Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Промоција српске музике

Миомира Витас и Константин Богино су због својих уметничких усмерења већ деценијама привлачни за европски и значајни за српски музички живот
Миомира Витас и Константин Богино (Фото: лична архива)

Недавно су у Великој сали Коларчеве задужбине сопран Миомира Витас и пијаниста Константин Богино одржали концерт са симболичним насловом „70+70”, обележивши тако седам деценија својих живота. Занимљив програм открио је све атрибуте њиховог извођаштва и њихових интересовања. Богино је виртуозно, маштовито и раскошно извео дела Скрјабина, Шопена и Шчедрина, а Витасова је у низу соло песама презентирала најбоље одлике концертног певања – добру интонацију и дикцију и дубоко проживљен текст. Но, тај програм је у исто време испољио и њихова уметничка усмерења, због којих су већ деценијама привлачни за европски и значајни за српски музички живот.

Пре више од три деценије брачни пар Богино-Витас обрео су у Аркеју, градићу поред Париза, и већ од самог почетка њихов дом је постао место на коме су се окупљали најистакнутији наши и страни музичари и уметници – композитори Љубица Марић, Жан Франсе, Рајко Максимовић, Александар Вујић, Родион Шчедрин, Роберт Корман, пијанисти Брижит Анжерер и Владимир Крајњев, примадона Бисерка Цвејић, примабалерина Маја Плисецкаја, флаутиста Патрик Галоа, виолиниста Патрис Фонтанароза ‒ и та размена искустава и енергије била је свима драгоцена. Затим су 1994. године Миомира Витас и Константин Богино са француским музикологом Ани Ковачевић-Фламари основали уметничку асоцијацију Parade (назив је узет према чувеном балету, колективном раду Коктоа, Сатија, Пикаса и Дјагиљева) и тако јасно формулисали смернице свог деловања: истраживање разних музичких тема потиснутих на маргину музичког живота и промоцију српске музике. Сарађујући са разним асоцијацијама, фестивалима и уметницима, увек су имали на уму та своја главна опредељења. У ту причу укључени су често и тројица њихових синова – сви талентовани, занимљиви и предузимљиви музичари.

Године 2003. пружила им се могућност да, продавши сву своју имовину и уз помоћ тадашњег градоначелника Аркеја, купе замак – једну дерутну, али изузетно значајну грађевину за Аркеј, и да у њој започну стварање свог сопственог извођачког простора, који ће им омогућити још интензивнији рад на својим музичким истраживањима и њиховој презентацији. После мукотрпних радова замак је израстао у једну врсту Културног центра Аркеја у коме се, пре свега, сваке године одржава фестивал Ерика Сатија.

Наиме, овај необичан и контроверзни француски композитор је велики део свог живота провео управо у Аркеју, па је било готово природно да у њему добије и фестивал. Године 2016, поводом 150 година од његовог рођења, Миомира Витас и Константин Богино су приредили извођење дела „Vexations”, потпуно јединственог у музичкој литератури: Сати је сачинио 16 тактова, које треба, у релативно спором темпу одсвирати 880 пута. Овај хепенинг је окупио 16 пиjаниста из целог света и трајао је 11 сати! Поставили су и мало познате опере Леа Далиба и Жермен Тајфер, Сатијеву оперу „Женевјен од Брабанта” и његову драмску симфонију „Сократ”. У све те захтевне продукције увек је укључен велики број наших извођача, који често у Аркеју изводе и целовечерње програме.

На програму дуа Витас-Богино нашле су се песме Милојевића, Рајичића, Љубице Марић, Вере Миланковић, Логара, Вујића, Божића, Светлане Максимовић..... Многе су биле и део програма „Прича о војнику жени”, посвећен женама борцима у Великом рату.

Пројекат на кога је Витасова сада усредсређена једна је варијанта претходне женске приче: потрудила се да пронађе соло песме Кларе Шуман и Полине Вијардо и да својим интерпреатцијама докаже да нису ништа мање вредне од соло песама најпознатијих романтичара. Константин Богинo, пијаниста светског формата, заузет на концертном подијуму и на мајсторским курсевима широм Европе, прати своју супругу у свим тим настојањима. А она је, управо за своје залагање на промоцији српске музике, њеног стваралачког и интерпретативног плана, добила прошле године награду Удружења музичких уметника Србије.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav
Slušaš, gledaš i uživaš u umetnosti Vitas-Bogino. Divno veče u našem Kulturnom centru u Parizu. Na koncert me je pozvao naš i francuski slikar, moj prijatelj Lale i njemu hvala. Bilo je davno, ali kao da je bilo danas.
Lujza i Lena
Obradovao nas je ovaj clanak i podsetio na divan koncert Miomire i Konstantina u nasem kulturnom centru u Parizu, pre X godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.