уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Минск оптужује Тихановску за тероризам

Александар Лукашенко је одлучио да Литванију и Пољску суочи с Интерполовим захтевом за изручење особа које су организовале експлозије на демонстрацијама
Светлана Тихановска током посете Швајцарској (Фото EPA-EFE/Martial Trezzini)

Покретањем кривичне истраге против Светлане Тихановске и одметнутих безбедњака у удружењу БИПОЛ због припремања терористичког напада, Александар Лукашенко је одлучио да изврши притисак на државе које пружају подршку опозицији у свргавању његове власти. Ако белоруско тужилаштво утврди њихову кривицу, а нема сумње да ће то учинити, државе у којима се налазе ове особе добиће захтев за њихово изручење по међународној потерници због тероризма. Иако су власти Литваније већ рекле да ће се „пре пакао замрзнути”, него што ће Тихановску изручити, белоруске власти су одлучиле да и даље врше притисак на земље домаћине опозиционара из којих они подстичу обнављање демонстрација. То су, према Лукашенковим речима, Литванија, Пољска и Украјина.

Пре неколико дана, у време протеста за Дан слободе, полиција је у канти за смеће у Минску пронашла експлозивну направу и има сведока који је и на државној телевизији потврдио да је било планирано да она експлодира у време демонстрација, као и у неким другим градовима. Главни тужилац Андреј Швед рекао је белоруским медијима да су прибавили и потврду која документује сазнања да су организатори планирали да оптуже представнике власти за терористички напад који би изазвао људске жртве на скупу.

Лукашенко је на састанку белоруског Савета безбедности рекао да различите снаге, пре свега споља, заиста желе да „загреју” ситуацију у Белорусији. Он је, на основу сазнања служби безбедности, нагласио да су се налогодавци подстицања антивладиних протеста променили јер су групе које су до сада позивале на демонстрације у Минску и водиле их одустале. Белоруски председник, коме је у току шести председнички мандат, тврди да су се сада појавиле радикалније групе и да је то БИПОЛ, у којој је 10 до 15 бивших војних лица која се налазе у Пољској.

Тихановска је прошле среде, дан уочи Дана слободе, који је проглашен 1918, позвала опозиционе симпатизере у Белорусији да се придруже „другом таласу протеста”. Најавила је да ће обновљене демонстрације, комбиноване с дипломатским притиском Запада, приморати Лукашенка да пристане на мирну политичку транзицију и нове изборе. На скупу у Минску у четвртак није било великих уличних акција, али је, према саопштењу невладине организације „Весна” (Пролеће), приведено више од 200 људи, уз још неколико стотина током протеста у суботу. Политички аналитичари примећују да су људи у Белорусији уплашени и разочарани због изостанка брзе победе, као и да су многи или одустали или су ухапшени.

Организација БИПОЛ је из Пољске те среде саопштила да белоруске снаге безбедности за Дан слободе припремају терористички напад у једној од зграда органа унутрашњих послова како би дискредитовале протестни покрет. За сада је немогуће веродостојно утврдити ко је кога предухитрио у оптужбама за тероризам. Добро је да није било људских жртава, али је очигледно да је сукоб Минска и оних који подржавају опозицију прерастао у опасне акције које су већ виђене у суседној Украјини. Након што је пропао покушај одржавања генералног штрајка, белоруске безбедносне власти примениле су „превентивна хапшења” и најавиле кривичне пријаве, тако да су протести спласнули.

Тихановска из Литваније покушава да одржи питање рушења белоруске власти на дневном реду европских лидера, а сада је усмерена на путовање у Вашингтон и посету Џозефу Бајдену, који је као кандидат на председничким изборима изразио подршку опозицији. Пре августовских председничких избора Минск је посетио тадашњи државни секретар Мајкл Помпео, што је била прва посета једног америчког званичника од 1994. године. У то време Лукашенкове блиске везе с Русијом су ослабиле, а он је тада оптуживао и неке руске снаге да раде на рушењу његове власти. Договорена је и размена амбасадора, а амерички Сенат је потврдио да каријерна дипломаткиња Џули Фишер иде у Минск као амбасадор после више од 10 година. Амбасадорка још није отпутовала у Минск, али се у Вилњусу састала с Тихановском. Опозиционарка је тада поздравила присуство америчког амбасадора у Минску, али под условом да не преда акредитиве Лукашенку. У фебруару је Стејт департмент увео санкције за 43 белоруска званичника, укључујући и самог Лукашенка.

Тихановска је најавила да нема намеру да преговара с Лукашенком, који сада спроводи уставне промене у земљи, него се усмерава на остваривање контаката с људима у влади који подржавају опозицију. Наводно су већ успоставили тајне контакте с људима у Министарству спољних послова и полицији, који им достављају информације и видео-снимке мучења и насиља над грађанима. Тихановска тврди да је у Белорусији тренутно 290 политичких затвореника, међу којима је и њен супруг, блогер Сергеј, уместо кога се кандидовала на изборима, а да се више од 2.500 активиста, демонстраната и новинара суочава с кривичним пријавама.

Коментари6
76dfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile Rad
Ajde da vidimo kako ce da se ponasa ova nova 'zapadna' trojka na Interpolov zahtev. Malo sam nesiguran kad izvestaji dolase od nevladinih i hamanitarnih organizacija. Cilj ovde nije samo promeniti vladu, nego promeniti je sa nekim koji ce biti pripremljeni i postabljeni od strane koja pravi ove probleme a ne postenim izborima.
Petar Dozet
Koja je razlika izmedju napada demonstranata na Kapitol Hil i napada na belorusku (ili našu skupštinu, ili ukrajinsku, ili sirijsku, ili libijsku...) palatu?
anavolimilovana
Pa razlika je u tome što su Kapitol napali ,,teroristi" a ostale nabrojane ,,demokratski nastrojeni građani". Naravno da su svi ovi epiteti u interesu ,,demokratskog" zapada, kao i napadi. Sem na Kapitol.
LaCosta
Razlika je sto je na Kapitol hilu nukleus svetske demokratije dok su na ovim drugim mestima u pitanju gnezda diktature koja je potrebno unistiti da bi oni sa Kapitol hila radili sta im je volja. Jedva cekaju da usrece narod Rusije i Belorusije kao sto su prethodno usrecili Vijetnamce, Srbe, Iracane, Sirijce, Libijce, Ukrajince...
damjan
Interesantno kako Zapad zna da odabere one koji ce biti njegovi pioni,Tihanovska,Navaljni,Gvido itd.Za pare ce prodati svoju drzavu.
Aleksandar Maricic
zapadne demokratije su primer kako se obracunavaju sa teroristima....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља