среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ

Од живота никада не треба одустати

Важно ми је само да сам на позорници, а да ли ћу да глумим, певам или свирам, потпуно је неважно – ја ћу увек наћи најбољи начин да забавим публику, каже Тијана Дапчевић
Тијана Дапчевић (Фото Вања Лисац)

Учили су је да увек пружи руку слабијем. Тако данас она учи и сина Вука. Срећна је што у емисији „На вечери код” (РТС 1, понедељак, 22.00) има прилику да помогне деци без дома. Наравно, навија за свој тим „Бибер”, али ко год да победи – новац ће отићи у руке онима којима је то најпотребније, каже певачица Тијана Дапчевић.

Рођена је и одрасла у Скопљу, а последњих 20 година живи у Београду, у браку са Миланом Дапчевићем. Професор је виолончела, воли Моцарта, Баха... У последњих месец дан представила је нови хит „Слепа љубав”, а показала се и као добра домаћица.

Чини се да нису избледели гестови хуманости код нас?

– Слажем се да нису избледели, што имамо прилике да видимо и свакодневно док на мрежама делимо ес-ем-ес бројеве за помоћ онима којима је то најпотребније. Не знам да ли да кажем „нажалост” или „на срећу”, јер ником није драго због чињенице да децу морамо да лечимо тим путем. Али, свакако је дивно што се сви ујединимо у таквим околностима, па људска емпатија и хуманост изађу на видело. Од живота никада не треба одустати. Нико није заслужио да нема кров над главом, да умре јер нема довољно новца за лек...

Чиме сте заокупљени ових дана?

– Радим на новом пројекту, промовишем песму „Слепа љубав” и, као и сви, трудим се да останем нормална и здрава. Верујем да је карантин показао свим људима да бисмо без много тога у животу могли, али без културе – музике, књига, филмова, представа... тешко.

У Скопљу већ пету сезону сте строга Немица Ула у ситкому „Преспав”?

– Верујем да ће бити и нове сезоне јер је серија „Преспав” пет година убедљиво најгледанија серија у Македонији, а ускоро ће почети емитовање и у неким земљама из региона. Свака епизода је прича за себе и у свакој се обрађује актуелна тема блиска свима.

(Фото LCF Media)

Рекли сте да вам је неостварена жеља да добијете улогу на филму, а и Оскара...

– Глума је моја велика страст и љубав, одрасла сам у позоришту, цео живот се дружим с глумцима и одговорно тврдим да не постоји већи филмофил од мене. А жеља да добијем Оскара и даље постоји и ја сам убеђена да ће се то и десити, кад-тад.

Шта је лакше, бити певачица или глумица? Где се сударају ове две извођачке дисциплине?

– Не сударају се нигде, оне се савршено уклапају и стварају магију. Сцена је мој други дом, ту се осећам као код куће и због тога за мене не постоји ништа што морам да дефинишем као „лако” или „тешко”. Нема тешко. Ништа ми не представља проблем и сматрам да свако ко реши да се бави сценом мора да има сензибилитет за обоје глуму и музику. Важно ми је само да сам на сцени, а да ли ћу да глумим, певам или свирам, потпуно је неважно – ја ћу увек наћи најбољи начин да забавим публику.

Шта је пресудно за бављење музиком, таленат или... ?

– Завршила сам Музичку академију у Скопљу као челиста и имала сам прилику да останем у Македонској филхармонији, али то није било оно што сам у том тренутку хтела. Бављење класичном музиком и шоу-бизнисом су две потпуно друге планете, тако да бих рекла да су лични афинитети оно што је пресудно. Рад је увек 99 одсто, док је таленат само један одсто, али само с тим једним процентом се добија 100 одсто. С талентом се или родиш или не, музика ће увек бити део наше породице, јер смо се с њом родили и чиме год да се бавимо дисаћемо музику. Моја мајка је оперска певачица, отац професор контрабаса, млађа сестра је, такође, певачица. Вук ће сам одлучити чиме жели да се бави, за музику је бескрајно талентован, али нећу утицати на његову одлуку ни у једном тренутку.

Како гледате на балканску естрадну сцену?

– Као на скуп истих тонова, аутотуњавих, без много труда да се осмисли нешто што ће потрајати мало дуже. Све се своди на квантитет, број прегледа и лајкова, а квалитет је остао у другом плану. Ипак, и даље тврдим да под овим небом и интернетом има места за све и да свако треба да се бави оним што жели, онако како мисли да је најбоље, али не могу да кажем да ми није криво што је остало мало оних који се труде да оставе за собом нешто што заиста вреди.

Представљали сте Северну Македонију 2014. на Евровизији. Да ли бисте поновили овакво појављивање?

– Учешће на „Песми Евровизије” било је незаборавно искуство јер то није само такмичење. Евровизија је тих неколико дана спектакл и тако нешто треба доживети. Припреме трају месецима. Све то стане у та три минута колико сваки учесник проведе на сцени. Мени је било дивно, сматрам да сам и себе и Македонију представила на најбољи начин и опет бих поновила то искуство, што да не.

Коментари3
0420a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Uzmimo primer iz fizike. Svaki fizicar je znao sta Higs delici znace. To ce reci sta je njihov doprinos teoriji. Ali niko nije znao da li taj delic postoji dok pripisivanje osobina nepostojecim objektima ne ''prilici nauki''. Evropa je potrosila ''grdne pare'' da ustanovi da li taj delic postoji. Posle uspeha svi fizicari su odahnuli posto ''fizika ne bila ista fizika'' bez tog delica. Stara filozovska nagadjanja o ''egzistenciji'' se odnose na ''postojanje'' kao ovde prétpostavljeno.
nikola andric
Treba poci od naseg mozga kao jedinog organa za misljenje. U tom smislu svi mislimo na isti ancin. To ce reci sopstvenim mozgom. Ali u tom razmisljanju upotrebljavamo pretpostavke koje se nazivaju ''premise''. Problem je onda logicke prirode: ako premise nisu istinite onda ni izvedeni (deducirani) iskazi ne mogu biti istiniti. Razlika je ,dakle, u premisama ili pretpostavkama.
zoran stokic
Nasuprot principu zadovoljstva iz klasične psihoanalize i Adlerovoj volji za moć - Viktor Frankl, austrijski neurolog i psihijatar, je ponudio - "volju za smislom" - "traženje smisla" - smatrao je primarnom motivacionom snagom u čoveku. Osnivač treće bečke psihijatrijske škole, posle psihoanalize Frojda i individualne psihologije Adlera, Frankl je napisao kapitalnu studija: "Man's Search for Meaning" - o tome "da život ne samo da ima smisao, nego ga i zadržava u svim uslovima i u svim okolnost

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља