Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: НАУТИКА У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ

И чамац штити од короне

Пловидбе крузерима обустављене су, крстарења мањим бродовима су под знаком питања, али зато скромнија породична пловила могу овог пролећа и лета бити замена за летовања у иностранству
Туристичка лука у Француској за изнајмљивање бродова (Фото лична архива)

Иако пандемија негативно утиче на туризам због ограничења у кретању, оне који желе да уживају у пловидби на рекама и језерима вирус корона не мора да угрози. Боравак у чамцу или другом пловилу с породицом не коси се с мерама које епидемиолози препоручују у сузбијању пандемије.

Тако власници чамаца могу да искористе ову ситуацију и одваже се да крену на одмор. Србија има доста пловних километара река, канала и језера да се ужива упркос мерама које су на снази дуже од годину дана.

– Колико смо заштићени од вируса корона зависи од броја особа које се нађу на једном пловилу. Наутику треба разликовати од јахтинг туризма или пловидби на великим крузерима на којима се у истом часу налази и више од три стотине особа или од крстарења бродовима с тридесетак путника. Наутику чине пловидбе мањим бродовима, с личним или изнајмљеним пловилима, с посадом од двоје до осморо, две породице или неколико пријатеља.

Одмор без гужве

Предност наутике је и у томе што се обично плови у ненасељеним областима или подручјима у којима нема гужви. Овог лета размишља се и о организацији кајакашких регата, врсти рекреације на води у мањим групама на нашим рекама – набраја позитивне стране Крста Пашковић, председник Удружења наутичара „Дунавски пропелер”.

Ипак, клубови који су се претходних година бавили организованим крстарењима са по тридесетак и више гостију мораће као и лане да знатно смање своју делатност.

– У Србији се, углавном из незнања, права наутика погрешно поистовећује с крузинг пловидбама на рекама и бродовима-хотелима. На таква путовања људи се одлучују да би уживали у луксузу и били виђени. Задовољство и уживање у самој пловидби у том случају су врло ограничени, јер предност имају други садржаји. За разлику од њих, основни мото наутичара, односно наутичког туризма је „уживање у пловидби”, а то је могуће само ако је реч о мањем броју људи, с максимално дванаест до двадесет путника – објашњава наш саговорник.

Изнајмљивање чамца не кошта више од најма викендице (Фото лична архива)

Он истиче и да наутика није привилегија богатих, како се неретко мисли, већ задовољство оних који желе да уживају у природи.

– Пандемија нас је све натерала да њој прилагођавамо и избор и начин на који ћемо да проведемо годишњи одмор. За наутику могу да се определе и они који немају чамац, јер изнајмљивање пловила не кошта ништа више од изнајмљивања викендице. Цене половних чамаца крећу се од две хиљаде евра па навише, дакле у рангу половних аутомобила – каже Пашковић.

Када се, међутим, говори о организованим садржајима, ситуација је знатно тежа, јер због пандемије много ће пловидби бити отказано. Наутичка друштва организоваће пловидбу од Београда до Винче, а можда и до Царске баре, ако то епидемиолошка ситуација дозволи. Планирано је да то буду мешовити излети: једна група ће пловити бродом, а вратити се минибусевима, а друга ће ићи минибусом, а враћати се бродом, с око петнаестак до тридесет путника. Овакви излети укључују и ручак у ресторану, обилазак околине, а цена је око три и по хиљаде динара по особи, што није јефтино ако цела породица крене на пут.

У Србији нема довољно марина и привезишта (Фото Pixabay)

Наутичари с којима смо контактирали истичу да имају програме, али план и распоред још немају, јер не знају каква ће бити епидемиолошка ситуација у мају, јуну и летњим месецима. На Дунаву, Сави, Тиси, Великој Морави до Љубичевског моста, планирано је доста занимљивих програма, али су они за сада још под знаком питања.

Пловидбе крузерима Дунавом од западне Европе према Црном мору обустављене су. Неће бити разгледања Београда с река, нити организованих посета тврђавама. А баш пре годину-две тврђаве Рамска и Голубачка припремљене су за прихват великог броја туриста.

Власници чамаца су у још једној предности: они могу да учествују у регатама, које су организоване претходних година, највише у Војводини. Њих не треба мешати с манифестацијама као што су весели спуст на Ибру или регата на Дрини. То су више фестивали, на којима и нема правих чамаца и бродића колико приручних средстава, гумених чамаца и сличних направа које служе за једну вожњу. Праве регате доста су озбиљније, трају по десетак па и више дана с разним пропратним садржајима. На местима где се одмара прави се роштиљ, организују разна такмичења, дружења, често и уз музику, и то је прави одмор за тело и душу.

Аутори карте А. Станојловић и К. Пашковић

Лазар Станојевић, председник удружења наутичара „Моја лађа” из Земуна, каже да ће број регата ове године зависити од епидемиолошке ситуације. За већи замах овог вида туризма немали проблем је, по његовим речима, и недостајућа инфраструктура: нема довољно привезишта, а наутичарима посебан проблем чини набавка горива, јер су бензинске пумпе по правилу далеко од река и пловећих путева.

На току Дунава кроз Србију, у дужини од скоро 600 километара, постоји само једна категорисана марина. То је марина „Четири сидра” у Апатину која задовољава све међународне критеријуме за прихват и пружање услуга домаћим и страним чамцима и јахтама.

Живот на води

На Сави, на око 200 километара тока кроз Србију, и Тиси, на 167 километара, такође не постоји довољно уређених пристана за наутичаре, који испуњавају међународне стандарде у овој области. Такође, на више од 600 километара канала из система Дунав–Тиса–Дунав не постоји одговарајући број квалитетних пристана за прихват чамаца и јахти.

Процењује се да само у Београду има 15.000 пловила, а у целој Србији око 40.000, што значи да је бар 250.000 грађана Србије свакодневно или повремено везано за воду, као власници чамаца, кућица, на води, као рекреативци, риболовци, веслачи. Мањи број бави се професионално туризмом – а то су бродари, угоститељи, власници хотела и преноћишта, марина и привезишта – или привредним риболовом. Када се овом броју додају туристи из земље и иностранства реална процена је да више од 500.000 људи у сезони свакодневно борави на води, поред реке или језера. Али, не и у време пандемије.

С првим топлим данима, многи ће чамце испробати на Дунаву (Фото Pixabay)

Пловидба Подунављем

У регији Средњег Подунавља, која обухвата поред Србије још и Мађарску, Румунију и Хрватску, по речима Крсте Пашковића, постоји 76 река дужих од 50 километара, 900 километара канала, 114 мањих језера, 26 мртваја и 120 пескара и шљункара. Оспособљено је 1.890 километара пловних путева за велике пловне објекте. Приобални појас садашњих пловних путева је око три хиљаде, а могло би се за наутички туризам користити најмање шест хиљада километара. Овај потенцијал, када се упореди са сличним ресурсима у Европи, могао би бити четврти по величини, иза Велике Британије и Ирске на првом месту, Француске на другом, Холандије, Белгије, Немачке и Пољске на трећем.

Наш саговорник каже да, нажалост, немамо пловила с две до четири кабине за рентирање, док Европа са својих 40.000 километара пловних путева поседује флоту од 20.000 таквих пловила за издавање.

Лепоте Бачке

Наши саговорници као најлепша места за пловидбу издвајају: Сомбор с Безданом, Бачки Моноштор до Малог Стапара, али и Бечеј и Нови Бечеј, Зрењанин и Клек. Може се уживати и у наутичком селу у Бољевцима, надомак Београда, затим у Винчи, Ковину, Љубичевском мосту и Костолачком рукавцу. Препорука наутичара свакако је и посета Ђердапу и Брзој Паланци с Кусјаком.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
Beograd je jedina prestonica u Evropi na dve plovne reke,jedna je najveca u Evropi gde ne postoji benzinska pumpa za napajanje gorivom... Napisi o nautici u Srbiji potpuno su deplasirani..
Дувански Лав
"Пловидбе крузерима Дунавом од западне Европе према Црном мору обустављене су..." Одакле вам ове информације. Интернет обилује огласима за крстарењем Дунавом, укључујући и средњи и доњи ток реке. Ради се о озбиљним крузерским агенцијама са веома солидним реченим флотама, а резервације су већ могуће од маја или јуна ове године. Што се Рама и Голупца тиче, прихват туристичких крузера мора да подразумева и одговарајућу инфраструктуру за пристајање великих бродова, иначе џаба сте реновирали тврђаве.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.