петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Речни јавни превоз уз помоћ приватних партнера

Пројекат јавно-приватног партнерства обухватио би набавку пловних возила, уређење и привођење намени постојећих пристана и изградњу нових, као и обезбеђење стручних возача
(Фотографије М. Величковић)

Увођење речног јавног превоза на београдској траси Дунава и Саве, које се из Старог двора најављује већ неколико година, чини се, као пројекат све је ближе спровођењу у дело. На данашњој седници Скупштине града требало би да буде усвојена Информација о потреби спровођења поступка јавно-приватног партнерства за увођење ове врсте јавног превоза на територији главног града.

Како се у информацији наводи, партнер је престоници неопходан у овом послу јер град нема довољно новца за набавку пловних возила, ангажовање стручног возног особља, изградњу нових и уређење постојећих пристаништа за потребе речног линијског превоза.

– Пројекат јавно-приватног партнерства обухватио би набавку пловних возних средстава, уређење и привођење намени постојећих пристана и изградњу нових, као и обезбеђење стручног возног особља – истиче се у овом документу.

Како у граду оцењују, позитивни ефекти ове врсте превоза биће не само корист коју ће имати путници, него ће, уверавају, рационалније да се користи и постојећи јавни превоз, биће повећана његова атрактивност, допринеће се растерећењу постојеће саобраћајне инфраструктуре, смањиће се ниво буке и загађења…

План је, како је указано у информацији, и да се будућа пристаништа интегришу у постојећи систем јавног превоза, односно да речне станице буду добро повезане са осталим подсистемима јавног превоза. Намера града је, како се може прочитати у овом документу, и да се и за речни превоз користе исте легитимације (садашњи „бусплус” односно будуће „београдске картице”).

У граду речни јавни превоз виде и као адут у јачању туристичке понуде престонице као профитабилног вида туризма.

У складу са свим овим, на данашњој седници пред одборницима биће и измене и допуне Одлуке о јавном линијском превозу на територији града. Једна од највећих измена у одлуци биће управо увршћавање речног превоза и жичаре као нових видова јавног градског линијског превоза. Како стоји у предлогу ове одлуке, ови нови видови јавног превоза биће детаљније обрађени у посебним актима.

Ипак, после овог иновирања ове одлуке, није до краја јасно да ли ће, уколико вожња жичаром заиста и заживи у граду, моћи да се плаћа истим картама као и други видови градског превоза или ће за њу ипак важити другачије, скупље тарифе и посебне карте, што се могло наслутити после ранијих најава на ову тему. Друга недоумица је зашто су се надлежни у граду решили да, уз речни превоз, у измену Одлуке о јавном превозу сада уврсте и жичару ако се зна да је градња најављене гондоле од тврђаве до Ушћа наишла на отпор великог дела грађана и стручне јавности. Осим тога, недавно је Управни суд оспорио раније издату грађевинску дозволу за припремне радове на тој гондоли.

И статут позоришта КПГТ пред одборницима

Скупштина града на данашњој седници требало би да да сагласност на статут позоришта КПГТ. Одборници градског парламента на прошлој седници, одржаној пре двадесетак дана, усвојили су одлуку о преласку ове установе културе под капу града. Овом одлуком наш град постао је богатији за једно алтернативно позориште где ће представе изводити млади и неафирмисани глумци. У позоришту КПГТ, како је тада истакао заменик градоначелника Горан Весић, попут Театра „Вук”, уметници неће бити у сталном радном односу, већ ће бити ангажовани на пројектима које ће финансирати град, док ће установа имати само двоје запослених. Он је тада подсетио да град већ дуго помаже ово позориште и додао да не треба ни подсећати какав је траг Љубиша Ристић оставио као наш најбољи позоришни редитељ у 20. веку.

– Било је важно да на известан начин институционализујемо рад КПГТ-а, због чега смо у договору са њим преузели оснивачка права, а он ће бити именован за директора овог позоришта – рекао је заменик градоначелника.

Ово није први случај да град преузима неку установу културе. Пре неколико година, управо Установу културе „Вук Караџић” преузео је град од општине Звездара, а она је постала Театар „Вук”.

М. Ћ.

Коментари1
53832
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Од овога ни град ни грађани Београда неће имати никакву корист! Сем Аде и сплавова око ње, сав други садржај је предалеко од обала (Београд на води?!), да би био доступан речним превозом! Корист ће имати само приватници, који ће уместо својих улагати наше паре у набавку пловила и извлачити паре из буџета (ко је рекао "бус-плус"?)! Додуше, вероватно ће корист имати и онај ко им је то омогућио. Ни једно овакво "партнерство" није донело корист јавном предузећу, већ једино приватнику! Само кажем...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.