Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европи за 5Г мрежу треба 300 милијарди евра

(Фото EPA-EFE/ANDY RAIN)

БРИСЕЛ – Европа треба да упумпа 300 милијарди евра (355 милијарди долара) у телекомуникациону инфраструктуру до 2025. године ако жели да уведе супер брзу 5Г мрежу у 27-члани блок, како би подстакла економски раст и искористила потенцијал те технологије, према данас објављеној студији консултантске куће БЦГ.

Студија, коју је наручила група за лобирање у телекомуникацијама ЕТНО, стиже у време кад Европска унија полаже наде да ће је 5Г извући из рецесије изазване пандемијом ковида-19 и да ће јој омогућити да преузме водећу улогу у области „интернета ствари”, односно уређаја повезаних на мрежу, преноси Ројтерс.

Међутим, телекомуникациони оператери у ЕУ нису вољни да улажу у 5Г мреже, које би могле да подрже паметне фабрике и аутономне аутомобиле, због великих издатака, и наводе да их строга антимонополска правила ЕУ спречавају да удруживањем снага уђу у ове скупе пројекте.

„Потребно је 150 милијарди евра да се у Европи оствари потпун 5Г сценарио, док је додатних 150 милијарди евра потребно да би се завршила надоградња фиксне инфраструктуре за гигабитне брзине”, наводи се у извештају, преноси Танјуг.

Телекомуникациони оператери су разочарани и због кашњења тендера за 5Г спектар, односно за доделу фреквенција, због преусмеравања фокуса држава чланица на пандемију.

У студији се предлаже неколико мера које би владе и регулатори могли да примене за јачање телекомуникационе индустрије.

„Један од тих корака је прихватање нових модела власништва, укључујући својевољно дељење инфраструктуре, што може да убрза увођење мреже, да смањи укупан утицај на животну средину и повећа трансфер знања међу партнерима”, наводи се у извештају.

Ублажавање правила како би се омогућило пружаоцима телекомуникационих услуга да сарађују и коинвестирају, или одвајање изградње инфраструктуре од делатности пружања телекомуникационих услуга предузећа, такође су неки од предлога изнетих у студији.

На крају, предлаже се да се европским оператерима дозволи да монетизују промет података на својим мрежама како би сустигли ривале као што су Гугл, Фејсбук, Мајкрософт и други технолошки гиганти.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

n ercegovac
Od tolikih komisija i potkomisija, komesara i komesarki, baš svi morali da se fokusiraju na pandemiju!?
slobodan
Za ovoliki projekat, i za celu EU to nije nikakva para.
naravno
To je oko 600 eur po stanovniku EU, imajuci u vidu prosecan BDP , suma je za njih zapravo beznacajna.
bb
Zamisli kako smo mi u prednosti!!!Kod nas niko neće tu mrežu posto je u nekom malom mestu pobila vrapce...Mislim,mi to već davno koristimo “u mislima”!
Jedva cekam da mi frizider prica sa ves masinom
Stalni je pritisak proizvodjaca da se svaki dan prodaje nesto novo.To cesto dovodi do potpuno nepotrebnih stvari. Zivot nam postaje robovanje tehnici umesto da je obratno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.