Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преквалификација радника као начин борбе против пандемије

У додатном обучавању радника не учествује само држава, већ и приватни сектор који у 80 одсто случајева сам финансира обуке
(Фо­то Д. Јевремовић)

Због промена које је пандемија донела глобалном тржишту рада стотинак милиона људи запослених у западним европским државама принуђено је да се преквалификује. Та процена је, према мишљењу проф. Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду, неумерена, пре свега јер Европа броји око 550 милиона становника, али и зато што ће многи радници остати без посла, првенствено због промена у технологији рада, аутоматизације и дигитализације.

Да ли то значи и да је радницима из Србије потребна преквалификација, као начин борбе са претераним губицима радних места?

– Иако је раније најављивано да ће због пандемије у Србији стотине хиљада људи остати без посла, сматрам да масовних отказа неће бити, јер ни привредна активност није пала испод очекиваног нивоа. Није велик број људи остао без посла, реч је о неколико десетина хиљада којима ће држава уделити новчану помоћ, уосталом као и свим незапосленима. Друга је ствар организација подршке за, рецимо, око пола милиона грађана који траже посао преко бироа рада. Неки од њих имају застарела знања за тржиште рада, а неки само специфична, тако да би и ту држава требало да иступи, јер је њима потребна преквалификација – истиче проф. Арсић. Додаје да би, осим најављене помоћи од додатних 60 евра свим незапосленима, држава могла да повећа и износе за активне мере запошљавања на тржишту рада захваљујући којима се незапослени оспособљавају за тржиште.

– За оне који су прошли кроз процес образовања потребни су додатни облици преквалификације и доквалификације, а пандемија само убрзава тај процес. Тиме би требало да буде обухваћен већи број радника, а међу њима мајстори из разних делатности, посебно из грађевине – подсећа наш саговорник.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, подржава преквалификацију радне снаге, тим пре што земља недостају одређени профили радника, али ипак истиче да у додатном обучавању не учествује само држава, већ и приватни сектор.

– У 80 одсто случајева послодавци сами финансирају преквалификацију, јер им је компликовано да то раде за једног до два радника преко НСЗ-а, па је организују о свом трошку. Ипак, ако се отварају нека нова одељења, са више радника, онда се преквалификација организује преко бироа рада, јер наша мала и средња преузећа немају новац за тако велике подухвате – наводи Рајић.

Он подсећа да је снага наших малих и средњих предузећа око 3,9 пута мања него што је то просек у земљама Европске уније. У току 2011. године заостајали смо 3,2 пута за европским предузећима, подсећа он, што само показује да смо још назадовали, јер наш систем који треба да омогући брзо прилагођавање, обуку кадрова и запошљавање очито не функционише како треба.

– Већина наших малих и средњих предузећа већ има смањене приходе због ковид кризе, па су принуђена да најпре намирују трошкове пословања – истиче Рајић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ITkartel
Tesko se ulazi u programersku bransu jer pocetnicima ne daju sansu pa valjda tako vestacki stvaraju nestasicu programera. Jedno je skolsko znanje a drugu praksa, i tu je gvint. Danasnji programeri koji imaju ove lepe plate su pocinjali cesto i samo sa kursicem ali su im bila otvorena vrata a posao kao posao - nauci se . Danas ima puno skolovanih programera ali ne mogu ni kao "juniori" da pocnu jer oni prethodni drze nogu na vratima. I eto spirale - bez prakse vas necemo, a na praksu ne primamo
Neprilagodjen
U clanku ni reci o radnicima u ugostiteljstvu, turizmu itd. Oni misle da ce protestima resiti svoj problem ne shvatajuci da ce ova posast trajati godinama i da ce im generalno gledano promet drasticno padati u buducnosti. Za to vreme po mnogim gradilistima samo u Beogradu rade Turci i ko zna ko jos. Kelneri i ostali, izgubili ste godinu dana ne radeci a mogli ste da se prekfalifikujete za trazena i placena zanimanja poput: zidar,tesar, elektricar, keramicar, vodoinstalater, zavarivac, armirac...
Cudnih Li
Neka si rekao, sad si ljudima otvorio oci. A sta ti mislis od cega su ziveli kelneri i mnogi drugi poslednjih godinu dana? I ti mislis da je to tako lako da se iz ugostitelsjtva u 40-toj prebacis na mesalicu, ostavis celu porodicu da bi spavao u nekom kontejneru 100 km od kuce.
dragica
Poslodavcima pandemija ide na ruku ...na žalost.
mislim
Zašto se govori o pandemiji u kontekstu ekonomskih kretanja?Ovo je klasična,redovna ekonomska kriza,ugradjena u sistem konstantnog rasta.Ne zamajavajte narod.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.