Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКЕ ПОСЛЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПРОМЕНУ КОНЦЕПТА НУЖНЕ ОДБРАНЕ

Суштина је у тумачењу закона

Републички јавни тужилац може издати упутство свим тужиоцима да нужном сматрају и ону одбрану којом је одговорено на „непосредно предстојећи” напад
Палатаправде у Београду (Фото А. Васиљевић)

Републички јавни тужилац има овлашћење да утиче на поступање полиције и јавних тужилаца у случајевима нужне одбране, тако што би формулацију „истовремени противправни напад” применили и у конкретним случајевима када је такав напад непосредно предстојао. Грађанин коме непозната особа упадне у кућу, као што се то догодило 13. марта Милутину Цветковићу (86) из Лебана, који је десет дана касније преминуо услед срчаних сметњи, има право да се брани, без обзира на то да ли је провалник одмах потегао оружје или применио силу, или ће то урадити у наредним тренуцима.

Смрт пензионисаног полицајца, чије ће име вероватно ући у неке будуће уџбенике кривичног права, биће сасвим сигурно узета као отежавајућа околност када се његовом нападачу буде судило због разбојништва.

Професор Правног факултета др Милан Шкулић сматра да нема потребе за променом Кривичног законика, већ да је могуће да тужилаштво у конкретним случајевима либералније примењује постојећу законску одредбу тако што ће као „истовремени противправни напад” третирати и напад који је непосредно предстојао.

„Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправни напад”, наводи се у члану 19 Кривичног законика, а министар унутрашњих послова Александар Вулин предложио је прошле недеље у ауторском тексту за „Политику” да се иза речи „истовремени” дода „или непосредно предстојећи”, како би се ономе ко се брани дала прилика да буде испред нападача.

– У пракси се закон већ тумачи управо тако, али се може размишљати и о могућности да републички јавни тужилац изда такозвано опште обавезно упутство, којим усмерава рад јавних тужилаштва, а то значи и полиције којом тужилаштво руководи у предистражном поступку. Такво упутство републичког јавног тужиоца може обезбедити да се одредба закона у пракси тумачи онако каква је и била намера законодавца, а што је и став теорије – да се као истовремени напад схвати и онај који непосредно предстоји – каже проф. др Милан Шкулић.

Дакле, поступање у случајевима нужне одбране није проблем закона, већ проблем тумачења у пракси, наглашава професор. Сагласан је са ставом адвоката Сеада Спаховића да суд може и треба да оцени као „истовремени” и онај напад који „непосредно предстоји”. Подсећа да „није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани” и додаје да може постојати и упутство за тужиоце да се не иде пошто-пото на подношење кривичне пријаве уколико је сасвим извесно да је реч о нужној одбрани.

Када је у питању прекорачење нужне одбране, професор је још пре четири године у свом стручном раду, објављеном у Зборнику Правног факултета у Београду, изнео конкретан предлог како би закон могао да буде промењен у случајевима у којима је кривично дело учињено у прекорачењу нужне одбране.

Пре свега, предложио је да закон пропише ослобођење од казне за оне који су били нападнути у свом дому у коме живе. Други предлог је да се не сматра кривичним делом оно које је учињено у прекорачењу границе нужне одбране услед стања „јаке препасти или раздражености” која су била изазвана нападом.

Трећи предлог односи се на такозвано екстензивно прекорачење нужне одбране, у случајевима када је она започета па је настављена иако је напад престао. Ако је разлог ове „настављене” одбране била такође јака препаднутост или раздраженост, изазвана нападом, професор је предложио да се учинилац може блаже санкционисати или чак ослободити од казне – ако постоје нарочито олакшавајуће околности.

Наглашава да је постојеће решење у Кривичном законику (КЗ) адекватно и веома слично другим  решењима у континенталној Европи. Оно иначе потиче још од КЗ СФРЈ, а он је својевремено имао узор у КЗ Швајцарске. Зато коментари у јавности да је садашње решење из времена социјализма, наводи професор, просто не одговарају истини. Осим тога, наш КЗ је 2006. промењен тако да је дозвољено да се у нужној одбрани, поред живота и тела, штити и неко друго добро, најчешће имовина.

– Стари је проблем праксе што полиција, увек кад има и најмању дилему да је нужна одбрана прекорачена, рутински подноси кривичну пријаву препуштајући да се то реши у поступку пред тужиоцем или евентуално у судском поступку. Ово би се можда адекватније него променама КЗ могло решити бољим поступањем у пракси на бази садашњег законског прописа, које је модерно и слично другим европским законима те врсте, а можда би се део проблема из праксе могао решити једним обавезним упутством републичког јавног тужиоца у погледу тумачења релевантних одредби КЗ – сматра др Шкулић.

То се односи и на други проблем о коме је у ауторском тексту за „Политику” писао Александар Вулин, а тиче се одређивања притвора грађанима који су били у нужној одбрани или су прекорачили њене границе, због чега је министар предложио измене одредаба о притвору у Законику о кривичном поступку (ЗКП).

– Уважавајући најбоље намере предлагача, које су мотивисане реалним проблемима из праксе, не само у Европи, већ ни било где у свету, нема Законика о кривичном поступку који формално проблем одређивања притвора у законском тексту повезује са проблематиком нужне одбране. Ако би Србија чак и у најбољој намери да реши неке практичне проблеме у том правцу мењала свој ЗКП, она би свакако била једина држава која има такво нормативно решење, а онда би се поставило и питање правно-техничког карактера зашто би се проблем нужне одбране, као једног од основа искључења противправности, спомињао у ЗКП-у када се ту већ наравно не помињу други случајеви искључења противправности, попут крајње нужде – наводи др Шкулић.

Наглашава да је услов за одређивање притвора – постојање основане сумње да је окривљени учинио кривично дело, па се тек онда притвор може одредити уколико постоји још и неки од разлога, попут опасности од бекства или од доказне опструкције.

– Кад се у старту оцени да нема прекорачења нужне одбране, неће наравно постојати ни кривично дело особе која се бранила па јој се свакако неће моћи одредити притвор. Заиста нема било какве потребе да Србија на тако изразито оригиналан начин мења свој Законик о кривичном поступку – закључује професор Шкулић.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

слобода избора
ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ,ЧИТАЈ КАКО ЈЕ НАПИСАНО. То вам је ,господо,суштина и једино исправно.Ако неко може да "тумачи" написану или изговорену реч онда је она туђица и тражи превод и тумачење.Не може се тумачити никако другачије од оног како пише.Зато,господо правници,написано мора да разуме и правник али и сваки писмен човек.
Zeljko Bgd.
Bravo za vrlo strucan i analitican predlog prof Skulica, vrsnog pravnika. Potrebno je funkcionalno tumacenje normi i zastita univerzalnih vrednosti, kao u razvijenim zemljama. Besmislene su stalne /hokejaske/ izmene zakona, jer to dovodi do pravne nesigurnosti.
nikola andric
Na zapadu je sudska praksa isto tako ''izvor prava''. Za pravnu praksu je tumecenje sudija od posebne vaznosti. Kasacioni sud odredjuje 'jedinsvo sudske prakse' pa time ''pravnu sigurnost'' . U anglo-saksonskim sistemima se sudske odluke navode kao pravni argumenti. Ceste promene, dopune i korigovanje zakona u Srbiji pokazuju njhovu losu formulaciju.Zakoni se pak moraju uopsteno formulisati zbog opsteg dejstva. Dakle ''interpreatcija'' je neizbezna, ali ona nije proizvoljna zbog sudske prakse
nikola andric
Odkud ta potraga za ''sustinama'' u Srbiji? To je implicitno nadlsedstvo Aristotelove ''metodologije'' koja je odavno prevazidjena. U fizici od Galileja u logiki od Fregea. To ukazuje na zapostavljanje naucne metodologije i moderne logike u srpskom obrazovanju. Posledice su dogme i mitologije . Zakoni nemju ''sustine'' nego iskaze u obliku potpunih recenica. Sudska praksa isto tako. Ali pravna nauka se jos uvek bavi ''pravnim pojomovima''. Pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti
milica
Na meti kriminalaca su narocito penzioneri i to devizni penzioneri. Covek lezi u krevetu,kriminalac raznije prozor i udje mu u kucu,penzioner ga upuca i penzionera uhapse.Samo u Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.