четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 30.03.2021. у 14:45

Треба сачувати бањска лечилишта

Бања Селтерс (Фото З. Анастасијевић)

Поводом продаје бањских лечилишта, у „Политици”, у рубрици „Погледи”, 15. марта огласио се проф. др Драган Делић и с медицинског становишта успротивио се продаји овог нашег националног блага, док бројни наши интелектуалци и други позвани о томе ћуте.

У жељи да подржим његове ставове, хоћу да укажем и на још неке околности због којих би требало хитно реаговати.

На сцени је убрзана, агресивна распродаја природног друштвеног богатства – основе нашег будућег развоја и објеката који нису ни државна ни јавна својина, већ су грађени средствима доприноса за ПИО.

Савет за борбу против корупције анализирајући досадашње продаје бања и РХ центара, констатовао је да је реч о „свесној активности за коју постоји сумња да има елементе организоване корупције ширих размера и свесног причињавања штете Фонду ПИО, уз злоупотребу службеног положаја”, па је затражио да се започети процеси приватизације обуставе.

На такав захтев се не обраћа пажња већ се распродаја убрзава. Тако је после овог става савета недавно продат рехабилитациони комплекс „Златар” са огромним шумским комплексом, познато лечилиште за срчане и плућне болеснике. Припремљене су за продају Матарушка и Богутовачка бања. Пред продајом је „Чигота” на Златибору, која није само болница за тироидну жлезду, већ по другим садржајима наш, а и светски бренд. Сличну судбину очекује „Селтерс” у Младеновцу, интегрисан с Институтом „Сокобањска”, иако је научно-наставна база Медицинског факултета. „Политика” је 23. марта објавила да је вирус корона зауставио продају још 10 бања које раде, а које су припремљене за продају.

Стиче се утисак да постоје два паралелна колосека у приступу овом друштвеном, здравственом и развојном проблему. Један који га афирмише код нас и у свету и други који га подрива и лишава материјалне супстанце.

Продаје бањских лечилишта се догађају у време кад наш здравствени систем у борби против короне показује сву своју виталност и надмоћ над системима на западу, јер је боље организован од приватног, јер је у државном заједничком власништву и захваљујући натчовечанским напорима свих запослених остварује такве резултате. Како је могуће да се, на пример, продаје болница са Врањском бањом у моменту када је препуна ковид болесника? Како је могуће, према наводу савета, да се јуна 2020. године донесе Одлука о изузимању из система (регистра) здравствене заштите бања и РХ центара који су продати, да би се омогућило купцима капиталистима да могу престати с пружањем здравствених услуга уколико им то не доноси довољно профита? Да ли је иједан приватни хотел до сада примио ковид болеснике?

Професор Делић констатује да „приватизација не гарантује одговорно друштвено понашање нових власника, што се види из примера у окружењу, где је специјализована рехабилитација практично укинута”. Па како ћемо ми рехабилитовати пацијенте који су прележали корону кад је скоро сваком од њих потребна рехабилитација? А шта је са осталим старим, болесним и сиромашним? Да ли ми оваквом продајом без визије и концепта развоја подривамо и дезавуишемо сјајне резултате које остварујемо у здравственој заштити, признате и хваљене са свих страна? Како ће фонд ПИО остваривати своју функцију када се лиши своје имовине?

Према томе, неопходно је хитно обуставити овакав начин приватизације бања и РХ центара. Потребно је актуелизовати „Студију о месту и улози бањских и климатских лечилишта у здравственом систему Србије”, коју је пре 10 година сачинио Здравствени савет Србије, као највише стручно и саветодавно тело у здравственом систему, с координатором академиком Љубишом Ракићем, о којој говори и проф. Делић. Њему би се могла додати и анализа експертске групе Фонда ПИО из 2013. године, под насловом „Стратегија управљања имовином Фонда ПИО”.

На бази ових материјала и нових сазнања могао би се урадити дугорочни програм, стратегија развоја бања и РХ центара.

С обзиром на то да имовину треба хитно заштитити од даљег пропадања и по могућности довести постепено у позицију да остварује добит, потребно је одмах формирати дирекцију за управљање имовином Фонда ПИО, са стручним и одговорним менаџментом.

Постоји више модалитета трансформације бања и РХ центара који се могу одабрати. Битно је да се сачува већинско власништво садашњих законитих власника имовине.

Живомир Жика Тешић

Коментари9
1bf91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iz glave
Србија има 200 бања/изворишта, а то значи 200 тур-дест које раде 365 дана, преведено у паре 500 мил € чисте зараде сваке године и 50.000 квалитетних радних места. Изворишта не продавати, већ продавати воду хотелима који ће се градити на државном земљишту са периодом експлоатације 10-20г. Србија само то треба плански/законски уредити без корупције и личних интереса, већ домаћински.
Jovan
Dockan je za ocuvanje banja i rudnih resursa, suma i voda.
nikola andric
Srbi ne priznaju nist sto im se ne svidja. Kad bi te banje radile uspesno ne bi isle u stecaj ili na ''dobos''. Takozvane ''gubitase'' ne placa drzava nego poreski obaveznici. Kad bi drzava mogla da ih odrzava nebi se zaduzivala u inostranstvu. Autor ne pominje ko ih treba sacucati. On u svakom slucaju nije taj ''ko''. Onda je lako kad ''neko nepoznat'' to treba da ucini. Vi samo porucite. Navodjenje lekara u pravne peripetije svedoci o ''snagi argumeta''.
nikola andric
Srbi pogresno tumace ''drzavna preduzeca'' kao ''narodnu imovinu''. Sva preuzeca su takozvana ''prvana lica'' sa sopstvenom imovinom kojom odgovaraju za svoje dugove (obavezno pravo). Kad imovina preduzeca nije dovoljna da namiri sve potrazivaoce medju kojima i radnike onda ide u stecaj. Stecajni upravnik onda rasprodajom imovine preduzeca pokusava da namiri potrazivaoce koliko je moguce zavisno od prodaje. Posle stecaja pravno lice preduzece prestaje da postoji. Koju imovinu onda drzava ima?
Киза
Што би рекли наши преци "Ко се у коло 'вата, у ноге се узда!" Ушавши без знања и размишљања у процес неолибералног капитализма у Србији, постали смо свесни преваре тек кад је за поправак било касно! На жалост, још увек већина грађана није свесна (или не жели себи да призна да су испали глупи) да су они сами одговорни за ситуацију у којој се налазе, а не неко други (Тито, комунисти, социјализам...)! Не само да су преварени, већ су сами здушно подржавали преваранте а сад им Тито крив! Само кажем..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља