среда, 19.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.03.2021. у 12:20 Јасна Петровић-Стојановић

Посао за наредних сто година

За обрачун са потенцијалним утајивачима неопходна је политичка воља и мукотрпан стручни рад надлежних. Проћи ће пуно времена док се дође до „краја списка”, сматра Ђерђ Пап
(Фото Пиксабеј)

На удару закона наћи ће се сви они који су у року од три године стекли имовину која је за 150.000 евра већа од њихових прихода. На разлику ће се обрачунавати порез од 75 одсто, а циљ је да се на овај начин стане на пут корупцији и онима који нису од своје месечне плате дошли до великог новца и иметка.

Иако у Србији још од 2002. године постоји Закон о унакрсној процени имовине и прихода што је више него довољно дуго да Пореска управа изађе с именом бар једног који се на овај начин обогатио, јавност за таквог до сада није чула.

У Министарству финансија кажу за „Политику” да је први корак у примени Закона о пореклу имовине прикупљање информација од свих надлежних институција – Народне банке Србије (НБС), која има податке о девизним рачунима, Агенције за борбу против корупције, која има сазнања о државним службеницима, Управе за спречавање прања новца, локалне пореске администрације које се баве порезом на имовину... Сви они по овом закону морају Пореској управи да доставе чињенице, које ће даље бити основ за контролу.

Ти подаци се, дакле, убацују у софтвер управе, ради се анализа ризика, да би софтвер избацио имена по критеријумима који су дефинисани законом. Пореска управа је формирала Сектор за порекло имовине, где треба да ради укупно 60 запослених, углавном инспектора. За сада их има 20. То су искуснији инспектори који пролазе додатне обуке.

Ђерђ Пап, бивши директор у Пореској управи, данас порески стручњак, објашњава да је унакрсна процена основице била метод утврђивања непријављеног прихода за опорезивање и да је уведена Законом о пореском поступку и пореској администрацији још 2002. године.

– Али осим почетних активности (прикупљени су подаци о особама које су имале имовину у вредности већој од 300.000 евра) може се рећи да он скоро да није примењиван свих ових година после увођења у порески систем. Дакле овај институт је „пандан” другом институту пореског права „утврђивања порекла имовине” који је уведен Законом о утврђивању порекла имовине и посебном порезу – каже Пап.

Наглашава да је својевремено био уверен да ће „унакрсна процена пореске основице” заживети и да ће тај метод утврђивања пореза бити нешто уобичајено (баш као што је његова примена у пореским системима западних земаља). Са ове временске дистанце гледано, преварио се.

– Данас смо сведоци одређене ангажованости државних органа и његових представника у вези са Законом о утврђивању порекла имовине. После његовог доношења, донет је и пропис за спровођење, формирана је јединица Пореске управе која треба да непосредно примењује тај закон, тако да све говори у прилог томе да ће он заживети и да ће се покретати и водити поступци, надамо се само против оних који су заслужили да им се утврди порекло имовине – наводи наш саговорник.

Упитан да ли би се применом овог закона могло доћи до још неког случаја „Маурицијус”, а који би могли бити предмет контроле, Пап одговара да без обзира на то да ли постоји или не постоји случај „Маурицијус”, предметом контроле се не може назвати „случај”.

(Фото Пиксабеј)

– Предмет контроле Закона о утврђивању порекла имовине је физичко лице, тачније његова имовина, а још тачније увећање имовине физичког лица за коју он не може да докаже да је стекао на законит начин. Значи, контролише се његова целокупна имовина и приходи са циљем да се утврди да ли постоји несразмера између законитих прихода и увећања вредности имовине те особе – категоричан је наш саговорник.

Овлашћења Пореске управе, додаје, односно службеника који ће тај посао радити у име управе црпе се из одредаба Закона о утврђивању порекла имовине. Такође одређена такозвана општа овлашћења налазе се и у Закону о пореском поступку и пореској администрацији.

– Мислим да је моје „веровање” као неког ко на ваша питања одговара из угла пореског стручњака у то да ли ће се, како кажете сви наћи пред лицем правде потпуно небитно и ирелевантно. Оно у шта сам потпуно сигуран јесте да ће готово сваки предмет који буде покренут бити компликован за рад и да ће се инспектори сигурно нарадити да докажу да ли је и како дошло до увећања имовине на неправилан начин – објашњава овај порески стручњак.

Поступак у којем ће они то радити је врло сложен и захтеваће велико ангажовање поступајућих службеника. Из тог разлога извесно је да ће проћи пуно времена док се не дође до „краја списка”.

Он каже да је из Пореске управе отишао пре него што су такви предмети процесуирани тако да нема информацију о томе колики број случајева „унакрсне процене” је покренуто. Упитан зашто је толико тешко кренути у обрачун с потенцијалним утајивачима, одговара да је за „обрачун” неопходна политичка воља и озбиљан и јако велики уложени стручни рад од стране Пореске управе и (у овом случају) других институција државе.

– О политичкој вољи није на мени да се изјашњавам, али знам да је стручни рад тешко обезбедити због недовољног броја запослених у овој управи и њиховог неадекватног награђивања за вођење најсложенијих пореских управних поступака. Због тога, а и због закона који омогућава да контролом може бити обухваћен велики број физичких лица мислим да ће јединица управе која је формирана за обављање послова утврђивања порекла имовина имати посла у наредних најмање 100 година – закључује Пап.

Коментари6
12d3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin
A šta je tačno slučaj "Mauricijus" koji spominjete?
milanče
Dete progutalo jedan metalni dinar, a brižni roditelji trče kod lekara. Komšija im kaže " ne kod lekara, idite u Poresku upravu, tamo će vam izvaditi i poslednju paru".
Bata
Jel to znaci da ako je imovina veca samo za 140000 evra od prihoda, sve je u redu za poresku sluzbu?
Из Британије
"Закон о пореклу имовине на снази од 2002 ге године практично није примењиван јер ни једна особа до сада није именована/ ухваћена"???? Да ли ће ико ко је радио у надлежним пореским управама и осталим службама (боље рећи није радио свој посао) бити одговоран и кажњен, избачен са посла или ако је у пензији да му месечна исплата буде умањена јер нерадом није заслужио пуну пензију? Исто важи за запслене у осталим гранама друштвене/државне управе који не раде посао за који су плаћени од друштва.
Zlatan
@@@На удару закона наћи ће се сви они који су у року од три године стекли имовину која је за 150.000 евра већа од њихових прихода. @@@@ Divna zemlja za sverc, evo me stizem da utajim porez. Kako neko moze steci imovinu koja je veca od njegovih prihoda ??? Kradjom, neprijavljivanjem.. korupcijom ?? Nikada tu drzave, lelelele
Nenad S.
Zlatane to je jako lako - izvadi se kredit koji se nikad ne vrati plus metode koje ste naveli. Kljuc je u vidljivosti prihoda. Narkodiler moze kupiti stan za gotovinu ali ako ne moze dokazati poreklo novca onda sta je tu je. Ima ljudi koji rade u proizvodnji pa od fabrike bespovratno posude materijal koji prodaju na pijaci u trecem gradu pa zaborave da zive skromno...puno trikova. Nazalost, taj koji prodaje na pijaci ce biti uhvacen a neki tamo probisvet sa dobrim racunovodjom ce se provuci...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља