Бразилски џијуџицу против српског фолклора

Ни после више од десет година не престаје надигравање Савеза самосталних синдиката Србије и Културно-уметничког друштва „Бранко Цветковић” око простора у Улици Милоша Поцерца број 10 одакле су фолклораши због изгубљених судских спорова исељени пре три године. Све је поново кулминирало пре неколико дана када је, према тврдњама „Цветковића”, „извршен незаконит упад” у, како кажу, „њихове просторије”. Синдикалци, некад власници, а данас корисници зграде, у зграду су почели да усељавају свог новог подстанара – клуб за „бразилски џијуџицу”.

Али, ко заиста има право да тај објекат користи и да ли је то „упад” или СССС, који тренутно има право коришћења овог објекта, простором „може да располаже како хоће” – две стране не могу да се сагласе.

– Тиме је СССС повредио више правних аката и дозволио издавање простора трећим лицима зарад стицања сопствене користи – тврди Милош Бајић, председник КУД-а, објашњавајући да је непокретност, која је у својини републике, 2018. године Закључком владе њима дата у закуп на пет година по повлашћеним условима. То је, каже, потврђено и уговором који је годину дана касније потписан са Републичком дирекцијом за имовину. Али, и дан-данас, фолклораши у тај простор не могу ни да привире.

– Први пут је Дирекција, овлашћена да реализује закључак владе, покушала да нас уведе у простор у мају 2019. године. Нажалост, без успеха, јер препрека враћању КУД-а био је Савез самосталних синдиката и њихово обезбеђење. Другостепеном судском одлуком синдикату је, међутим, остављено право коришћења дела објекта у Милоша Поцерца 10, али не и дела простора који је Закључком додељен КУД-у „Бранко Цветковић” – тврди Бојић.

Друштво се, међутим, додаје он, нашло у пингпонг игрици између државе и града који један другоме пребацују одговорност око поновног увођења фолклораша у зграду коју су деценијама користили. Зато, каже, још чекају правду, а после 73 године боравка у Милоша Поцерца, сада раде у објекту у Адмирала Гепрата.

Из СССС-а, међутим, стижу драматично другачије тврдње. КУД, тврде, обмањује јавност.

– Ти наводи да је простор њихов само су давање неистинитих информација и манипулисање правним чињеницама, што КУД нон-стоп ради. Машу незаконитим уговором који, да је спроводив, они би већ били усељени. Реч је о фалсификату који нема ни заводни број уговора и за то је Савез поднео кривичну пријаву. Нисмо ми нигде упали, ми смо у нашем простору у коме смо на основу пресуда Апелационог суда. Савез има право коришћења и у току је поступак за утврђивање права својине са републиком. Савез може да располаже простором како хоће – тврди Нађа Гојовић из СССС-а и додаје да је ова организација, док је била власник зграде, КУД-у давала просторије да их користи у складу са наменом и ради очувања културног наслеђа, а да он заузврат плаћа трошкове. То, каже, нису радили, а простор су злоупотребљавали, осим проба организовали су семафор журке, прославе за Нову годину, чак су и реиздавали спортским друштвима...

Али, да су можда, „лоши момци” у овој причи баш синдикалци, види се из одговора Републичке дирекције за имовину. Савез „Цветковићу” не дозвољава да уђу у објекат, а узима подстанаре, на шта по закону нема право.
Јер, власник спорне зграде је Република Србија. Као „газда” она је уписана пресудом из 2013. године, а 2016. је, како додају, пресудом Апелационог суда одлучено да СССС одатле, ипак, не мора да се исељава.

Али, ствари у јавној својини се, јасни су из Дирекције, „не могу давати у подзакуп, па зато СССС нема никаквог основа да простор изнајмљује. Нема право ни да његово коришћење онемогућава „Цветковићу” јер документи на који се фолклораши позивају заиста постоје.

– По нашем предлогу влада је 2018. године донела Закључак којим је одлучено да се део предметне непокретности, који чини пословни простор површине 612,60 квадрата, непосредном погодбом да у закуп КУД „Бранко Цветковић”. Са тим удружењем закључен је Уговор о закупу од 12. 3. 2019. године. Након тога, СССС се обратио Дирекцији ради „стављања ван снаге понуде о додељивању предметног простора у закуп КУД-у. На састанку је од СССС-а затражено да овом удружењу омогући улазак у посед и несметано коришћење непокретности. Они су то одбили па до примопредаје, и поред више наших покушаја, до данас није дошло – истичу из Дирекције и наглашавају да су од Државног правобранилаштва затражили да покрене поступак против њих. Дирекција се, додају, обраћала и општини Савски венац на чијој се територији зграда налази, али и Градској управи, предлажући им да СССС-у откажу гостопримство јер непокретност користе „супротно намени и циљевима утврђеним статутом, односно у комерцијалне сврхе, с циљем стицања добити”. Али, и једни и други, међутим, прогласили су се ненадлежнима.

Дирекција за имовину: да се зграда преда републици

Пред Вишим судом у Београду водио се парнични поступак по тужби Синдиката против Републике Србије ради утврђења права коришћења за зграду у Милоша Поцерца. У децембру је тужба повучена, а у јануару је адвокат Тања Никчевић поднела предлог за повраћај у пређашње стање. Ако се тај предлог усвоји, Дирекција сматра да се мора изјавити противтужба која би утврдила да је СССС-у, због ненаменског располагања зградом, престало право коришћења. Због тога, сматрају, непокретност треба предати републици као власнику.

– Указали смо Државном правобранилаштву, с обзиром на то да град Београд у овом моменту неће предузети било какве правне мере и радње поводом спорне ситуације, да је потребно да они покрену судски поступак за утврђење престанка права коришћења тог савеза на пословним просторима у Милоша Поцерца које не користи у складу са статутом – истичу из Дирекције.

Из руке у руку

1945. године – Објекат у Милоша Поцерца 10 држава је дала на коришћење Синдикату саобраћаја и веза, односно данашњем Синдикату железничара Србије, па је и КУД „Бранко Цветковић” као њихово друштво добио право да ту буде.

1968. године – Као корисник објекта укњижио се Савез самосталних синдиката Југославије (СССЈ)

2007. године – Као правни наследник СССЈ појавио се Савез самосталних синдиката Србије (СССС)

2012. године – држава је тужила СССС да би утврдила право својине над спорном зградом и вратила је у своје руке