петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.04.2021. у 19:49 Ивана Албуновић

Произвођачи свиња прелазе у ратаре

Зашто би потрошачи плаћали килограм свињског бута 450 или 500 динара, ако је цена „живе ваге” 120 динара, пита Зоран Ерић, председник Уније сточара Срема и Мачве
(Фото EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Аграрна комора пољопривредних произвођача Србије упутила је захтев влади и Министарству пољопривреде да се размотри могућност интервенције државе у откупу свиња и јунади.

Како се наводи, Аграрна комора разматрала је актуелне проблеме у сточарству и будући да постоји застој откупа стоке предлажу надлежнима да уколико је могуће одобре замену товних свиња и јунади за кукуруз преко Републичких робних резерви.

– Овом интервенцијом, у тешком моменту, то би била помоћ фармерима у Србији да се реше тржишног вишка, а тим потезом би утицали на занављање новог циклуса у производњи  меса – наглашава се у саопштењу и додаје да није потребно наводити колико је за Србију важан овај сектор за обезбеђивање самодовољности у производњи хране.

Подсећају и да је последња интервенција државе био откуп јунади преко Републичке дирекције за робне резерве и стимулација са 20.000 динара за продају грла кланицама.

Зоран Ерић, председник Уније сточара Срема и Мачве каже да то удружење подржава овакву иницијативу а предлаже и да се сељацима, уколико је могуће, из робних резерви као помоћ да кукуруз јер је цена свих житарица порасла.

Ситуација на тржишту је лоша, наводи наш саговорник. У једном тренутку откуп товљеника је престао, па је после реаговања произвођача поново кренуо али по изузетно ниским ценама. Откупна цена свиња тренутно је од 110, до максимално 120 до 125 динара (плус ПДВ) по килограму и то у мини-кланицама.

– Мислим да то не води ничему. Накупци мешетаре и плаћају ниску цену. Домаће свињарство је угрожено. Велики број сточара одустаје и прелази у ратарство. Цене житарица су тренутно јако добре али то не може да потраје вечно. Прошле године се погодило да су били добри и приноси и цена. Шта ћемо ако дође суша – наглашава Ерић и додаје да морамо одржати самодовољност своје производње и да је криза са короном то најбоље показала.

Овај сектор производње хране глобално трпи вероватно највећи утицај здравствене кризе. На многим тржиштима постоје велики вишкови а глобална цена меса у просеку је пала за 4,5 одсто у односу на 2019. годину. Светска цена свињетине пала је за 3,6 процената, а говедине за 1,4.

Према подацима Привредне коморе Србије код нас је евидентиран пад потрошње за око 20 одсто, што доводи у проблем целокупни сектор.

– У Европи се цене свиња и меса полако враћају на време пре ковида. Јасно је да постоји утицај пандемије. Али ако говоримо о паду потрошње, како то да има купаца и накупаца свиња по цени од 120 динара, а нема за 150 – наводи он.

Сматра да су у свему овоме дебљи крај извукли и потрошачи и пита зашто не појефтини и месо у радњама, ако је откупна цена свиња овако ниска.

– Да ли сте приметили да је месо јефтиније у Србији? То се не догађа, можда је за нијансу и скупље. А та цена је формирана пре годину дана када је „жива вага” била од 160 до 180 динара по килограму. Трговински ланци су највећи профитери у свему овоме, па онда кланице – каже председник Уније сточара Срема и Мачве.

Држава је последњи пут реаговала с интервентним откупом 2019. године а пре тога и 2015. због поремећаја на тржишту и пада откупних цена свиња.

Ерић напомиње да је интервентног откупа било у више наврата и то је у одређеном моменту давало резултат. Можда би и сада дало ако би се учинило по моделу који је недавно урађен за произвођаче јунади.

Према сазнањима и из овог удружења, за испоруку пред 1. мај и Ускрс стиже од 50.000 до 60.000 товљеника из Мачве и Срема.

– То је број којим располажемо и кланичари и трговински ланци јако добро то знају. Смањују цену свиња, како би јефтино купили робу али не спуштају и цену меса. Зашто би потрошачи плаћали свињски бут 450 или 500 динара, ако је цена свиња 120 динара – истиче Зоран Ерић.

Коментари13
e0bd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Svako ko je bar jednom prisustvovao karbinjama-svinjokolju, zna koliko vam treba da od "zive vage" dodjete do buta.Dve potpuno neuporedive kategorije.Barem da je receno od cene polutke do buta.Gde je transport, skladistenje, porezi, rad, trgovine....Na kraju krajeva, dok ima ko da plati, cena ce biti takva. To je trzisna ekonomija.
Vojislav Guzina
Stabilna proizvodnja hrane i energije nije moguća bez dugoročne strategije razvoja. To su grane gde se ne može upravljati samo merama tekuće ekonomske politike, pogotovo po principu gašenja požara. Prekjuče problem malina, juče neprodat krompir, danas meso i tako redom. Ishod, trajno nazadovanje poljoprivredne proizvodnje i gašenje sela.
M.pov.citaoc
Kissinger H. je povodom globalne krize zita, sredinom 1970 izjavio: ”ko kontrolise hranu, kontrolise narod”. Globalizacija svetske produkcije hrane stvaranjem agribusniess-a prvo vodjena od Rockefeller a danas od Gates fondacije je svojom organizacijom najveca pretnja zdravlju i obolevanju, daleko veca od corona virusa. Ista imena, povezana sa coronom, organizuju i produkciju hrane na nezdrav nacin i unistavaju lokalne proizvodjace zdrave hrane. RS treba da ojaca poljoprivredu i stocarstvo.
Iz Britanije
Razlika u ceni je zbog postupka otkupa, rada, vremena i poreza otkupljivača, prevoza do klanica i troškova iporeza prevoznika, obrade mesa, pakovanja, uklanjanja otpada, troškova i poreza klanica, prevoza do prodavnica, ponovo troškova i poreza prevoznika, troškovi i porezi prodavnica i PDV koji plaća kupac.... Cena samog mesa je najmanja cifra, najveći deo su obrada, prevoz, plate, ostali troškovi i porezi.
Киза
Проблем са повећањем цена у Србији је што се цене нивелишу само у "плус" и тада се сви позивају на законе тржишта! Кад дође до пада цена сировина, произвођачи и трговци се "праве луди" и цене мирују! Чим опет дође до раста цена сировина (чак и мањег од тренутних већ увећаних цена) тај проценат се одмах угради у нову цену и тако имамо ситуацију, рецимо са нафтом, где је 2007,8, малопродајна цена била испод 100 динара, иако је сирова нафта била скупља него данас! Само кажем...
Милош
Свињско месо уопште није неопходна намирница. У ствари, судећи по бројним истраживањима из ове области, црвено месо је изузетно штетно по здравље. Ако је стање на тржишту такво какво јесте, зашто би држава ту интервенисала. Ако постоји пад тражње, треба смањити производњу и то је то.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља