петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Цртаћи и дететов ум

Малишани схватају да не смеју да смрде, нити да буду насртљиви, попут јунака Пепеа ле Твора, што значи да добро разликују имагинарни од стварног света, па садржаји који одраслима изгледају неприхватљиви заправо немају утицај на њихову психу
Из цртаног филма „Пепе ле Твор”

Сведоци смо да бројне велике филмске компаније, попут „Ворнера броса” и „Дизнија”, показују склоност да „пониште” бројне цртане филмове чији су јунаци обележили одрастање бројних генерација. Први цензурисани цртани лик који најављује тренд је Пепе ле Твор. Многима се овакви потези чине потпуно неразумним и неприхватљивим.

За разумевање оваквих потеза потребно је разумети друштвени контекст који последњих година постоји у америчком друштву. Најкраће речено, компаније поништавају ове цртаће из страха да би и саме могле да буду поништене.

„Поништавање” на време

Друштвене мреже су омогућиле нови тип комуникације у којој неко појединачно мишљење да је нека појава дискриминаторска убрзо добија, попут грудве која се претвори у лавину, огромну подршку „ратника за социјалну правду” који масовно оптужују и срамоте наводно дискриминишућу особу или компанију. Хајке с друштвених мрежа убрзо се претварају у хајке у главним медијима које стварају огромни притисак на оптужене јавне личности или компаније. Оптуженима остаје да се извине, што може, али не мора бити прихваћено, или да буду бојкотовани, што се у новоговору инспирисаном компјутерском командом зове „поништавање” (енг. Cancel, отказати, поништити). Овај менталитет „поништавања” постао је значајни друштвени чинилац о коме воде рачуна све корпоративне службе за односе с јавношћу.

У таквом друштвеном контексту филмске компаније су пратећи законе тржишта схватиле да је много боље да постану „будне” и да саме, проактивно, „пониште” оне своје продукте који би некоме могли засметати него да дођу у позицију да се бране од оптужби за дискриминацију. Тако је настала ситуација да не само да је потребно стварати нове продукте који ће бити очишћени од било какве могућности да некога увреде по расној, полној, националној, верској основи или сексуалној оријентацији него да се и прошли продукти „очисте” од такве могућности.

Тако је настала идеја да цртаћи „Том и Џери” садрже превише насилних сцена и да зато негативно утичу на дечји развој стварајући склоност ка насиљу. „Брзи Гонзалес” оптужен је да промовише негативне стереотипове о Мексиканцима. Различите критике упућене су и другим популарним цртаћима који су обележили наша детињства: „Душку Дугоушку”, „Петру Пану”, „Петлу Софронију”, „Патку Дачи” и другима.

Посебно је занимљиво „поништавање” цртаћа о „Пепеу ле Твору” због оптужбе да промовише „културу силовања”. Понављајућа тема у овом цртаћу је да се Пепе, који говори француским нагласком, удвара мачки Пенелопи за коју погрешно мисли да је припадник његове врсте и којој, без њеног пристанка, упорно обећава да ће је научити шта је права љубав. Одрасли ум у оваквом понашању може да препозна сексуалног предатора који прогања своју жртву. А шта је с дечјим умом у чије име се поништавају политички некоректни цртаћи?

Пепе ле Твор није херој, он је антихерој. Другим речима он не служи да би се деца с њим поистоветила, већ управо супротно. Његов лик их учи шта не треба да раде ако не желе да испадну смешни. Као што не смеју да смрде, тако не смеју ни да буду насртљиви. У том смислу овај цртаћ је веома едукативан.

Одавно постоји полемика у стручној јавности да ли насиље које деца гледају у цртаним филмовима и компјутерским игрицама заиста чини да они постану насилници. Једна недавна аустралијска студија показала је да је одговор јасно не. Деца добро разликују имагинарни свет од стварног света. Самим тим ни различити садржаји који из угла одрасле особе изгледају неприхватљиви заправо немају такав директни утицај на дететову психу и дечји развој.

Борба за младе мозгове

Иако су је у првом плану забринутост за правилан дечји развој, заправо иза свих ових тенденција стоји идеологија и промоција „нових вредности”. Деца не преузимају негативна понашања, али могу да преузму вредности које им се представљају као пожељне. Тако, док се с једне стране цензурише „сексуални предатор” Пепе ле Твор, компанија „Дизни” почела је да у дечјим цртаћима промовише истополну оријентацију.

У питању је заправо борба за дечје умове и изграђивање њихових ставова. Одрасла или млада особа с изграђеним ставовима ретко ће их променити. Али онај ко први приђе деци и наметне им своје вредности и ставове, тај ће контролисати како ће свет изгледати за двадесет година када ти млади одрасту. И зато, родитељи будите опрезни.

Коментари30
7320b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Eric
Hvala autoru na ovom stručnom mišljenju. Konačno ništo normalno i kultivisano
Marica
Jednom da se složim sa autorom u - delu da deca ovo kapiraju kao iskarikirano, a ne kao model.
dr Slobodan Devic
Interesantna je bojazan pojedinih komentatora za autora ovog clanka. Ako prebrojimo glasove podrske autoru, ocigledno je da se vecina slaze sa onim sto je napisao. Postavlja se logicno pitanje, kako je moguce da manjina ima pravo na silovanje vecine? Ili, sto bi svojevremeno rekao Edmund Brk: "Sve sto je neophodno da zlo trijumfuje je da dobri ljudi ne ucine nista ..."
dr Slobodan Devic
Pripadnicima "naprednih" orijentacija savetujem da se cuvaju bitisanja kao topovsko meso liberalnim demonokratama kojima je unistenje porodice (kao osnove svakog drustva pa prema tome i drzave) glavni cilj. Pripadnicima tih zajednica preti sudbina kolateralne stete, ni krivim ni duznim. Licno smatram da svako drustvo mora da ima razumevanje za ove ljude i da im omoguci da se uklope u drustvo ...
Alex vrnjački
I onda sam dešavanja oko Pepea i mačke posmatrao kao komičnu posledicu njegove greške...nikako kao nasilje. Crtaći iz tog doba su mi ulepšali život i rado se sećam "fora" iz njih. Muziku iz jednog koristim kao zvono na telefonu i to baš iz onog gde Tom "maltretira" psa čuvara. Sa druge strane, igrice za decu sa 58 i više mrtvih su normalne za razvoj dečijeg karaktera i pogleda na svet, jel da?. Strašni Pepe je izgleda gori od GTA. Šta reći a ne zaplakati....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља