Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Америка признала „системски расизам” у својој земљи

У годишњем извештају о стању људских права у свету Кина је прозвана због угњетавања Ујугура, а Русија због односа према опозиционару Алексеју Наваљном
Ентони Блинкен: подвучене разлике у односу на Трампову администрацију (Фото EPA-EFE/Graeme Jennings)

У годишњем извештају о стању људских права у свету, првом под новом администрацијом, Стејт департмент је изнео оштре критике на рачун геополитичких противника, али и неких савезника. Кина је прозвана због угњетавања Ујугура, а Русија због односа према опозиционару Алексеју Наваљном.

Представљајући извештај о готово 200 земаља, који се сваке године припрема на захтев Конгреса, амерички државни секретар Ентони Блинкен оценио је да људска права назадују свуда у свету и да су неке владе искористиле пандемију да их још више ограниче и да консолидују ауторитарну владавину.

Први амерички дипломата поново је оценио као геноцид кинеску политику према Ујгурима. У извештају се процењује да је више од милион припадника те муслиманске мањине и других, такође муслиманских народа заточено у камповима у тој провинцији, а још два милиона свакодневно иде на присилно преваспитавање. Наводи се и да су нестали грађани који су први јавно говорили о новом вирусу у Вухану, док су научници који одступају од званичне верзије о пандемији подвргнути цензури и полицијским проверама.

У одељку о Русији говори се о Наваљном и „поузданим извештајима” да су га отровали припадници Федералне службе безбедности. Наводи се да је руска влада гонила дисиденте и мирне демонстранте, док корупција у држави цвета. Помињу се још Крим и људска права у Чеченији, као и да гласање о уставним амандманима прошле године није било у складу са стандардима.

Кремљ је одмах одговорио да се не слаже с оценама и да такве критике стално слушају, пренео је Тас.

Блинкен је рекао да ће администрација Бајден-Харис инсистирати на сарадњи са савезницима, као што су недавно усагласили мере у вези са Синђангом, кинеским потезима према Хонгконгу и наводним тровањем Наваљног. Изразио је забринутост због бруталног обрачуна мјанмарске хунте с продемократским демонстрантима, због напада на цивиле у Сирији и кампање у регији Тиграј у Етиопији, коју је раније описао као етничко чишћење. У извештају се наводи да је влада Етиопије повремено дозвољавала да кршиоци људских права прођу некажњено.

Извештај није поштедео ни старе америчке савезнике. Указује на тврдње о незаконитим убиствима и тортури у Саудијској Арабији и Египту. Наводи оцене група за људска права да Египат држи у затвору између 20.000 и 60.000 људи само због њиховог политичког опредељења.

Блинкен је обећао да ће САД одсад гласно говорити о људским правима, а не селективно према америчким интересима, што представља увијену критику на рачун бивше администрације.

„Неки су говорили да треба да укажемо на кршења у одабраним земљама, онако како директно одговара нашим националним интересима, али ту се маши суштина. У интересу Америке је да устане за људска права свуда у свету”, рекао је шеф Стејт департмента.

Бајден је раније скинуо ознаку поверљивости с обавештајних докумената у којима стоји да је саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман наредио гнусно убиство новинара и дисидента Џамала Хашогија. За претходну администрацију људска права су била мање важна у укупним односима са Саудијцима, великим произвођачима нафте и купцима америчког оружја, који су, осим тога, подржали Трампов ратоборан став према Ирану, подсећа „Гардијан”.

Од америчких савезника прекорена је и Индија, где под влашћу премијера Нарендре Модија активисти пријављују тортуру и насумични притвор ради изнуде признања. Индијски новинари жале се на пад слободе медија и физичке нападе, притисак на власнике медија и бесмислене тужбе.

Занимљиво је да се у делу извештаја о Израелу поново користи појам „окупиране” територије за Западну обалу, Газу, Голан и Источни Јерусалим, мада не у самом наслову одељка. Трампова администрација је избацила ту реч из извештаја за 2018. и 2019, а Голанску висораван је признала као израелску територију.

Блинкен је наредио да се у годишњи извештај поново уведе оцена приступа заштити репродуктивног здравља за сваку земљу. Тај појам се у суштини односи на право на абортус и Трампова администрација је као изричити противник прекида трудноће уклонила из извештаја годишњу оцену о томе. За време Блинкеновог претходника Мајка Помпеа, Стејт департмент се агресивно противио да се у извештајима УН и другим мултилатералним документима помињу репродуктивна и родна права. Конзервативна администрација инсистирала је на редефиницији америчког приступа људским правима и да се акценат стави на приватну својину и верске слободе, а да се у други план гурну она која се тичу абортуса и ЛГБТ заједнице.

Блинкен је истакао да не постоји хијерархија у којој су нека права важнија од других. Такође је рекао да САД признају сопствене проблеме, укључујући „системски расизам”, што је још једна велика промена тона у односу на Трампа. Нагласио је да се САД од аутократија разликују управо по способности да се отворено суоче са сопственим недостацима и да теже да их отклоне.

Бајденова администрација је већ преиначила неколико одлука у домену људских права из Трампове ере. САД ће се вратити у Савет УН за људска права, а повлачи се из Женевског консензуса, декларације против абортуса коју је прошле године потписало више од 30 земаља, док заштита ЛГБТ права постаје део званичне политике.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Чупак Антун
Нису споменули геноцид над СР.Југослабијом.
Sasha
Ajde da im uvedemo sankcije .
VesaD
..uredjivanje tudjih dvorišta a za svojega eto nema se kad zato zaslužili su da sebi uvedu sankcije...niko u svetu nebi bio protiv i svi bi podržali..
Lillah
Skretanje pažnje na identitetsko pitanje je vrlo efikasan metod za sistemsko ekonomsko i medijsko ugnjetavanje manjine od 2% koja drži u svojim rukama sve resurse.
Mudronja
Lillah, problem je u time sto tih 2% velikomocnika poseduju svu mediju kako stampanu tako i elektronsku pa im niko ne moze da naudi.
dejan
Ako krenemo od teskog zlocina istrebljenja domorodackog stanovnistva,pa preko surovog robovlasnickog sistema pa sve do napada na Vijetnam,Irak,Afganistan,Siriju,Srbiju itd vidimo sve samo ne ni mrvicu postovanja ljudskih prava.Oni su najveci krsioci masovnih ljudskih prava.A poslednje su ubistva crnackih mladica i petoro ljudi koji su usli u kongres.Bice zigosani za sva vremena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.