петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.03.2021. у 21:00 Дејан Спаловић
ЗАШТО ЗАПАД УБРЗАВА ИЗБОР НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА ТЗВ. КОСОВА

Дијалог на чекању, Курти у цајтноту

Као кандидат за председника помиње се Вјоса Османи, а Самоопредељење званичан предлог мора да поднесе до 5. априла, јер у супротном следе нови парламентарни избори
Премијерски мандат у сенци избора председника и наставка дијалога: Албин Курти (у средини) (Фото AP/Visar Kryeziu)

Наставак дијалога Београда и Приштине који бриселске дипломате најављују за око два месеца могао би да буде пролонгиран за другу половину године уколико Косово најкасније до 5. маја не добије председника у пуном мандату. То је последњи рок до када званично покрајински парламент мора да изабере новог председника. Да се одлагање не би догодило, готово је извесно да ће САД и Немачка интервенисати да Вјоса Османи буде изабрана.

Када је бивши косовски председник Хашим Тачи поднео оставку због оптужнице за ратне злочине Специјалног тужилаштва у Хагу, 5. новембра 2020. године, вршење дужности шефа привремених косовских институција од њега је преузела Вјоса Османи, која је тада била председница косовске скупштине. Њене функције је пре десетак дана наследио Глаук Коњуфца, који је изабран за шефа актуелног сазива скупштине после избора одржаних 14. фебруара. Према више тумачења косовског устава, то фактички не значи да он као нови в. д. косовског председника добија и нови шестомесечни мандат на овом месту. На основу тога, али и зарад наставка дијалога, владајућа коалиција коју предводи Самоопредељење мора најкасније до понедељка, 5. априла, да добије званични предлог кандидата за председника који после тога мора да буде изабран у року од 30 дана.

У пракси, уколико се покрет Самоопредељење не договори са ДСК који има 15 посланика, да подрже њихов предлог – Вјосу Османи, онда је готово извесно да ће грађани Космета морати поново на изборе. Председник Матице Албанца Србије Демо Бериша каже да је Албин Курти у цајтноту јер истичу припреме за избор председника који морају да ураде до 5. априла. За „Политику” наводи да је и даље питање да ли ће Османијева добити довољан број гласова јер садашња влада има подршку 68 посланика и потребно им је да придобију још најмање њих 12. Наиме, за избор новог председника потребно је да у моменту гласања у скупштинској сали буде најмање 80 посланика и да за његов избор гласа 61 посланик.

„Ту разлику би могли да надоместе с посланицима ДСК, чије је председништво јуче дало подршку избору Османијеве, али они имају захтев према њој да њених четири посланика буду у посланичком клубу ДСК. Међутим, проблем је и тај што су четворица искусних политичара из ДСК, међу којима и Авдулах Хоти и Агим Велију, најавила да неће присуствовати тој седници и да неће дати подршку Османијевој”, каже Бериша.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да је потпуно јасно после фебруарских избора да је Запад дао подршку Куртијевој влади и да ту нема различитих приступа Берлина и Вашингтона. Њихов интерес је да косовска влада профункционише и да се створе услови за дијалог. За наш лист каже да ће они на тим линијама учинити све да Вјоса Османи буде изабрана, а у том послу подржаће их ДСК иако тамо има највише одбијања да се гласа за њихову бившу партијску колегиницу.

„Уколико не убеде оне који су против Османијеве, Запад ће се свакако потрудити да се пронађе тачно 81 посланик и да она буде изабрана. На тај начин ће се успоставити пуна власт и вођење дијалога. Америци из геостратешких интереса не одговара да се тај процес одуговлачи и подржаће косовску владу која не носи хипотеку ОВК. Наметнуће Куртију да уђе у дијалог и њега који сада искаче с максималистичким захтевима полако ће довести на своје место”, истиче Миливојевић. Додаје да ће они учинити уступак Србији у том смислу што ће инсистирати на формирању ЗСО и да ће притискати Куртија да то прихвати јер је то услов да Србија учествује у дијалогу.

После одласка Трампове администрације нову дипломатску офанзиву у решавању косовског проблема покренула је Немачка па је посредник у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак, који је изабран до августа 2022. године, на сугестију Берлина, прошле седмице изјавио да ће кроз неколико недеља доћи до сусрета председника Србије Александра Вучића и Албина Куртија. Додао је да се може очекивати тај састанак без непотребног одлагања, али да је за наставак дијалога потребан управо избор косовског председника и формирање тима за разговоре с Београдом.

Зоран Миливојевић наводи да је тај наставак у рукама вашингтонско-берлинске коалиције јер је нова америчка администрација „испеглала односе с Немачком” и подржала ЕУ да настави посредовање и да води дијалог уз контролу САД, како је било за време администрације Барака Обаме.

„У то ће бити укључен амерички посредник Метју Палмер, али ће формално дијалог водити Лајчак. Ту ће доминирати њихов став који је усаглашен и на линији је међусобног признања и правно обавезујућег споразума. Лајчак диктира онај темпо преговора који је на линији немачког разумевања и схватања везаног за дијалог и када је последњи пут био у Београду наступао је тако и било је јасно да је на линији немачких ставова да се разговара о признању као крајњем резултату преговора”, нагласио је Зоран Миливојевић.

Бериша: Српској листи припадају два министарства

Српска листа предала је у име десет својих и посланика Јединствене горанске партије жалбу уставном суду ради заштите интереса српског народа. Жалбом се оспорава одлука покрајинског парламента о избору владе у Приштини од 22. марта, а у којој је српском народу дато на управу само једно министарство иако је по уставу била обавеза да се доделе два. Демо Бериша каже да је Српска листа у праву и да мора да добије све што јој припада по уставу, а то су не само два министарства већ и три заменика министра и место потпредседника владе. „У члану 96, став 2, косовског устава записано је да уколико влада има више од 12 министарстава, Србима следују два министра и три заменика министра и место потпредседника владе. Више је него јасно да је Курти прекршио највиши правни акт”, наводи Демо Бериша.

Коментари7
3090e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZLATKO S P
@ Car Slobo , Lepo Ti ovo rece ; ,,Puno smo pomogli tom časnom i ponosnom narodu, koji ne ume da smanji maligni uticaj zapada. Gde nauci da je to Castan Narod ,mozda od Albanske Golgote ? A Oni su Castni Narod kao i S.Makedonci .Ukradose Sve Srpske Nemanicke Svetine,,pa i to im nije bilo dovoljno glasaju u UNESKO da su Sve srpske zaduzbine i Srpska Kolevka Kosovo ,da je to Albanska Istorija i nasledje . Vase pisanije ohrabruje njih . za jos vise zlodela Srbiji od; S. Makedonaca i Albanije !
Car sloba
Čudi me da časni i ponosni albanski narod toliko toleriše direktno komandovanje i tutorstvo zapada. To nije nezavisnost. Npr, njihov bivši predsednik, tači, sedeo je u prvom redu na paradi u Parizu, dok je vučić bio pozadi, a sada je u hagu. Verovatno je vršio zločine, ali je ipak dugo bio predsednik i kružio po zapadnim prestonicama. Ipak je to potcenjivanje tog naroda, što Srbija nikada nije činila. Puno smo pomogli tom časnom i ponosnom narodu, koji ne ume da smanji maligni uticaj zapada.
Kipreos
Nemaju kosvski Alabanci izbora nego da se sa Srbima mire. Jeftini populistički nacionalizam ih samo udaljava od tog cilja i vrti u krig
Muradin Rebronja
Pre pomirenja mora doći do pravde za sve žrtve i do kažnjavanja svih zločinaca. Ako se zločinci ne kazne, zločin može da se ponovi. Ako se kazne, može da se pomene ali da se ne ponovi. Ima mnogo toga oko čega već sada mogu da se dogovore čelnici Srbije i Kosova. Mnogo toga nije sporno i o čemu se slažu. Deo gde se slažu da se ne slažu, ostaviti za iduću godinu, nakon izbora u Srbiji. Obe strane hoće kompromis, gde će nešto dobiti. Članstvo u EU je ono gde će obe strane mnogo dobiti. Malo li je?
Srbin iz Nemačke
cajtnot , čista nemačka reč koja znači da je neko pod vremenskim pritiskom i mi nemožemo to srpski da napišemo. Žalosno
Stojko
Sada je najbolje u pauzi za dijalog zatražiti izvršenje Kumanovskog sporazuma povratak odabranog srpskog osoblja u broju 1000 na zadatke iz rezolucije 1244 UN i dodatka 1 i 2 od država KFOR-a potpisnika Kumanovskog ugovora.
Dušan
Kao uslov za nastavak pregovora treba da se uvrsti i pitanja iz rezolucije UN.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља