среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.03.2021. у 20:19 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Невоље уједињују Русе

Фото EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Sputnik/Kremlin)

Државна дума Русије изгласала је у трећем претресу закон којим се актуелном председнику највеће државе на свету Владимиру Путину оставља отворена могућност да се и након четири досадашња мандата поново кандидује на исту функцију.

Мада је одлука о, практично доживотном, праву на реизбор Путина већ увелико ушла у политички живот Русије, интересантан је податак да је поменутим законом исто омогућено и Дмитрију Медведеву, који је председничку дужност обављао од 2008. до 2012.

Званично, одлуком Думе могућност реизбора дата је свима који су од установљења постсовјетске Руске Федерације до данас водили земљу. А то су били: први председник Борис Јељцин (1937–2007), који је владао од 1991. до 2000, Путин и Медведев. Подсетимо и да је у периоду владавине Медведева премијерску функцију обављао садашњи шеф државе, што су многи тумачили као пуку козметичку промену.

Предлог закона о „доживотном” председничком мандату прошао је и јавно изјашњавање грађана, тако да његовом усвајању ништа није стајало на путу. Ипак, многи политичари у Русији (па и ван ње) протумачили су ову промену као својеврстан државни удар, иако је Путин на редовној годишњој конференцији за новинаре у децембру прошле године изјавио да још није одлучио да ли ће уопште прихватити кандидатуру 2024. Додајмо и да је на прошлим изборима Путин освојио 75 одсто бирачких гласова и ниједна политичка странка тај резултат није оповргла.

Ипак, оно што би се могло показати много важнијим јесте могућност да се на челу државе поново нађе неко у кога Путин има велико поверење. Дакле, да он сам поново влада „из сенке”. Ранији такав покушај с Медведевом показао се успешним, а круг људи који би могли да се сврстају у категорију „оданих” није се у међувремену много променио.

Како процењују поједини аналитичари, збуњеност у врху власти не треба очекивати под притиском улице, разних антипутинских удружења, присталица блогера Алексеја Наваљног, спољног фактора... Главну улогу могао би одиграти латентни сукоб између олигарха из Путинове ере и оних који су преостали из времена Бориса Јељцина.

У те две категорије, према мишљењу социолога Игора Ејдмана, могли би се убројати: Игор Сечин, Алексеј Милер, Аркадиј Ротенберг и други, који послове воде уз сагласност садашњег шефа државе и повезани су с руководством специјалних служби и структура силе, као и Михаил Фридман, Вагит Алекперов, Виктор Векселберг... који су више прозападно оријентисани и корене вуку још из времена Бориса Јељцина.

Евентуални отворенији сукоб између два поменута блока умногоме би утицао на стабилност целокупне руске економије, што би могло да представља и увод у немире са социјалном позадином. Дневни протести грађана, потенцирани повременим аферама попут оне у вези с Наваљним, за сада нису толико масовни и каналисани да не би могли бити држани под контролом. Међутим, уколико би се у ту игру уплели и велики играчи из света економије много шта би могло бити озбиљније.

Основно питање остаје: Колико су ти улични протести прави одраз поверења у председника Путина? Оно што треба да се зна јесте да су Руси, без обзира на то којој политичкој струји припадали, превасходно – патриоте. Већи од многих других и без обзира на то да ли се зову Владимир Путин или Алексеј Наваљни. Чак и они олигарси који су ухлебљење нашли у земљама Запада не одричу се „мајчице Русије”.

Партије које су заступљене у Државној думи слично размишљају. И припадници пропутинове Уједињене Русије и Комунисти Генадија Зјуганова и Либералне демократе Владимира Жириновског... Уосталом, и не тако давни избор новог премијера Михаила Мишустина прошао је у Парламенту без иједног гласа против. Из те перспективе гледано, свако настојање Запада, пре свих САД, да у руско друштво унесе раздор у старту је осуђено на промашај.

Управо стога, теза да је Путинова популарност у народу у протеклих неколико година опала није заснована на валидним темељима. Јасно је да народ тражи да живи боље, да има више слободе... Али не по цену продаје сопствене земље. Историчари су и данас сагласни да је највећи допринос Бориса Јељцина очувању Русије управо у томе што није дозволио њену распродају страним корпорацијама и инвеститорима, растурање великих привредних система, фабрика, института...

И одлуку да се Путину омогући вођење државе и након истека садашњег мандата треба посматрати управо у том светлу. Тога су свесни и они који у знак протеста излазе на улице. Промена друштва не значи обавезно и промену власти. Јер ту власт су бирали управо они који те промене траже.

Коментари17
d28ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kako
Istorija nas ničemu nije naučila... Imali smo iskustva sa jednim takvim doživotnim. Ne ulazeći u to jel bilo uspešno, ono što se desilo je rast pohlepe za moći kod nižeg ešalona mladih izazivača. Što je na kraju rezultiralo i raspadom države. I sad kad se ponavlja isti tip kulta ličnosti, ljudi ovde to veličaju i ne vide dalje od sutra... Pitanje je - može li Rusija biti jaka bez Putina i kako to izgleda?
Željko
Чак и они олигарси који су ухлебљење нашли у земљама Запада не одричу се „мајчице Русије”. Treba razlikovati patriotizam od nacionalizma. Zapad nudi nacionalistički patriotizam, koji vlada u svim postkomunističkim zemljama, koji vam dopušta nacionalni fetišizam a u stvari je sloboda omeđena uslovima Zapada.
Mikan
Treba imati u vidu i neravnomerno rqspoređen broj stanovnika na Planeti. A Rusija je još jedino mesto gde bi se ljudi mogli naseliti. To postaje globalna potreba Planete.
Gollubica
Danasnje vreme pokazuje da je demokratija precenjena. Svet, narocito zapadni, vode najbogatiji ljudi. Sve ostalo je samo manipulacija masama.
Milun
Osim toga što su građani Rusije, Ejdman, Miler, Rotenberg, Fridman i Vekselberg imaju još nešto zajedničko, bez obzira da li pripadaju epohi Putina ili Jeljcina. A i Hodorkovski sa njima to deli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља