уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.03.2021. у 19:14 Бран­ко Пе­јо­вић

Кратки спој око Теслиног првенца

Ми­ни­стар­ство по­ни­шти­ло ре­ше­ње о до­зво­ли по ко­јој је ЕПС об­но­вио и до­гра­дио на­шу нај­ста­ри­ју хи­дро­цен­тра­лу
Стара хидроцентрала на Ђетињи са дограђеним делом (десно на објекту) (Фото Д.Јовичић)

Ужице – Шта ће сад бити с најстаријом хидроцентралом питају се ових дана Ужичани, изненађени оним што се дешава овом културном добру. Ту централу „Под градом” у Ужицу, саграђену 1900, као прву по Теслиним принципима наизменичних струја у овом делу Европе, обновио је и доградио ЕПС протеклих година (ти радови су 2020. завршени).

Али почетком овог месеца Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поништило је решење о грађевинској дозволи које је град за те послове издао, јер како се наводи у списима предмета, нема сагласности Завода за заштиту споменика културе у Краљеву на пројекат и документацију за извођење радова.

На такву одлуку упозорила је ужичка Грађанска читаоница „Либерграф”, истакнута у последње време по настојањима да се у овом крају спречи градња МХЕ неповољних по животну средину, а јавности постану видљивији нејасни послови производње струје на овдашњим водама. Овим поводом су из „Либерграфа” новинарима доставили поменуто решење министарства о исходу радова извршених на најстаријој централи.

Ту пише да је у фебруару ове године „Либерграф” министарству доставио допис којим тражи преиспитивање и стављање ван снаге решења ужичке Градске управе за урбанизам из 2018. издато инвеститору ЕПС-у којим се, услед радова на реконструкцији централе „Под градом”, мења правоснажно решење о грађевинској дозволи из 2000. године (када је првобитно реконструисана).

Ужичка читаоница тврди да инвеститор није испунио све законом прописане услове за издавање грађевинске дозволе, да од краљевачког Завода за заштиту споменика културе није прибавио нити приложио сагласност на пројекат и документацију за извођење радова, што га обавезује Закон о културним добрима. „Објекат прве ХЕ на Ђетињи је 1977. проглашен непокретним културним добром од великог значаја за Републику Србију”, писали су министарству из „Либерграфа”.

Да то размотри, министарство је од ужичке Градске управе за урбанизам затражило списе поменутог предмета. У њима стоји да је инвеститор ЈП „Електропривреда Србије” написао да је прибавио потребну документацију за радове на ужичкој ХЕ, па и мишљење краљевачког завода из 2017. године. Али има ту споран детаљ: „У допису завода се наводи да је инвеститор био дужан да му на сагласност достави урбанистички пројекат за доградњу и реконструкцију машинске зграде МХЕ ’Под градом’ за који су тражени услови завода и издати 2016. године. Уместо сагласности на урбанистички пројекат, инвеститор тражи сагласност на пројекат за грађевинску дозволу.

Завод не може да изда сагласност на пројекат, јер се за потребе извођења грађевинских радова акт којим се остварује право на тражену интервенцију издаје у оквиру поступка обједињене процедуре”, пише у образложењу о томе, утврђује неспорним да је решење ужичке Градске управе за урбанизам донето без сагласности краљевачког завода на пројекат и документацију за извођење радова, те се зато поништава. Ово решење министарства, коначно у управном поступку, потписала је државни секретар Александра Дамњановић.

Прошле године смо, подсећамо, објавили напис о ЕПС-овим радовима на реконструкцији ХЕ „Под градом”. Тада су нам у Сектору за односе са јавношћу ЕПС-а предочили урађено у овом подухвату. Речено нам је да су завршени ти радови вредни 118 милиона динара, те да је у складу са условима Завода за заштиту споменика културе део машинске зграде са новим агрегатом преуређен како би чинио јединствену визуелну целину са главним делом објекта.

Овим се, додали су, стара ХЕ враћа у оперативно стање захваљујући додатном агрегату чија је годишња  производња око 1,7 милиона киловат-часова струје, док музејски део, са две оригиналне „Сименсове” машине из 1900, задржава то својство. – Циљ пројекта јесте да се сачува историјска баштина од значаја за Србију, развијају туристички потенцијали локалних средина и настави коришћење ове ХЕ за производњу струје из обновљивих извора – саопштили су тада из ЕПС-а, па најавили да рад реконструисане централе почиње по прибављању употребне дозволе.

За причу су од значаја и ранија упозорења Ужичана који држе до тековина прошлости – а централа је понос овог града – да није у реду што се зграда „старе даме” дограђује. Љубитељи Теслиног првенца питали су зашто дирати у ретку вредност и проширивати аутентичну зграду електране-музеја старе 120 година, те да ли је тако важна производња струје у њој и уградња додатног агрегата. Нико се на те гласове није осврнуо, ЕПС је урадио своје.

Још се у Ужицу помиње реченица „Би оно што бити не може, сину виђело из ријеке”, коју су овде изустили у чуду те 1900. кад је електрика кроз светлост сијалица обасјала невелику варош на Ђетињи. Сада, 121 годину касније, чудне ствари се око те централе догађају и питање рађају: шта чинити са оним што је противно прописима направљено, а ипак сачувати историјски споменик Теслином изуму јединствен на Балкану.

Коментари8
48b20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir
Red je da se ispravi stalno ponavljana netačnost. Prve dve HE na Nijagari 1896. g. nisu bile sa trofaznim generatorima, nego sa dvofaznim i pomerajem faza od 90 stepeni. To ne znači da je HE Pod gradom bila prva. Prvu HE sa trofaznim generatorom je izgradio SIEMENS u gradu Lauffen, na reci Neckar i trofaznim dalekovodom od 175 km, 1891. g. za demstriranje na Internacionalnoj Elektro-tehničkoj Izložbi u Frankfurtu. Sistem je izgradio inženjer Dolivo-Dobrowolsky.
Ranko Petrović
kakva je to histerija oko MHE ?O čemu se radi,koji su negativni uticaji na ekologiju i životinjski svet?Kako to da nam neki izaslanik EU(iz Nemačke)savetuje da nikako nepravimo MHE?Oni napravili više od 380 MHE??Na primer Sićevačka klisura,biser prirode.Ranjena dva puta:izgradnjom pruge i sa druge strane izgradnjom puta ...i ?Priroda sama regeneriše biljni i životinjski svet.Evropa nam čuva reke da bi plasirala svoje kapacitete solarne i vetro kapacitete.Nemojte više da nas branite.
Radomir
HE "Pod gradom" nije novoizgrađena MHE, koje podležu važećem zakonu. Sve što se u toj istoriski važnoj HE gradi sa ciljem da joj se produži život i funkcionalnost treba da bude izuzeto iz tretmana po zakonu o MHE. Ona je bila normalna HE kada je sagrađena i nije bilo većih, a napredak elektroenergetike je učinio da po kapacitetu sada spada u MHE. Sve te naše stare HE, sa kojima se ponosimo, treba izuzeti iz zakona o MHE.
Ksenija
Šta je " gradjanska čitaonica Libergraf", kakve ona veze ima sa hidrocentralom? Kome ne odgovara činjenica da će Srbija ovim dodatnim agregatom povećati proizvodnju struje? Hidrocentrale su jedini realni obnovljivi izvori energije. Da li su odluke tog ministarstva u interesu države Srbije?
Max
Malo bih ispravio autora teksta. Najstarija HE u Europi je HE Jaruga koja se nalazi na rijeci Krki ispod Skradinskog Buka. Bas zaslugom Nikole Tesle sagradjena je i pustena u rad 28. 08.1895. Dva dana nakon sto je pustena u rad HE na slapovima Nijagare. Zahvaljujuci toj HE Sibenik je imao javnu rasvjetu u vrijeme kada neki nisu ni culi za elektricnu energiju. Uz nju je 1903 sagradjena jos jedna HE nazvana Jaruga 2 koja radi i danas dok je ova prva radi povjesti i turizma pretvorena u muzej .
U tekstu piše "naša najstarija elektrana" a ne vaša.
Саша Микић
Аутор је лепо рекао ''у овом делу Европе''. Пошто је у то доба Србија била самостална држава мисли се на Србију, а не на бившу нам домовину. Што се тиче јавне расвете Београд је имао још 1893. године, а струју је производила термоелектрана на Дорћолу, која би требало да постане музеј Николе Тесле.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља