од две деценије још у дилеми, а који су насрнули на нас, који су нас напали и извршили несхватљив злочин, имати само један одговор који и не кријемо – невиђен хероизам свих припадника Приштинског корпуса јер је сваки припадник наших снага безбедности у пролеће последње године прошлог века одбранио је Косово. То јунаштво памтиће се, иако године неминовно пролазе, вечно – рекао нам је Владимир Лазаревић.

Легендарни генерал, али и сви остали из војног и полицијског старешинског кадра, који је био на челу наших снага безбедности на Косову и Метохији у периоду пре агресије, али и на почетку бомбардовања 24. марта, па све до 10. јуна 1999. године и потписивања Кумановског споразума, били су унапред добро припремљени за одбрану земље.

– Косово је у правом смислу речи било поприште главних ратних догађања током 78 дана агресије НАТО-а на нашу земљу, али и неколико година пре тога. И због циља алијансе, који је, а то се знало, био освајање и одвајање Космета од Србије, али и због непрестаних покушаја припадника такозване ОВК, односно шиптарских терористичких паравојних формација да на просторе наше покрајине из Албаније убаце што већу количину оружја, муниције, експлозивних средстава и, свакако војне опреме, ми смо у некој врсти ратног стања били много пре агресије. Терористи су војна средства и опрему за своје мрачне циљеве и наоружавање поменутих паравојних формација пребацивали на територију Косова и Метохије на сваки могући начин и у скоро немогућим условима, користећи планинске стазе кроз праву дивљину, или на неком од граничних одсека. Јасно је због свега тога да је Приштински корпус безмало две године пре почетка агресије био у рату.

Ја лично уопште немам дилему да је цео сценарио цепања Србије и отимачине Косова и Метохије припреман годинама пре агресије, која је по мом мишљењу била само једна завршница реализације мрачног плана светских центара моћи. Иако се стално говорило да је напад на нашу земљу био само због обезбеђења мирног живота становника на Космету, као дан је било јасно и тада, а и сада је, да је простор наше покрајине тим центрима моћи био потребан за нешто друго. Као што се знало, а наговештаји су били више него познати, да је 1998. година била одређена као последњи рок у којем ће се одлучити о нашој судбини. Те године, још крајем лета и почетком јесени, издата је наредба за напад на Југославију, али је уследио кратак застој у реализацији плана, јер је дошло до споразума Милошевић–Холбрук. Ипак, после само неколико месеци остварена је паклена замисао непријатеља наше земље – објашњава генерал Лазаревић.  

Зашто је Косово толико било значајно Америци и савезницима?

– Средином последње деценије прошлог века, мислим да је то било 1994. године, прочитао сам одређена предвиђања америчких војних стратега и експерата који су наговештавали ратни сукоб на тлу Европе. Још тада је, значи годинама пре агресије, било предвиђања могућег ратног сукоба. А када је у појединим америчким стручним анализама нешто прецизније било речи о локацији могућег сукоба на европском тлу и када је поменут „Српски Кувајт” није било дилеме да се мисли на Косово и Метохију, као непресушни извор природних богатстава – истиче генерал Лазаревић.

На 22. годишњицу агресије НАТО-а на нашу земљу генерал пуковник Владимир Лазаревић говорио је и о томе да су за 78 дана дивовске борбе да се одбрани територија Косова и Метохије сачувани борбени потенцијал и морал припадника Треће армије и Приштинског корпуса, што је и допринело успешној одбрани и очувању безбедности за становништво.

– Увек смо имали на уму да се морају сачувати припадници наше војске и полиције, као и техничка средства од масовног уништења, да се по сваку цену морају одбранити границе и обезбедити државни интегритет наше земље, али и да се сачувају људски животи и спречи прогон српског становништва и неалбанског живља, а да се истовремено обезбеде и услови да државни органи Југославије и Србије функционишу и на Косову и Метохији, као саставном делу своје територије. Од тих принципа, од тих задатака није се одустало ниједног тренутка све до Кумановског споразума 10. јуна 1999. године – рекао је за „Политику” генерал-пуковник Владимир Лазаревић, који је провео више од десет година у затвору Међународног суда у Схевенингену, пошто је био осуђен у Хашком трибуналу за командну одговорност током одбране Косова и Метохије.

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Rat se moze tumaciti na razne nacine. Jedan od njih je nacinjena steta za obe strane: napadaca i branioca. Srbija se jos nije oporavila od navedenog rata. Stvarno ''herojski podvig''.
vox ex populi
Ja ne znam gde ste vi to živeli 1999. Mi u Novom Sadu smo se utrkivali s vojskom ko će pre u sklonište. Oni iz kasarne, a mi iz stanova. Hrabrosti i požrtvovanja je možda bilo na KiM, i to je to. Nikada se nisam osećao bespomoćnije i jadnije. Avioni zasipaju grad bombama, čuje se brundanje, vidimo ih, a nemamo čim da se branimo, osim da psujemo i kunemo. Eto, tako ja to pamtim. Samo nemojte više da se opet dokazujemo.
Мали Ђокица
То чак није била ни борба Давида и Голијата. Борити се са НАТО земљама (19 комада) 260 ( и словима двеста шесдесет) пута већим од Србије!!!!!???? и са 110 (и словима сто десет!!!) пута више људи. А уништили само један тенк. А "капитулирали" смо зато што су обећали да ће сравнити Србију са земљом (атомским бомбама, наравно) ако не потпишемо мир. Чиме би другиме. Савезници нису ни са милионима тона бомби уништили Немачку. Наравно нисмо смели ни да објавимо колико смо им авиона и посада оборили.
Прва асоцијација
Броз и Сремски фронт.
Petar S.
Ocigledno nepoznavanje Istorije (naj blaze receno), kad se porede ova 2 primera! Treba samo pogledati broj zrtava i odnos snaga, pa videti da poredjenje NEMA blage veze s' vezom !! Vojno, u sukobu na KiM 1999 pobeda je NE DVOSMISLENO srpska. Sad sto velike zemlje ne postuju svoje potpise i rezolucije koje su SAME donele (R1244 i to 10 pasus sa vrha) je druga stvar.TAPIJA na KiiM je sacuvana!
isi
Herojska odbrana vojske ali kukavička predaja političara, istih onih koji nas sada vode u "SVETLU" budućnost

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.