Недавно су у Великој сали Коларчеве задужбине сопран Миомира Витас и пијаниста Константин Богино одржали концерт са симболичним насловом „70+70”, обележивши тако седам деценија својих живота. Занимљив програм открио је све атрибуте њиховог извођаштва и њихових интересовања. Богино је виртуозно, маштовито и раскошно извео дела Скрјабина, Шопена и Шчедрина, а Витасова је у низу соло песама презентирала најбоље одлике концертног певања – добру интонацију и дикцију и дубоко проживљен текст. Но, тај програм је у исто време испољио и њихова уметничка усмерења, због којих су већ деценијама привлачни за европски и значајни за српски музички живот.
Пре више од три деценије брачни пар Богино-Витас обрео су у Аркеју, градићу поред Париза, и већ од самог почетка њихов дом је постао место на коме су се окупљали најистакнутији наши и страни музичари и уметници – композитори Љубица Марић, Жан Франсе, Рајко Максимовић, Александар Вујић, Родион Шчедрин, Роберт Корман, пијанисти Брижит Анжерер и Владимир Крајњев, примадона Бисерка Цвејић, примабалерина Маја Плисецкаја, флаутиста Патрик Галоа, виолиниста Патрис Фонтанароза ‒ и та размена искустава и енергије била је свима драгоцена. Затим су 1994. године Миомира Витас и Константин Богино са француским музикологом Ани Ковачевић-Фламари основали уметничку асоцијацију Parade (назив је узет према чувеном балету, колективном раду Коктоа, Сатија, Пикаса и Дјагиљева) и тако јасно формулисали смернице свог деловања: истраживање разних музичких тема потиснутих на маргину музичког живота и промоцију српске музике. Сарађујући са разним асоцијацијама, фестивалима и уметницима, увек су имали на уму та своја главна опредељења. У ту причу укључени су често и тројица њихових синова – сви талентовани, занимљиви и предузимљиви музичари.
Године 2003. пружила им се могућност да, продавши сву своју имовину и уз помоћ тадашњег градоначелника Аркеја, купе замак – једну дерутну, али изузетно значајну грађевину за Аркеј, и да у њој започну стварање свог сопственог извођачког простора, који ће им омогућити још интензивнији рад на својим музичким истраживањима и њиховој презентацији. После мукотрпних радова замак је израстао у једну врсту Културног центра Аркеја у коме се, пре свега, сваке године одржава фестивал Ерика Сатија.
Наиме, овај необичан и контроверзни француски композитор је велики део свог живота провео управо у Аркеју, па је било готово природно да у њему добије и фестивал. Године 2016, поводом 150 година од његовог рођења, Миомира Витас и Константин Богино су приредили извођење дела „Vexations”, потпуно јединственог у музичкој литератури: Сати је сачинио 16 тактова, које треба, у релативно спором темпу одсвирати 880 пута. Овај хепенинг је окупио 16 пиjаниста из целог света и трајао је 11 сати! Поставили су и мало познате опере Леа Далиба и Жермен Тајфер, Сатијеву оперу „Женевјен од Брабанта” и његову драмску симфонију „Сократ”. У све те захтевне продукције увек је укључен велики број наших извођача, који често у Аркеју изводе и целовечерње програме.
На програму дуа Витас-Богино нашле су се песме Милојевића, Рајичића, Љубице Марић, Вере Миланковић, Логара, Вујића, Божића, Светлане Максимовић..... Многе су биле и део програма „Прича о војнику жени”, посвећен женама борцима у Великом рату.
Пројекат на кога је Витасова сада усредсређена једна је варијанта претходне женске приче: потрудила се да пронађе соло песме Кларе Шуман и Полине Вијардо и да својим интерпреатцијама докаже да нису ништа мање вредне од соло песама најпознатијих романтичара. Константин Богинo, пијаниста светског формата, заузет на концертном подијуму и на мајсторским курсевима широм Европе, прати своју супругу у свим тим настојањима. А она је, управо за своје залагање на промоцији српске музике, њеног стваралачког и интерпретативног плана, добила прошле године награду Удружења музичких уметника Србије.
