Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Програмски језици и ноте

Објављена књига „Дигитална технологија у српској уметничкој музици”. ‒ Пандемија је готово сву музику преко ноћи учинила „рачунарском”, будући да је то скоро па једини начин да се музика слуша у последње две године
Милан Милојковић (Фото: приватна архива)

На који начин се дигиталне технологије користе у српском уметничком музичком стваралаштву у периоду од раних седамдесетих година прошлог века када су први уређаји те врсте ушли у професионалну употребу код нас, па све до данас, анализирао је Милан Милојковић, доцент на катедри за музикологију Академије уметности у Новом Саду. Његову докторску студију из области електроакустичке музике, „Дигитална технологија у српској уметничкој музици”, недавно је објавила Матица српска.

‒ Појам рачунарске музике, као својеврсне подгрупе електроакустичке/електронске музике, сагледавао сам од првих таквих одређења у светској музиколошкој литератури 50-их година прошлог века, све до савремених тумачења, како бих се на послетку определио да се кроз рад највише ослоним на одређење овог поља које је понудио Ото Ласке крајем седамдесетих година прошлог века. Он је дефинисао област рачунарске музике као музички инжењеринг, научно-уметничко подручје које подједнако одређују технолошке и музичке компетенције и које поред компоновања обухвата музичку теорију, као и програмерска/електроничка знања и вештине. Овакво одређење сам сматрао адекватном платформом за сагледавање домаћег стваралаштва, које је, како се показало, у значајној мери било на једнаком квалитативном нивоу као и оно на које се термин музички инжењеринг оригинално односи ‒ каже Милан Милојковић.

Наш саговорник даље објашњава, на примерима, на који начин програмски језик обликује музичку поетику:

‒ У првој нашој рачунарској композицији, „Kомпјуторији” Владана Радовановића, коришћен је музички програмски језик POD заснован на Поасоновој дистрибуцији вероватноће, те је ова композиција реализована тако да је аутор на основу „мапе тенденција” коју је „задавао” рачунару, добијао као резултат случајне вредности у одређеном опсегу, од којих је након генерисања формирао коначни музички ток. С друге стране, поједини наши аутори који су тренутно активни у овој области, попут Мише Савића, Светлане Мараш или Ане Гњатовић, на пример, користе савремене тзв. печер програмске језике (као што су „макс” или „пјур дejта” и други), који омогућавају флексибилно умрежавање различитих уређаја, као и кодирање у реалном времену (live coding), што се често манифестује искорачењем из „чисто” музичке праксе у вишемедијске пројекте, инсталације и перформансе или остварења која откривају нове могућности аудио-визуелне комуникације са машином.

С тим у вези, додаје наш саговорник, може се рећи да с једне стране, програмски језици одређују начин компоновања на сличан начин као што то чине инструменти или ансамбли за које се неко дело пише, али са друге, рекло би се да утичу и на статус савременог музичког дела, као и на начине његовог повезивања са осталим светом уметности.

Kод нас је, додаје, питање одређења периода експанзије рачунарске музике, чини се, противречно, пошто се и на глобалном плану то време позиционира у осамдесете и деведесете године прошлог века, када рачунари постају доступнији широј популацији са продором тзв. личних рачунара.

‒ Међутим, залет који је наша рачунарска музика ухватила крајем осамдесетих година прошлог века сурово је прекинут ратовима и ембаргом деведесетих који су бављење овом врстом музике код нас знатно отежали и то баш у време када је у светским оквирима долазило до њене експанзије. Тако се може рећи да је током ове несрећне деценије и код нас дошло до ширења, јер тада настају нека од најзначајнијих остварења на овом пољу које су реализовали Владан Радовановић, Срђан Хофман, Зоран Ерић, Јасна Величковић и други, али у генералном окружењу које је било далеко од подстицајног ‒ наводи Милојковић.

Ситуација је данас доста измењена, сматра он, нарочито са појавом пандемије која је врло сурово готово сву музику преко ноћи учинила „рачунарском”, будући да је то готово једини начин да се музика слуша у последње две године.

‒ С друге стране, то што је дигитална технологија постала неизбежни део свакодневице, чини се није негативно утицало на ауторе који рачунар не користе само као „алат” за остварење идеја које су раније биле могуће без њега, већ и као музички инструмент, те као средство остваривање идеја које надилазе музичку раван и сарадње са уметницима из других области (да поменем само музичко-светлосно-скулпторско остварење „Фром видин...” Марка Никодијевића и Роберта Хенкеа, поруџбину париског Иркама из 2018). Може се претпоставити да ће и у наредном периоду стремљења ка овладавању мрежним технологијама, интеграцији различитих медија и даљем ширењу могућности примене рачунара у музици поменутих млађих стваралаца водити ка новим, још узбудљивијим иновативним постигнућима ‒ закључује наш саговорник.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Последње што сам очекивао од једног уметника да уопште помене дигиталну технологију која је одраз одсуства било какве креативности, оригиналности, аутентичности... Живимо у стерилном времену инстант уметности која траје онолико и како се ствара уз помоћ "технологије" по унапред задатим дефиницијама... алгоритмима. Бојим се да је само уметност последња брана људскости, емоција ... пред најездом ТЕХНОЛОГИЈЕ која је наш свет претворила у виртуелни па и уметност.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.