Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зараде расле и у прошлој години, упркос корони

Плате нису само повећане у јавном сектору, већ и у приватном, а то је резултат пренетог раста из претходне године
(Фото А. Васиљевић)

Пандемија вируса у 2020. години није нашкодила зарадама у Србији, односно није утицала на то да оне буду ниже. Штавише, оне су повећане за читавих 9,4 одсто у односу на 2019. и износиле су  60.073 динара у просеку што је око 511 евра. Раст зарада запослених у јавном сектору био је сасвим известан, јер је њима држава повећала плате за 10,6 одсто. Међутим, раст плата био је снажан и код других запослених, оних ван јавног сектора и износио је 9,1 одсто. Расле су плате и код предузетника за 10,5 одсто.

Шта је разлог расту зарада од безмало десет одсто када је привреда, фигуративно речено, посртала под теретом епидемије што је довело и до привредног пада од један одсто?

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду каже да је највећи део раста последица пренетог нивоа из 2019. године.

„Плате на крају 2019. биле су доста веће од просека у тој години и остале су на децембарском нивоу у првих 11 месеци лане. У 2020, поготово у приватном сектору, није било раста плата до пред крај године. Да се ради о пренетом расту плата најочигледније је кад се упореде номиналне и реалне зараде у првих 11 месеци 2020. у односу на 2019. годину. У децембру 2020. године плате су скочиле што је утицало да се повећа укупни просек“, каже Арсић.

Зараде у еврима су у просеку биле непромењене у прва три квартала 2020. године, и износиле су незнатно више од  500 евра. Услед великог раста зарада у динарима у четвртом кварталу 2020. године, зараде у еврима су достигле 531 евро, док су на нивоу целе године износиле 511 евра.

Овај економиста  подсећа да су у приватном сектору и у 2018. и 2019. години плате снажно расле због несташице радне снаге.

„Плате сада јесу велике, али стагнирају и вероватно ће пратити привредну активност и стање на тржишту рада у приватном сектору. У овој години такође има повећања плата у јавном сектору и оне ће вероватно остати на том нивоу. Зараде су последњих година расле брже у односу на привредну активност. Нарочито је то у јавном сектору било проблематично и не би смело да се настави после завршетка кризе“, каже Арсић.

Реалан раст просечних нето зарада у целој 2020. у односу на претходну годину је износио 7,7 одсто. У 2020. години, у односу на 2019, зараде су реално порасле у свим делатностима. Знатан део овог раста представља пренети раст, који се испољава на тај начин што су скоро све делатности у 2020. годину ушле са зарадама које су била знатно веће од просечних зарада у 2019. години.

У прва три квартала 2020. године реалне зараде благо су се мењале, да би у четвртом оствариле висок раст. У многим делатностима реалне зараде су смањене или су стагнирале. Изузетак су делатности информисање и комуникације и здравствена и социјална заштита који су током 2020. године остваривале константан раст реалних зарада.

У четвртом кварталу  2020. године све делатности бележе раст реалних зарада, што је вероватно последица исплата заосталих зарада, али и бонуса и награда на крају године.

Просечне нето зараде су у том кварталу највеће у јавним предузећима – 71.989 динара, потом у јавном сектору – 69.556 динара, па у сектору опште државе – 68.781 динара, док у приватном сектору износе 59.299 динара. У истом кварталу зараде у јавном сектору су 17,5 одсто веће него у приватном сектору.

Просечне нето зараде су у четвртом кварталу износиле 504 евра у приватном сектору и 592 евра у јавном сектору. Услед значајног повећања зарада здравственим радницима крајем 2019. године и током трајања пандемије, просечне зараде у здравственој и социјалној заштиту приближиле су се просечним зарадама у јавним предузећима. У четвртом кварталу 2020. године просечне нето зараде у здравству износиле су 70.571 динар.

У периоду 2009–2017. реалне зараде су стагнирале, да би у последње три године кумулативно порасле за 22 одсто у односу на 2009. годину.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran B. Beograd
Zarate rastu u celom svetu.....uvek! Druga stvar su cene i kupovna moc gradjana.Da popricamo malo i o tome?
Nikola
Sve nam je bolje i bolje nema sta, nebo je granica.
Slavica
Које познајем а раде у приватном сектору никоме се плата није повећала,у државном сектору повећава држава а ко има своја средства повећа на основу своjих овлашћења,на многим факултетима декан и продекани имају бар по три анекс уговора по 10% јер су и шефови катедри и шта не,награђују своје људе и просек скаче,што вероватно професор Арсић зна,тако је код мањине а плата правника у социјалном је 41500 и они су на повремене послове њих 8 ради,2 су у стални р.о.и плата им је дупло,похвале за просек
kod privatnika
meni ista plata 8 godina.
Београђанин
Постоји још нешто, много малих привредника се затворило а код њих су плате биле нешто ниже од просека, чак често око минималца. Погледајте само колико је радњи затворено дуж Булевара краља Александра. Ја сам избројао око 13. Е када се они угасе а преживе банке, софтверске компаније итд... онда схватите зашто је просек плата растао.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.