субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.03.2021. у 08:50
ЕКО-ТУРИЗАМ И УРБАНЕ ШУМЕ АДУТ ПРЕСТОНИЦЕ

Очи у очи с природом

Градоначелник Зоран Радојичић посетио Авалу и указао на све предности боравка на чистом ваздуху
Авала постаје доступнија суграђанима и туристима (Фото: Беоинфо)

Еко-туризам и очување урбаних шума ‒ то је крајњи циљ због којег је градоначелник Зоран Радојичић дан викенда провео на Авали, промовишући пројекат под именом „УрбФорДан”, којим се Београд придружио породици европских градова кроз које протиче Дунав, попут Беча и Будимпеште, а чији су циљеви очување, заштита и промоција урбаних шума.

– У оквиру „УрбФорДан” пројекта изабрали смо Авалу и том приликом је урађено више различитих акција које ће ову шуму учинити доступнијом и интересантнијом посетиоцима, како нашим суграђанима, тако и страним туристима. Желим да представим и мобилну апликацију „УрбФорДан” уз помоћ које корисници могу да виде шта све имамо на Авали, али и у осталим градовима попут Љубљане, Будимпеште, Загреба и других који раде заједно у оквиру овог пројекта – рекао је градоначелник, а пренео Беоинфо.

Радојичић је нагласио да је обезбеђено и шест нових, трасираних стаза за шетњу, 30 информативних и едукативних табли, које говоре о томе шта све нуди Авала, као природно и културно-историјско благо Београда.

– Авала је висока више од 500 метара, а простире се на површини од око 500 хектара. Захваљујући идејама младих људи који су осмислили пуно интересантних садржаја, на креативан начин ћемо унапредити потенцијале ове планине када је реч о еко-туризму – казао је градоначелник.

Он је додао да је еко-туризам концепт који се тренутно развија у Београду, и да је корист од посете урбаним шумама вишеструка. Оне регулишу климу, филтрирају ваздух, воду, земљиште, и пружају дом за многе врсте биљака и животиња, доприносе очувању биодиверзитета, и омогућавају урбаном човеку близак контакт са природом.

– Tо значи да ћемо наставити да улажемо у природна добра како бисмо унапредили туристичку понуду Београда, али с акцентом да се сачувају природне целине и културно наслеђе. Еко-туризам је значајан за локалну заједницу која живи овде. Пандемија корона вируса и забрана путовања научили су нас да се окренемо себи, очувању свог здравља, али и свог окружења. Зато позивам све наше суграђане да искористе пролеће и лепо време, посете Авалу, и уживају у новим садржајима које смо направили за њих – нагласио је градоначелник.

Боравак на Авали Радојичић је искористио и да уручи награде победницама ликовног конкурса „Најбоља идеја за Авалу”. Тај конкурс прошле године расписао је Секретаријат за заштиту животне средине. Након оцењивања пристиглих радова прву награду за рад „Еколошке путање” освојила је Ана Теофиловић, ученица четвртог разреда основне школе „Свети Сава” у Врчину. Другу награду за рад „Брдо пријатељства”, добила је Нина Манић, дипломирана дизајнерка керамике и стакла, док су трећу награду за рад „Макета уличних лампи” освојиле Андреа и Наталија Денић, ученице петог разреда основне школе „Јајинци”.

Београд се овим пројектом придружио породици европских градова кроз које протиче Дунав, попут Беча и Будимпеште, који учествују у оваквим и сличним акцијама, а чији је циљ очување урбаних шума и заштита животне средине. Авала, као природно и културно-историјско благо Београда, сасвим заслужено се нашла у друштву заштићених европских урбаних шума.

– Честитам добитницама на креативности, постигнутом успеху, али и доприносу еколошком пројекту „УрбФорДан”, којим чувамо наше урбане шуме. Посебно ми је задовољство што имам прилику да ова признања доделим младима, који су својим радовима осим талента и креативности, показали да поседују свест о значају очувања наших урбаних шума и природних богатстава – навео је градоначелник.

Градоначелник са победницама ликовног конкурса „Најбоља идеја за Авалу”

Конкурс за комуналне милиционере

Градске власти расписале су конкурс за пријем 52 комунална милиционера и он ће бити отворен наредних 15 дана. У децембру је расписан претходни конкурс. Том приликом запослено је 90 људи који се тренутно налазе на обуци. У овом тренутку град запошљава око 320 комуналних „плаваца”, што је, према мишљењу градоначелника, још недовољно за град који броји два милиона становника. Колика је потреба за пријемом и повећањем броја комуналних милиционера показала је тренутна ситуација узрокована епидемијом вируса корона.

– У овом периоду значајан терет контроле спровођења епидемиолошких мера поред надлежних инспекција поднела је и комунална милиција. Не смемо заборавити да они обављају контролу спровођења мера у скоро свим областима од значаја за Београд, од комуналног реда, контроле буке, до заштите животне средине. Развој епидемиолошке ситуације је показао потребу и значај проширивања капацитета службе комуналне милиције, што додатно улива сигурност грађанима који се понашају одговорно – казао је Радојичић, преноси Беоинфо.

Градоначелник је нагласио да су критеријуми избора за посао комуналног милиционера јасни, те да кандидати пролазе и психолошке разговоре како би најбољи били изабрани.

– Има доста заинтересованих, а посебно су то млади људи. На мени је да инсистирам да се стратегије и правила избора поштују, како бисмо одабрали најбоље кандидате. Важно је да у контакту са грађанима имамо комуналне милиционере који ће одговорно и емпатично сарађивати са њима – казао је градоначелник.

Осврћући се на тренутну епидемиолошку ситуацију, Радојичић је навео да се број заражених смањио и додао да верује да је то резултат примењених мера и да ће се овај тренд падања броја оболелих наставити.

‒ Сматрам да су ове мере дале резултат, али епидемиолози су ту да анализирају бројеве и из тога доносе нове мере. Мислим да је са доласком топлијег времена логично да баште могу да буду отворене, али важно је да угоститељи и власници угоститељских објеката поштују донете мере. Није циљ да изиграмо правила, него да их се придржавамо што стриктније, јер ћемо само тако победити овај вирус – закључио је први човек Београда.

Коментари0
9b28e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља