Крај света у зони Дунава

Кажу да је ту крај света. То заправо и није прави „крај света” већ онај „крај” коме се свако радује. Такав крај света пожели свако ко је ту и на трен био, рећи ће вам они који су посетили стару чарду у Аркању, али и они који су уживали у чарима Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит” чија су суштинска вредност бројни речни меандри, баре, језера, влажне ливаде и шуме. Налази се у плавној зони Дунава, на његовом средњем току кроз Србију, поред насеља Ковиљ и Петроварадин, по којима је добио име. Петроварадински рит представља мањи део резервата и налази се уз десну обалу Дунава, док je Ковиљски рит већи део и лежи уз леву обалу реке.

Војвођански ритови су сведоци некадашњег изгледа приобаља великих равничарских река. Овај природни рељеф значајно је смањен услед изградње насипа и ширења ораница, тако да се пред посетиоцима Специјалног резервата отвара сасвим нови свет и поглед на остатке некадашњих непрегледних пространстава бара и ритова.

Ово природно добро од изузетног значаја заштићено је 1998. године и то на површини од 5895 хектара на територији општина Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Инђија и Тител. Управљање је поверено ЈП „Војводинашуме”.

Темељну вредност, по речима стручњака Покрајинског завода за заштиту природе из Новог Сада, чине очуван и разноврстан хидрографски рељеф ритова: острва, аде, рукавци, меандри, ритске баре и мочваре и биљне заједнице ритова: шуме, влажне ливаде, трстици, шевари. Забележене су 443 врсте виших биљака, ретке и значајне врсте као што су бели и жути локвањ, водена папрат, водена детелина, орашак, мешинка… Рит је окружен природно плавним шумама беле и бадемасте врбе, јасена, црне и беле тополе које су станиште ретких животињских врста, као што су дивља мачка и видра

У Резервату су склониште, између осталих птица, нашле црне роде. Будући да се веома плаше људи, ретко ко може да се похвали да их је видео. Добро око запазиће и гнезда орла белорепана. Овде су, од уочених 206 врста птица, 174 строго заштићене.

Рит је станиште и мрестилиште за 26 врста риба, међу којима су кечига, штука и шаран. Дом је барској корњачи, зеленој жаби, белоушки, укупно за 18 врста водоземаца и гмизаваца.

На Ковиљски рит надовезује се Крчединска ада са непрегледним влажним ливадама на којим пасу стада коња, говеда и мангулица.

Један од познатијих рукаваца Дунава у Ковиљском риту је Аркањ. Преко њега прелази аутопут од Новог Сада до Београда. То је једно од омиљених места риболоваца овог краја, али и боема. Ту се све до 2013. године налазила чарда под именом „На крај светаˮ. Пера Вареника је средином прошлог века закупио „Крај света” од манастира Ковиљ. До ње се стизало кривудавим прашњавим путем. Даље није могло. Стара приземна кућа преуређена у Чарду, дебелих земљаних зидова, малих прозора са хекланим фирангама, са тршчаним кровом, одисала је гостопримством. Чарда је била омалана цртежима риба, птица, исписана стиховима, записима и захвалницама. Утисци остали на зиду, како Лале кажу „Да сви виду”. Овде су пили наши очеви, дедови, прадедови, чукундедови, наврндедови, курђели, курлебали, а данас пијемо ми… курајбери, лепо пише на зиду, не на тараби, закључи један од посетилаца старе чарде. Од 2018. године подигнута је нова чарда.

На туристичкој мапи Ковиљско-петроварадинског рита истиче се локалитет Тиквара. Идеално је место за љубитеље птица због осматрачнице. Језеро Шлајз, у Ковиљском риту, омиљено је место за риболовце, љубитеље природе и шетаче. Едукативна стаза на локалитету Шлајз-Тиквара, одмах уз насеље Ковиљ, трасирана насипом око језера, опремљена је инфо таблама и клупама за одмор посетилаца. На овом локалитету постоји могућност изнајмљивања чамаца.

– Посета овом ритском подручју није комплетна без вожње чамцима. Од 3. априла креће програм „Пловидба дунавским ритовима и меандрима”, односно вожња моторним чамцем по Ковиљском риту. Вожња се реализује уз претходну најаву за највише шест особа по тури, – објашњава Никола Кршев, референт за туризам у „Војводинашумама” и додаје да се делом ове водене руте чамцем провозао и принц Чарлс 2016. године током посете резервату, па кад је могао принц што не би и ми.