Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брисање трагова српског језика и ћирилице у Црној Гори

(Новица Коцић)

Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до понора, гоњени безумном жељом за уништењем јединог језика и писма, по чему је Црна Гора била одвајкада препознатљива и у чему се одликовала целокупна њена историја. О томе овде реч–две.

У образовном плану досадашњи наставни предмет српски језик преименован је у „матерњи” као српски, црногорски, хрватски и бошњачки. Ово преименовање засновано је (оправдава се) новим начелима – да свако има право да зове језик својим именом, као и да свака нација има право да свој језик зове именом нације.

Још једно начело о језику произлази из референдума у Црној Гори од 2006. године, који се заснива на Уставу Црне Горе донетом 1992. године: „Језик мора да се зове по имену државе”. У складу с овим начелом, из школских програма са простора Црне Горе избачени су неки српски писци и одређена садржина из неких књига српских писаца.

Иако су у Уставу Црне Горе ћириличко и латиничко писмо равноправни, иза чега стоји држава, ћирилица у пракси нестаје.

Његош рече: „Нека буде борба непрестана”.

Неспорна је чињеница из прошлости, укорењена и животворна заувек, да се творац српског језика и правописа Вук Караџић не може из Црне Горе истерати неразумном политиком и потезима пера.

Оваква мишљења супротна су ставовима одвајкада да је Црна Гора од свог постања класична српска држава и да се одувек дичила српским идентитетом, како је изјавио Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије. Такође, да је Црна Гора била и остала држава српског народа, и то недвосмислено сведоче историјске чињенице од њеног самог оснивања, како рече Миро Вуксановић, председник Српског националног савета у Црној Гори (лист „Политика”од 14. јуна 2019).

А како је било? Резиме из фељтона „Расрбљавање Црне Горе” новинара Александра Раковића, „Политика”, маја 2020. године:

Званични језик у Црној Гори био је српски, а писмо ћирилица. Био је то Српски буквар из 1836, Српска граматика из 1838. године и Закон о народним школама из 1911. године, „да шире просвјету и српску писменост у народу”.

Од 1918. до 1941. године званични језик био је српско-хрватско-словеначки. Од 1945. до 1991. званични језици били су српскохрватски, словеначки и македонски. Према Уставу Републике Црне Горе из 1992. године, службени језик је био српски језик ијекавског изговора.

Данас, Влада Црне Горе је 2004. године избацила из школа предмет српски језик и књижевност. Уставом Црне Горе 2007. године прописано је да је службени језик црногорски језик. Српски је језик националних мањина с осталим језицима (босански, албански и хрватски).

Не може се поменути ниједан важнији споменик с простора садашње Црне Горе да није написан ћирилицом. Ћирилицом су написани: Мирослављево јеванђеље (1192); Иловичка крмчија Светог Саве (1262); Врањанске повеље, штампане у Ободској штампарији.

Ћирилицом су писали: Свети Петар Цетињски, Петар Петровић Његош, краљ Никола, Марко Миљанов, Стефан Митров Љубиша. Ћирилица је носилац и колевка духовности, историје, традиције, културе, писаног и књижевног наслеђа Црне Горе.

Ево неколико примера: Његошеви стихови у „Даници” из 1826: „Српски пишем и зборим, сваком громко говорим;/Народност ми српска, ум и душа славјанска”. Књижевник Стефан Митров Љубиша рече: „Ћирилица је српски аманет”.

Данас се у Црној Гори приводи крају процес нестајања ћирилице. Једино су посмртне плакате и написи на гробним споменицима исписани ћирилицом.

Латиница је „окупирала” све.

У додатку „Политике” од 26. јула 2017. пише: „Његошева дела ’Луча микрокозма’, печатана 1845. у Београду и ’Горски вијенац’ 1847. у Бечу, штампана су у Црној Гори 2017. латиницом, па су ћирилички рукопис, односно ћирилична слова, називана ’српска слова’ од стране Његоша, ’пресловљени’ у латиницу, уз оправдање да се латиница и ћирилица подједнако користе.”

Љубомир Ив. Јовић,
пензионер, Прогар

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
Ово је истина без остатка и додатка. Срби данас уа пиасњу своаг језика имају два писма. Ћириличко писмо је изворна српска национална азбука, а латиничко писмо (хрватска абецеда, гајица) наметнуто је Србима у почетку у окуапциајма а касније (под комунизмом) власт је успела ад циљно. плански убрзаним темпом, ширећи и заблуде о уникатном српском "боагтству двоазбучја", "заосталости" и "простоти" ћирилице, као и под звучећом маском о "раавноправнсоти писама" -- све вишее изабцује ћирилицу замењујући
Make
Latinica je jedno od dva srpska pisma, u cemu je problem?
То нема везе с истином
То Вам нема никакве везее с истином.
О ћирилици и латиници само истина!
Зашто се не објављуеј истина о латиници у српском језику? Латиница је Србима увек наметана у окупацијама ради асимиалције Срба, као и кроз осмишљену планску фаворриазцију хрватске абецеде уместо српске ћирилице у време Југославије. А данас се само спроводи та инерција у замењивању српске азбуке, јер ни лингвисти ни власт после 2010. године неће да уваже и спроводе народну вољу из Члана 10. Устава Србије из 2006. године. А и једни и други само (вербално) обећавају "спасаавање ћирилице".
Marko Petrovic
Degutantno je mesati se u necije odluke. CG je tako odlucila. Jer je demokratija u CG - jeste. Ni rumuski jezik nije nestao prelaskom na latinicno pismo, ni turski prelaskom na latinicno pismo. U Vukvom Srpskom rjecniku data su pored cirilicnih i latinicna srpska slova, tako da izbor postoji. Niko ne moze da ospori da je jedino srpsko pismo cirilicno ili latinicno. Srpski jezik ima dva pisma.
Страхиња Ераковић
Не постоји језик који има два писма. Јер писмо је код једног језика и оно може бити само оригиналног типа. Латиница нема карактере за сва српска слова и то је апсолутни разлог који је чини неодговарајућом за изражавање српског језика. Ћирилица нас репрезентује као стари европски народ који је на свом језику писао када су други смели само на латинском и грчком. Она је одлика самопоштовања српског народа.
Марко Латиновић
Збуњени смо чланком. Мислили смо да се ради о Црној Гори а аутор се расписао о Србији, Републици Српској и Србима у и изван Србије. Па и СПЦ има ћириличну и latiničnu страницу на интернету. И шта? Је ли то повећао број оних који се још служе ћирилицом? Није наравно.
Мали Ђокица
Прво на интернету се ретко користи латиница. Углавном је то енглеска абецеда без дијакритичких знакова која хрватска латиница има. Добро се исмејем читајући абецеду са српским речима. А и када се користи хрватска латиница то није српско писмо без обзира што га има и у уставу, јер бар 10% слова не "припада" Вуковој крилатици: "Читај како је написано и пиши како говориш". Добра вам је она "..оних који се још служе ћирилицом".
Баба
"Па и СПЦ има ћириличну и latiničnu страницу на интернету." Грубо нетачно , ...чак подметање

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.