понедељак, 10.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.03.2021. у 15:59 Слободан Кљакић
27. МАРТ 1941. ВИЂЕН ОЧИМА САРАДНИКА ,,ПОЛИТИКЕ”

Лавина народног отпора и антифашизма

Све су гласнији покушаји да се овај догађај извитопери, мистификује и да му се одузме главна одредница – историјски избор српског народа за „табор демократије, а против сила мрака”
Насловна страна ванредног издања ,,Политике“ 27. марта 1941.

Мада се у историјској реалности наша знања стално шире, свестрано обогаћују множењем података, 27. март 1941. неће, верујемо, никад ,,потамнети”, иако већ и данас има покушаја да се он извитопери, мистификује, да му се одузима главна одредница опредељења народа, пре свих српског, за велики табор демократије а против сила мрака, нацизма и фашизма.

Наведеним речима почиње једна историографски изузетно вредна, а занемарена, чак се може рећи до данас прећутана књига, чији је наслов ,,Хроника о 27. марту – Сведочење једног савременика”. Њен аутор је Слободан Нешовић (1908, Рашка – 2003, Београд), велико име међуратне ,,Политике”, српског и југословенског новинарства и публицистике, чијих је петнаестак књига у прошлом веку штампано и продато у тиражу од око 200.000 примерака, тешко замисливом и онда, а поготово после 1990. године.

Нешовићева хроника је објављена у јулу 2000, у чувеној, независној едицији НОВА слободних издања Слободана Машића, у тиражу – како је наведено у библиографској одредници – од 500 примерака.

Грађани на Теразијама

Док је Нешовић писао ову, своју последњу објављену књигу, а поготово у доцнијим годинама, па до данас, када се обележава 80-годишњица преврата 27. марта, у штампи, историографији, политици и ширем јавном мишљењу, као да су гласнији баш они који тај догађај извитоперавају, мистификују га и одузимају му ону његову главну одредницу – историјски избор српског народа за ,,табор демократије а против сила мрака”.

Зато је Нешовић, у наставку увода који смо навели на почетку овог текста, написао и следећи, слободно се може рећи њему несвојствен, оштро интониран став: ,,Ни ’филозофију’ изражавану у дилеми да ли се 27. март исплати или нас је потопио у калу савремености – историја није потврдила. Тадашње опредељење за демократски свет имало је, и данас још има, и своју велику националну и међународну неспорну етичку и политичку вредност. Њу једино не цене фашистоидни људи и повампирена нацистичка чудовишта у свету и, нажалост, све више у нас”.

Имао сам неку врсту привилегије да са Слободаном Нешовићем од 1989. разговарам на многе теме, па и о 27. марту, знајући да размењујем мисли са једним од осведочено најобавештенијих новинара оног времена, који је из самих врхова власти пратио и драматична мартовска збивања у Београду 1941. године.

Слободан Нешовић (лево) и Предраг Милојевић (Фото Милан П. Јанковић)

С изузетним задовољством пратио сам 7. септембра 1998. разговор на ту тему двојице великих пријатеља, славног сарадника ,,Политике” Предрага Милојевића (1901, Рам – 1999, Београд) и његовог домаћина Нешовића, који је тог дана обележавао 90. рођендан. Моју пажњу је привукла једна њихова, мени чудна дилема: да ли да Нешовић – у књизи о 27. марту коју је почео да пише – нешто од онога што зна прећути: ,,Ако помињеш и мене – одговорио му је Милојевић – знаш шта ћеш да заобиђеш, а онда заобиђи понешто и код оних других, ако их помињеш. Знаш на које мислим.”

Кад сам ове чуо, упитао сам како да се разуме ова шифра, а два стара пријатеља су се насмејала – има времена да се то одгонетне, али то време никада није дошло. Остао сам без одговора и на питање зашто је ,,Политика” предложила да Предраг Милојевић на самом почетку 1940. буде именован за шефа владиног Централног прес-бироа и да оде из редакције.

У том својству Милојевић је путовао и у Беч, на потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту у хотелу ,,Белведере”, 25. марта, те нисам могао а да не упитам свог славног саговорника за утиске о том догађају. Опет без одговора, али уз Милојевићеву похвалу – добро је што показујем новинарску радозналост.

Побуна против приступања Југославије Тројном пакту

Видевши колико је сати, а бројни, угледни гости, већ су почели да пристижу, слушао сам завршницу разговора два барда новинарства и ,,Политике” о 27. марту. Сагласни су у једном: без обзира на свакојака тумачења мартовских збивања и преврата, тврде да ниједна политичка партија није наслућивала шта ће се догодити, да су завереници, упркос њиховој бројности, на задивљујући начин поштовали завет ћутања. И још нешто: несумњиво су многе стране тајне службе у тим драматичним збивањима пронашле своје место, али су биле на репу догађаја који су се претворили у лавину народног отпора. Стварна експлозија родољубља, патриотизма и одлучног антифашизма сливала се на улице Београда и других градова већ од 21. марта.

Увече тог дана, у драматичној атмосфери, влада Цветковић–Мачек је заседала до пред поноћ и донела одлуку о приступању Тројном пакту, због чега су министри др Михаило Константиновић, др Срђан Будисављевић и др Бранко Чубриловић поднели оставке. У те позне сате, открива после 61 године Нешовић у својој књизи, њега и познатог новинар Симу Симића, узео је под руке др Будисављевић, ,,депримиран и очигледно уморан”. Саопштио им је следеће:

,,Хоћу још нешто, али у најстрожем поверењу, да вам кажем. Замислите... Док сам разговарао са Цветковићем, у кабинет је ушао Бошко Настасијевић, шеф његовог кабинета. Предао је Цветковићу неки папир, на коме је био забележен телефонски разговор између немачког министра Фон Рибентропа и овдашњег немачког посланика Фон Херена. Пошто је Цветковић прочитао белешку, пружио ју је мени. Прочитао сам је са великим интересовањем. Разговор је овако текао:

’Рибентроп је питао: Шта има ново?’

Фон Херен је одговорио: ’Све је у најбољем реду. У 9 часова састаће се Министарски савет и до 11 све ће бити сређено.

Рибентроп: ’То ме веома радује.’”

Фон Херен је очито био врло добро обавештен о ономе што ће се догодити на вечерњој седници владе 21. марта. Нешовић наводи да су Херенови ,,људи од великог поверења” били Данило Грегорић, политички уредник владиног листа ,,Време”, и Ђорђе Перић, директор владине агенције Авала. За Грегорића је без околишења навео да је био ,,прононсирани немачки шпијун”. Помињем овај детаљ због тога што се Грегорићевој књизи ,,Смрт Југославије”, објављеној у Београду 1942. године, дакле у условима тоталне контроле немачке окупационе власти над штампом, већ деценију-две, па и у круговима историчара, сасвим некритички, придаје важност прворазредног извора у тумачењу преврата 27. марта.

Осмотрено из угла дуго скриваних тајни, пажњу поготово привлачи садржај разговора који су водили Слободан Нешовић и Предраг Милојевић дан после успешно изведеног пуча, дакле 28. марта, када Милојевић већ није био шеф Централног прес-бироа.

Три дана раније, на повратку из Беча у Београд, док су путовали кроз Мађарску, Милојевић је у салону воза разговарао са Перићем и Грегорићем, а они су пре тога имали дужу размену мишљења са Фон Хереном.

Немачки посланик је овој двојици, према Милојевићевом сведочењу, рекао:

,,Сад морамо истрајати, бити чврсти и одлучни да се споразум спроведе до краја. Чини ми се, господо – нагласио је Фон Херен својим доушницима – да би било корисније да на челу ваше коалиционе владе буде нека веома јака личност. Не чини ли вам се да то није г. Цветковић? Мислим да би на челу владе требало да стоји нека јака личност као што је генерал Симовић, командант ваздухопловства.”

Према Милојевићевом мишљењу, тиме је Фон Херен, преко Грегорића и Перића, хтео да упути поруку ,,одређеним личностима”, како би се спречило ,,дивљање улице”.

Поверио је Милојевић свом пријатељу Нешовићу још ,,две невероватне појединости”:

,,Одмах после поноћи између 26. и 27. марта из хотела ’Српски краљ’ телефоном ми се јавио Кестнер, један од страних новинара, син ранијег посланика Вајмарске републике. Саопштио је да се међу америчким новинарима говори да се спрема coup d’etat. Одмах сам пробудио Цветковића, пренео му што ми је јављено, а Драгиша је на то бесно одбрусио:

’Зовите одмах Фон Херена. То чине Немци... Нека те гласине одмах спрече.’

Обратио сам се немачком посланству и тражио везу са Фон Хереном, али је он још био на вечери код шведског колеге. И на томе се свршило.

У рану зору телефонирао ми је и Валтер Грубер, дописник ДНБ, и, сав усплахирен, упитао:

’Каква је ово војска на улицама? Шта ово значи?’

Још бунован, одговорио сам:

’Спавајте мирно, то су сигурно вежбе...’

И тек што сам се поново упутио кревету, неко је зазвонио на моја улазна врата, а затим и залупао. Кад сам пришао вратима, видео сам официра са војницима. Дошли су по мене, одвели ме да предам дужност. Све ми је постало јасно...”, сведочио је Предраг Милојевић.

Ето, тако су из угла двојице угледних сарадника ,,Политике” изгледала збивања поводом приступања Тројном пакту и преврата којим су на данашњи дан пре осамдесет година оборени влада Цветковић–Мачек и Намесништво, а млади краљ Петар Други Карађорђевић ступио на престо. Разуме се, овде су заобиђена многа непосредна сведочења Слободана Нешовића који је ,,од јутра до сутра” пратио збивања у врху власти, био у непрестаном контакту са министрима и официрима, стално у ,,паши” – како је волео да каже за прикупљање информација.

Одласци у редакцију ,,Политике” били су узалудни, пошто у штампи и на радију од 21. марта није било ни речи о народној побуни против приступања Југославије тројном пакту. Ћутање је трајало до јутарњих сати 27. марта, када је јавност преко Радио Београда обавештена да је влада Цветковић–Мачек оборена.

,,Политика” се огласила ванредним издањем у раним поподневним сатима тога дана, а велики тираж је разграбљен. Тај број, чијом првом страном илуструјемо овај текст, остао је заборављен под песком времена, све док га Слободан Нешовић није извукао из личне архиве и објавио 2000. у својој књизи–сведочанству о 27. марту 1941. године.

Прислушкивање из управе Главног телефона

Наведени дијалог између Рибентропа и Фон Херена, Слободан Нешовић је у својој књизи осветлио из једног нарочитог, непознатог угла:

,,Од свог интимуса Рада Вукаловића, ранијег шефа кабинета министра ПТТ, а тадашњег управника Главног телефона, овај аутор је сазнао да је било организовано перманентно прислушкивање телефонских разговора дипломата и разних агентура, тако да овај аутор није био изненађен саопштењем др Будисављевића. Вукаловић је био и један од поузданих информатора овог аутора, који је имао част да ужива неограничено поверење и др Срђана Будисављевића те да присно другује са његовим шефом кабинета Вељком Кораћем, исто тако готово неисцрпним извором информација широког спектра.”

Тек у дубокој старости, Нешовић је открио ову шест деценија чувану тајну, што не значи да је помињањем Вукаловића, Будисављевића и Кораћа, јавности разоткрио све поуздане изворе на које се у новинарском послу ослањао и који су му омогућавали да буде изванредно обавештен о свим збивањима.

Коментари20
8d456
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vera
Tacno je, kao sto pise u clanku, da je 27 marta 1941 god srpski narod izabrao tabor demokratije, protiv sila mraka, nacizma i fasizma. Medjutim clanak ne pominje posledice tog izbora. Samo 10 dana posle puca, stigle su posledice, katastrofalne po srpski narod. Hitler je odlozio napad na SSSR, razorio i rasparcao Jugoslaviju, okovao Srbiju, napravio veliku ND Hrvatsku i odveo u nemacke logore oko 200 000 Srba.
Леон Давидович
Радило се о вољи патриотског српског народа, а доказ за то су масовне демонстрације у бројним градовима где су живели Срби. О томе су остављена бројна сведочанства. Официри су само извршили вољу патриотског српског народа. План није био тако брз пораз, већ се рачунало у најгорем сценарију на повлачење према Солуну где би пристигли и Британци, а Грци су већ били у рату и на нови Солунски фронт. Али издаја је била катастрофалних размера и ништа од војног плана одбране није остварено.
Братимир
Реците ми Леоне, коме да испоставим рачун за надокнаду штете јер су два потпуно невина члана моје породице убијени у време окупације? Од кога да тражим повраћај моје имовине коју су партизани 1944. запосели, а власти у Србији ни дан данас неће да врате? Моји су преци јунаци са Цера и Колубаре и сваки су динар поштено стекли, а одузета су им сва грађанска права без пресуде и умрли су у беди. Зашто? Јел због „боље гроб, него роб"? Јел због петокраке?
Леон Давидович
@ Британци су помагали вође пуча, али то је мала група људи. Демонстрације су избиле по градовима широм где су живели Срби. То је била спонтана побуна патриотског народа јер ко би имао толике агенте да организује свуда демонстрације у таквом кратком времену, а тада нису била средства комуникација као данас. КПЈ је исто тако била малобројна и није имала значајан утицај на јавно мнење.Сведочанства официра су да су се потписивању пакта радовали официри Хрвати, а 27. марта радовали су се Срби.
Прикажи још одговора
LaCosta
Jedan od najkatostrofalnijih i najnepromisljenijih poteza u nasoj istoriji. Britanci nas preveslali na emociju kao posledjnje seljake i iskoristili da sebi kupe malo vremena. Da nije bilo 27. marta ne bi bilo ni ustasa ni Jasenovca ni bratoubilackog rata ni mnogo drugih losih stvari. Nadam se da smo iz ovoga izvukli bar nekakvu lekciju mada me ne bi iznenadilo da je opet ponavljamo.
Петар Н. Сремац
"ЛаЦоста" "Da nije bilo 27. marta ne bi bilo ni ustasa ni Jasenovca ni bratoubilackog rata.." Човече да ви нисте до сад живели на Марсу - озбиљно питам!?
арсеније
На жалост ништа нисмо научили из наше блиске историје, јер нам се, само у блажем виду, то све поновили 90-их година. Што је још трагичније, исти они који су нам приредили суноврат државе тих година, опет су на власти.
Прикажи још одговора
Deda
Podsetimo se da su pre puca 27 marta, Knez Pavle i Krunski savet Kraljevine Jugoslavije 25 marta 1941 god, u izuzetno teskoj politickoj situaciji, potpisali mirovni ugovor sa Nemackom, koji je nasoj zemlji garantovao mir i postojece granice. Mir, koji bi verovatno spasao stotine hiljada zivota, medju kojima i zivote moga oca i mojih striceva. Uostalom, takav ugovor o miru sa Nemackom imao je i SSSR, poznat pod imenom pakt Molotov-Ribentrop.
Румунија
Опет, и Румунима су "гарантовали" териториални интегритет па су губили територију на три стране и слали војнике на СССР. Исто би нас задесило, овако смо барем лице сачували.
Filip Cosopt
Kod vas se sve tajne čuvaju dugi niz desetljeća, otkrivaju ih pojedinci u dubokoj starosti...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља