Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слобода у смелом театру

Надам се да ћемо бити мање осорни и бахати, каже глумац Ђорђе Живадиновић Гргур, најављујући сезону у Рефлектор театру
Ђорђе Живадиновић Гргур (Фото: Сара Апостоловић)

„Опет слобода” назив је нове сезоне Рефлектор театра, независне омладинске позоришне продукције која је протеклих година пажњу јавности скренула занимљивим сценским рукописом. Поред постојећег репертоара, у плану су четири нове премијере.

‒ Иако независна сцена у скорије време није оволико била системски занемарена, верујемо да ћемо успети да баш у оваквим околностима изнедримо читаву сезону у којој смо већ почели да се бавимо слободом и у ширем, али пре свега у ужем, интимном смислу. Пројекат „Слобода” Војкана Арсића требало би да изађе у мају и буде нешто ново у погледу форме за нас, али и нашу публику. Такође, бавићемо се Уставом и правима грађана, алармантно загађеним ваздухом, а Миња Богавац ради свој ауторски пројекат „Мрзим позориште”. Много се радујемо свему што нас чека ‒ каже глумац Ђорђе Живадиновић Гргур, који је својим даром изборио место међу уметницима у овом смелом театру. Да није постао глумац, Живадиновић би се бавио дипломатијом, па можда и новинарством.

Студирао сам међународни смер ФПН у Београду, дакле могао сам да се бавим дипломатијом, али негде на средини сам стекао увид у механизме за постизање успеха у том свету који ми се нимало нису допали. Наравно, и моје интересовање за глуму као позив је сразмерно расло, и уписао сам студије глуме са 22 године, после завршене треће на ФПН-у. Остало ми је тамо осам испита до краја, али заиста сам био одлучан ‒ каже Живадиновић и додаје:

‒ Ништа мање деликатно и комплексно није ни у свету уметности. Али сам далеко срећнији јер се бавим стварима које ме више узбуђују и забављају, на начине који су ми ближи и дражи, окружен људима који ми неупоредиво више пријају и мотивишу ме, поред свих изазова и препрека које статус фриленс глумца носи овде и сада.

Тако се Ђорђе Живадиновић Гргур у протеклом периоду остварио у целом спектру занимљивих јунака.

‒ Имао сам прилике да играм најразличитије ствари и то ми је донело много радости и знања, отворило низ перспектива из којих могу да приступам проблемима и задацима у послу, али и животу. То је врхунска бенефиција на оба поља! До сада ме се готово сваки пројекат лично тицао, из приватних, идеолошких или естетских разлога, а кад је тако, онда цели урањате у материјал или идеју и потом израњате паметнији, сензитивнији, бољи. То је главни параметар на основу ког знам да ли је пројекат квалитетан: ако због њега постајем бољи. Тако ме је серија „Убице мга оца”, у којој тумачим лик Петра Ковачевића, подсетила да морамо без страха и оклевања да устајемо за своја права јер после може да буде касно, „Рибари” шта је заправо слобода и да не постоји ако није доступна свима, „Аутентична тумачења ’68” да свако има право на своју истину, али и то да свака истина није универзална и нужно релевантна ‒ прича Живадиновић и констатује да су његов фах управо личности представе „Смрт фашизму: О Рибарима и Слободи”, које глумци не тумаче у класичном смислу драмске парадигме.

‒ Ти млади људи су заиста бастиони врлине: Лола, Јурица, Слобода и остали који су страдали и нису стигли да постану део владајућих структура, а пола века потом пали су у заборав и, зашраво, некакву каљугу, страшно непоштено. Обожавао сам истраживање о њима. Играо сам у серији „Преживети Београд” лик Саше, простодушног дечка са села и то ми је донело велико задовоство, јер сам радио с дивним људима и играо лик за који нисам био избор на прву лопту, али утолико сам више уживао. С друге стране, тумачио сам Фредерика у Стриндберговом „Пеликану”, и такође волео тај задатак, али и намучио се доста, иако сам разумео његове проблеме, уз сву контекстуалну даљину наших друштвених и приватних позиција. Битно ми је да у задацима има дубине и простора за размаштавање. Немам проблем са умором, ако је изазов велики.

Свет после пандемије неће више бити онакав каквог смо знали, сматра уметник. Чему се нада?

‒ Надам се да ћемо бити мање осорни и бахати, да ћемо се више слушати и поштовати, и нећемо одустајати једни од других, без обзира на ситуације. И да ћемо много више радити да бисмо могли више од себе да понудимо другима. Рад и радост ‒ наводи Живадиновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.