уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ернест Дени – пријатељ Словена

Век од рођења професора са Сорбоне који jе изучавао историју Јужних Словена
Ернест Дени (Фото: САНУ)

Ове године навршава се век од смрти Ернеста Денија (1849–1921), историчара и професора са Сорбоне, који је своја истраживања посебно посветио проучавању Јужних Словена. Александра Колаковић из Института за политичке студије одржала је тим поводом предавање „Ернест Дени – највећи пријатељ Словена”, које је доступно на јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Како је истакнуто, Денијево поље интересовања захватало је и међународне догађаје на Балкану, а на то су посебно утицале генерације балканске елите која се школовала у Француској. Ернест Дени је први пут посетио Србију 1873. године, у време када се код њега појавило интересовање за Јужне Словене, а 1911. на свом путовању обишао је и Београд и Загреб, Љубљану, Ријеку, Цетиње, Босну и Херцеговину.

У време анексије БиХ, Дени је схватио опасност која је Србији претила од Аустроугарске. Заједно са Албером Малеом, Огистом Говеном, Емилом Оманом и једном неформалном групом француских интелектуалаца, преко штампе и предавања против Аустроугарске подржао је Србију и Србе.

Дени је 1908. покренуо развој културне и научне сарадње Француске са словенским народима. Тада је основано француско-словенско удружење у Паризу, чиме је организована сарадња Француза и свих словенских народа на институционалним основама. Током Првог светског рата одбрана чешке и југословенске идеје била је у средишту његових активности. У својој кући у Паризу основао је Институт за словенске студије и часопис „Словенски свет”. У време Првог светског рата Дени је написао књигу „Велика Србија”, која је панегирик српској историји и победама.

Међу српским интелектуалцима владало је велико поштовање према личности и делу Ернеста Денија и назван је „највећим пријатељем Словена на Западу”. Дени, који је од 1912. био члан наше Академије наука, сматрао је да Јужни Словени морају да задрже своју индивидуалност и не уроне у Руску империју, заступајући тезу „Панславизам да, али не панрусизам”.

Коментари1
cb42f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
Ernest Denis je ustupio Sorboni svoju vilu u Parizu (9, rue Michelet) da se u njoj smesti Institut d’Etudes Slaves, osnovan 1919 god. Mermerna ploca na fasadi podseca da su veliki donatori instituta bile dve zemlje koje vise ne postoje : Kraljevina Jugoslavija i Republika Cehoslovacka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља