четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.03.2021. у 22:00 Ивана Албуновић

Пометња на тржишту уља

Уљаре нису задужене за социјалну политику. Послују са профитом искључиво онда када им међународно тржиште то дозволи, каже Сунчица Савовић из „Жита Србије”
(Фото EPA/Gustavo cuevas)

И поред очекивања да ће се поскупљења хране зауставити у 2021. цене уљарица а посебно уља обарају вишегодишње рекорде на светском тржишту.

Соја је недавно на Продуктној берзи у Новом Саду вредела 66,5 динара по килограму, што je највише још од 2012. године. Због оваквих сигнала са тржишта ратарима се сада, уочи сетве, препоручује да сеју сунцокрет и соју више него прошле године јер берзански стручњаци процењује да ће уљарице и на јесен имати добру цену.

Зашто је дошло до овакве ситуације на тржишту и шта се може очекивати у наредном периоду. Посебно, да ли ће све ово утицати на повећање цена јестивог уља у трговинама које је крајем 2020. већ поскупело у два наврата?

– У години пандемије имали смо раст тражња за пољопривредно-прехрамбеним производима у свету. Такав тренд се наставља и у 2021. и то у већој мери за биљна уља него за уљарице – рекла је за „Политику”, Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије”.

Она подсећа да су 2020. лошији род сунцокрета имали многи велики светски произвођачи попут Бугарске, Румуније, Молдавије и Украјине што је неминовно утицало на овакву ситуацију на тржишту.

Турбуленције са ценама уља али и уљарица у протеклих месец дана изненадиле су, навела је Савовићева, све учеснике на светском тржишту. То је логично јер су цене сунцокретовог и палминог уља достигле највиши ниво у последњих 13 година. Сојино уље најскупље је у претходних осам, а соја је достигла рекорд из 2013.

Како је објаснила, тако драстичан скок цена узрокован је малим залихама већине биљних уља које су доступне за трговину. Додатни притисак долази и од инвестиционих фондова који су, током здравствене кризе, изузетно активни на тржишту хране и агресивно купују биљна уља на берзи.

Да ли ће високе цене уљарица мотивисати домаће произвођаче да повећају површине у наредној сетви? Савовићева је нагласила да се у Србији производи релативно мало сунцокрета – око 700.000 тона годишње. Очекује да ће у пролећној сетви, која почиње око 1. априла, сунцокретом бити засејано између 200.000 и 220.000 хектара.

– До великих прерасподела, што се тиче засејаних површина не може да дође јер су наше сетвене површине ограничене – објаснила је и додала да су прошле године лошији род сунцокрета имали многи светски произвођачи и да су наши ратари зато добро прошли. Сунцокрет је у 2019. плаћан 31 динара, по килограму, док се прошле године кретао од 32 до 38 динара на крају жетве када се сазнало за сушу у Украјини и Русији.

Наша саговорница је казала да претходних пет година на тржишту сунцокрета у Србији подједнако послују извозници и уљаре. Они су сада конкуренција једни другима и робу добија онај ко више плати. Сматра да то иде у прилог произвођачима, а да ли их задовољава или не то је друго питање.

Директорка „Жита Србије” рекла је да је још рано за предвиђања и да ћемо тек у септембру имати сигурније прогнозе да ли ће сунцокретовог уља у трговинама поскупети.

– Што се нашег тржишта тиче, јасно је да од сада, па до новог рода сунцокрета, нећемо имати јефтиније уље. Да ли ће цене и даље остати на овом нивоу или ће бити скупље то ће искључиво зависити од будућег рода, код нас и у свету и дешавања на глобалном тржишту – објаснила је Савовићева.

Тржиште сунцокрета у Србији ради само месец и по дана након жетве. На пресеку године (у октобру) уљаре формирају цене на основу набавке сировине, која чини око 80 одсто удела у укупним трошковима.

– Уљаре нису задужене за социјалну политику. Послују са профитом искључиво онда када им међународно тржиште то дозволи. Када би спустили цену, онда би неко други купио њихово уље и извезао на друга тржишта. Ако би је подигли, онда би опет неко други купио сунцокретово уље у Италији, Мађарској... увезао га и њихово пословање гушио нижом ценом – казала је Сунчица Савовић.

Коментари12
1a45f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Метузалем
Једноставно решење: вратимо се коришћењу свињске масти. А и здравије је.
Zorko
Pa pometnju je upravo izazivaju Investicioni fondovi i zelja za sto vecim profitom, kao sto rece Suncica Savovic. Secam se, kad je Hrvatska pristupila EU, morala je prethodno uskladiti cene ulja, secera, duvana, alkohola i sl. Politika i biznis (ekonomski interes).
Киза
Неки људи из одређених структура су се толико "опустили" да су почели да мисле да је цео народ глуп! Нема ни једног разлога да домаће цене уља расту сем неконтролисане жеље произвођача за екстра профитом! Да држава има робне резерве у сопственим (а не у изнајмљеним) складиштима и да их није довела испод сваког минимума, месец дана интервентног пласмана би стабилизовало цену! Једино што је директор тачно рекла је да "уљаре послују са (екстра) профитом кад им то тржиште допусти! Само кажем...
Живко(пиши ћирилицом)
Пити воду,дисати и јести се мора.С друге стране,све нас је више у свету,пољ.земљишта је све мање, а све је мање и оних који хоће да се баве пољопривредом!Ето вам дебели разлози за све скупљу храну.Ако држава жели да сачува социјални мир,то мора ићи из буџета,а не може преко оних који производе храну!Врло просто...зар не!Е сад колико смо ми паметни,јер производимо храну...то је друга прича!
Горан
Те приче о расту становништва планете и лимитираности исте за производњу хране су продукт идеолога "златне милијарде", реалност је другачија. И поред раста становништва захваљујући напретку технологије, али и климатским променама капацитети за производњу хране вишеструко надмашују потребе, чак и са болесним навикама западног човека (бацање хране, буквално и на кућне љубимце, избирљивост, жеља за намирница других поднебља...) и те како хране има довољно, али проблем су "тржишне игре".
Право име за праву жену на правом месту
Да није Сунчица, како би се звала? Па, Соја, наравно! Мада, ако је могла Милијарда, могла би и Репица.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља