уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак императора шансоне

Наступао је на сценама попут париске Олимпије, од Сиднеја до Москве
(Фото Анђелко Васиљевић)

Певач, композитор, глумац, велика звезда златног доба југословенске шансоне, Зафир Хаџиманов, преминуо је јуче од последица вируса корона у 78. години, пренели су домаћи медији.

Хаџиманов је компоновао десетине шансона и балада на стихове антологијских песника од Константина Миладинова, Косте Рацина, Блажета Конеског, Аце Шопова и Радована Павловског до Милоша Црњанског, Душка Радовића, Десанке Максимовић, Бране Црнчевића... Познати аутор награде је добијао од Струшких вечери поезије па до Интернационалног фестивала шансоне у Загребу. Сам, или са супругом Сенком Велетанлић, снимио је десетине песама. Наступао је на сценама попут парсике Олимпије (Париз), од Сиднеја до Москве.

Зафир Хаџиманов рођен је у Кавадарцима (Македонија), од оца Васила и мајке Вере. У Београду уписује глуму на Факултету драмских уметности и са одличним успехом дипломира у класи професора Мате Милошевића. Музика ме је ипак украла глуми, рекао је једном приликом. Још као студент постиже изванредне успехе у театру, у свету филма и шоу-бизниса. Осваја награде на свим тадашњим фестивалима: Београд, Загреб, Опатија, Сплит, Скопље, али и на интернационалним фестивалима у Сопоту (Пољска) и Варадеру (Куба). Игра у филмовима „Нож” и „Македонска крвава свадба”, серији „Немањићи – рађање краљевине”, као и у још неколико филмова и на позоришним сценама у Београду (Позориште на Теразијама, Атеље 212), Скопљу (Драмски театар), Новом Саду (СНП) и Бостону.

Писао је поезију на два језика – српском и македонском: Шансоне на папиру, Пас певачица, Азил, Народен пејач, Брат, као и књигу кратких прича „Кисело-весело”. Године 2007. објавио је це-де „Био је мај” са својим највећим фестивалским успесима. Када су га упитали како се тако добро сналази на два језика, Хаџиманов је рекао:

– Рођен сам у Македонији, и то заборава нема, таман да си завршио десет Харварда. Ја сам завршио само један, глуму на ФДУ у Београду, и српски научио боље од неких Срба. Не треба ми лектор. Имам десетак књига у оптицају. Пре неколико година ми је изашла књига кратких прича на два језика „Песмопојац/Песнопоец”. Издавач је Национални савет Македонаца који живе у Србији. Једну драму сам написао на тиквешком дијалекту. Одувек ме занимају дијалекти. Ја сам један оних лудака који све што ради, ради на два језика. Спавам на два језика, дишем на два језика. Водим љубав на барем два језика.

Његов отац био је етномузиколог. „После његове смрти остало је око 5.000 записа етно-музике. Откако знам за себе, знам за старинске певаче и музичаре, за исконску музику. Заим Имамовић, Царевац, Васиљевић – сви су они долазили у нашу кућу, и није чудо да све што сам написао има етно-нијансу. Није то било намерно, било је природно”, говорио је Зафир Хаџиманов.

Његова супруга Сенка је певачка звезда, као и свастика Бисера Велетанлић, син Васил музичар, унука Марта такође у свету музике. А Зафир је то овако коментарисао:

– Па династија! Династија Хаџиманов ожењена династијом Велетанлић. Све државе су опстајале тако што су се краљ и краљица налазили из две земље.

Добитник је специјалне повеље за висок домет у свету глуме Удружења драмских уметника Србије, југословенске естрадне награде Истакнути уметник Србије, Златне маске за ширење македонске културе по свету (2006)…

– Од првог тренутка сам био антишлагер певач. Никада нисам ишао на то да се подвучем под кожу публици да бих је купио, али и мој син Васил ми стално понавља да је увек било и биће људи који желе да слушају и нешто друго, а не само транге-франге. Мог сина данас зову балканским краљем џеза, а мене су некад звали императором шансоне. Треба узети у обзир да ни публика није вечна. Сигурно је већи део моје публике отишао у вечна ловишта – говорио је Хаџиманов, који је био и заљубљеник у виноградарство.

Музичке турнеје остварио је у САД, Канади, Аустралији, Француској, Немачкој, Шведској, Пољској, Русији, Мађарској, Румунији, Грчкој, Куби... 

Коментари2
09355
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ALEKSANDAR DEVETAK
Ostaće mi u divnoj uspomeni,poznavao sam ga gotovo četiri decenije,pratio ga po Festivalima:Šansona i zabavne Muzike,seća- jući ga se sa:''OMLADINSKOG Festivala u subotici,''OPATIJE''Zagreba,a pevao je ni na Tekstove:DEDIĆA,Karla Metikoša,Koraća,...Osvajajuće mnoge nagrade...Rado ću se sećati Velikog mog prijatelja...Počivaj u miru,neka ti je laka zemlja...
Sasa Trajkovic
Србија треба да се достојанствено опрости од човека који је господски ненаметљиво и тихо али доследно неговао праву музику и аутентично наслеђе својих корена PREDAKA.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља