Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Докторка из Руанде помаже старима у дому

Симпатична Африканка дошла је у Београд 2011. године и уписала Медицински факултет, а онда је, каже, већи изазов био савладати језик него положити анатомију и физиологију
(Фотографије лична архива)

Да у последњем моменту није добила посао у Дому за смештај старијих и одраслих „Свети Трифун” у Железнику, млада лекарка Иракозе Ингрид Надија из Руанде, која је прошле године завршила Медицински факултет у Београду, данас би била на лету за Кигали. Стицајем невероватних околности, које су у последњих недељу дана добиле „убрзање” достојно акционог филма са хепиендом, она је успела да се избори са захтевном српском бирократијом и остане у нашој земљи. С обзиром на то да јој је студентска виза истицала 25. марта, Иракозе је морала да се запосли како би добила радну визу, а да би се запослила, било је неопходно да јој Национална служба за запошљавање изда потврду да на бироу нема ниједне особе у Србији која је вољна да ради посао за који она конкурише, с обзиром на то да је Иракозе страни држављанин.

И тек када је добила и потврду и посао, морала је да оде у одељење за странце при МУП-у и плати казну јер им није месец дана раније најавила да ће остати у Србији. По добијању свих „папира”, урадила је ПЦР тест и добила потврду да је здрава, чиме је била уклоњена и последња препрека у раду са штићеницима старачког дома.

Ова симпатична Африканка дошла је у Београд 2011. године, а првих осам месеци живела је у Студентском дому „Радојка Лакић” подно Авале заједно с академцима из Палестине, Кеније и Либије и марљиво учила српски језик. Медицински факултет уписује у јуну 2012. године, захваљујући стипендији Владе Руанде, али у шали каже да је већи изазов био савладати језик него положити анатомију и физиологију – тек после две године студирања и непрекидне конверзације с пријатељима и колегама почела је да мисли на српском, али признаје да се и даље бори с падежима.

– Факултет сам завршила прошле године, баш када је пандемија короне почела да се захуктава пуном паром, а на стажирање сам отишла у Хитну помоћ, где сам радила шест месеци. Још за време студија сам добила жељу да останем у Србији и упишем специјализацију из опште медицине, али је корона криза прилично искомпликовала могућност добијања те специјализације. У разговору с мојом менторком на стажирању споменула сам да бих волела да останем у Србији, а она ме је посаветовала да се обратим Удружењу приватних домова за старе и питам да ли могу негде да волонтирам. Испоставило се да је она била у праву – десет дана након што сам потражила помоћ, добила сам посао – каже др Иракозе Ингрид Надија.

Председник Удружења приватних домова за старе Радослав Миловановић каже да је Иракозе желела да волонтира у струци, али та могућност није постојала јер јој је студентска виза истицала. Боравак у Србији могао је да јој продужи само посао на неодређено време. Иако су у дому „Свети Трифун” желели да је запосле, стрепели су да неће на време добити потврду с бироа да за тај посао не конкурише ниједна особа истих квалификација у нашој земљи јер је њена студентска виза истицала 25. марта. Стицајем срећних околности, Иракозе је у последњем моменту добила ту потврду и сада с поносом носи бели мантил и брине о најстаријим Београђанима.

На питање због чега се одлучила да остане у Србији, она једноставно одговара:

– Заљубила сам се у Београд, упознала невероватне људе и стекла гомилу пријатеља. Потпуно сам се навикла на живот у српској престоници и једино што ми заиста недостаје јесте воће које сам навикла да једем у Руанди – манго, папају и маракују, јер су њихове цене вртоглаве. Српски здравствени систем је потпуно другачији и озбиљнији од здравства у мојој земљи у којој има веома мало специјалиста, па је потпуно уобичајено да доктор опште праксе оперише слепо црево и порађа жене. Овде су специјализације веома озбиљне и ја се надам да ћу ускоро почети специјализацију из опште медицине.

– Срећна сам што ћу радити са старим људима јер је њима потребна најкомплетнија и најозбиљнија здравствена нега. Нисам ни слутила да ће ме тако лепо и брзо прихватити. И наравно, волела бих да се заљубим и удам. Онда би моја српска бајка имала комплетно срећни крај – искрена је Иракозе Ингрид Надија.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Михајло
Земље које имају механизме да провуку и задрже талентовану радну снагу су земље будућности. Већина коментара на ову вест је била јако малодужна и ускогруда! Иракозе, срећан останак у Србији и желим ти успешну каријеру!
DW
Visokoobrazovane treba stimulisati da dođu i ostanu u Srbiji i to iz zemlja čija je kultura kompatibilna sa našom.
Пантелија
Руанда је уложила наде и новац у погрешну особу. Њена дужност је била да се врати у своју земљу и помаже сопственом народу а истовремено својим суграђанима говори позитивно о земљи у којој се школовала.
Никола
Не осуђујте унапред.Девојка је причала о здравстеном систему и специјализацији у њеној земљи. Вероватно жели да заврши специјализацију.А после...
Jeremija, srpski Sokrat
Vreme je da se predstavimo mladoj doktorici iz Doma "SVeti Trifun" u pravom svetlu. Treba joj objasniti da taj posao, koji niko od njenih kolega Srba nije hteo, iako su mozda i neki od njih imali stipendije iz Srbije, ona nije trebalo da prihvati jer je to neposteno. Svi treba da je gledamo ispod oka i sa nepoverenjem jer radi ono sto niko od nas nece, jer je nepostena. Da li ona vraca sredstva ulozena u nju vladi svoje zemlje, ne znamo. Ali znamo da budemo nezahvalni jer smo bolji od nje.
Mira
A niko se ne pita zasto se ova novopecena lekarka ne zeli vratiti u svoju domovinu koja joj je citavih 8 godina placala studie.
Stevanović
Ljudi ovakve pojedinačne slučajeve simpatišu, nadahnuti humanizmom,osjećanjem gostoprimstva, težnjom ka moralnom idealu...Ali dugoročno i u masovnom obliku to je put autogenocida, tu priroda ne prašta. Trajno naseljavanje nikad, gostoprimstvo uvijek.
Валтер
@Stevanović Слажем се у потпуности са Вашим коментаром. Изволите се вратити у своју државу и поведите и све своје земљаке са собом. Доста сте уживали гостопримство овде у Србији, поготово у Београду.
Иван Грозни
Занимљив коментар. Као из неких немачких новина из средине 30-их година прошлог века.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.