Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: УЗГОЈ ЦВЕЋА И УКРАСНОГ БИЉА

Благо у баштама и расадницима

Србија је, попут југа Француске, најбоље поднебље за гајење ружа, извозом ове врсте лане смо зарадили два и по милиона евра, а стручњаци кажу да су наше могућности много веће
(Фото Архива расадника Миливојевић)

Цвећарство је последњих година у Србији у успону. Прошле године смо само од извоза ружа зарадили два и по милиона евра, а могућности су много веће. Наша земља и југ Француске најбоља су поднебља за гајење ове врсте цвећа.

Захваљујући подстицајима у пољопривреду све је више газдинстава која се баве цвећарством. Обично се почне са засадима на неколико ари, постави се први пластеник, затим други, за неколико година посао почиње да доноси значајну добит. Али, много је рада потребно да би се одржало у конкуренцији. За успех у овом послу треба много љубави, кажу одгајивачи цвећа и украсног биља. Биљке траже пажњу и негу, а узвраћају својом лепотом. Новац јесте велика мотивација, али потребно је и нешто више од тога, није исто гајити цвеће и поврће; ружу и мушкатлу или кромпир, паприку, купус.

– Почели смо пре 15 година, прво с малим пластеником на сто квадрата, а данас имамо више од хиљаду квадрата и још 15 ари на отвореном. И деца су нам се укључила у посао, па пошто се ради 365 дана у години, муж и ја можемо сада да одемо на годишњи одмор – каже Ирена Миливојевић из расадника „Миливојевић” у Сремској Каменици.

Миливојевићи гаје искључиво баштенско цвеће: мушкатле, петуније, бегоније, дан и ноћ, калиопе, хризантеме, цикламе. Имају и зимски, јесењи и пролећни програм, али рачунају и на онај „осмомартовски”.

И онлајн продаја

Одлазе на сајмове, вашаре, робу продају на пијацама, нешто мање у цвећарама, однедавно су увели и онлајн продају, а робу испоручују брзом поштом, као што то ради и већина других произвођача. Ко жели да своје двориште или терасу уреди и зашарени, може да наручи и пројекат који раде пејзажне архитекте при расадницима, тако да уз стручну помоћ осмисли изглед свог рајског врта.

Да ли је цвећарство у успону?

Ирена Миливојевић каже да у односу на време када је евро био 60 динара, сада морају више да раде за исту зараду, јер садни материјал и супстрате набављају у иностранству. Ипак, уз помоћ повољних кредита направили су савремене објекте на парно грејање, с видео-надзором. За сваку инвестицију добијали су помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду која је покрила око половину улагања.

– Улагања су много већа него у повртарству, али је и добит већа – каже Ирена и понавља да у овом послу не може да успе само онај ко га не воли.

Цвећа увек недостаје на тржишту, и поред увоза, кажу наши саговорници, па би и млади могли да се окушају уколико желе. Напуштене земље и башти има у изобиљу, потребна је само воља.

Воља није недостајала Драгану Гагићу из села Липље код Љига, који је још као млади горан раних седамдесетих година одлучио да на својој земљи не сеје кукуруз и пшеницу, већ да сади борове, јаворе, смреке, жбунове и украсно шибље. Данас је „Лепо поље” породично газдинство, које се простире на десетак хектара и сарађује са Шумарским факултетом, београдском Ботаничком баштом, уређује унутрашњост ексклузивних хотела, манастирске порте, дворишта резиденција и вила. Оморика из њиховог расадника посађена је на врху Олимпа, а једна се налази на грчкој обали у Паралији.

У „Лепом пољу” има сада више од 700 врста четинара, лишћара и украсног биља и трава, тако да и ђаци из пољопривредних школа долазе на праксу.

Драган Гагић каже да су познати по томе што вишегодишње дрвеће ваде из свог расадника и успешно пресађују по вртовима и двориштима клијената, која преко ноћи мењају свој изглед на чуђење пролазника.

– Оно што наш расадник издваја јесу посебно одгајане биљке великих димензија, којих има мало у Европи, а којих нема код нас у Србији – каже Гагић.

Оно што је започео, сада води његов син Ненад, уз помоћ стручњака, међу којима има и оних из пејзажне архитектуре. Они који су одлучили да у оваквим расадницима нешто пазаре и почну да оплемењују свој животни простор биљкама треба да рачунају на цене од стотинак динара па до неколико десетина хиљада, ако је реч о пресађивању ретких врста дрвећа.

Засејане површине под цвећем и украсним биљем, према подацима Привредне коморе Србије, износе око 600 хектара, уз додатних 600 хектара плантажне производње. Најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа су на северу, на граници с Мађарском, затим у околини Шапца, западно од Београда, у области Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице, Велике Дренове.

Застарела опрема

Мане домаће производње у поређењу с европском су велики број сезонске радне снаге, застарела производна технологија код већине произвођача, дотрајала опрема и механизација, недостатак научноистраживачке подршке и недовољна подршка државе.

– Удео производње цвећа и украсног биља износи 0,35 одсто од укупне спољнотрговинске размене аграра Србије. Производња цвећа и украсног биља у Србији једна је од производних области чије могућности за развој нису у довољној мери препознате и подржане. Тренд потрошње цвећа у свету и Србији је у успону. Потрошња расте по годишњој стопи од 10 одсто, уз промет преко 200 милијарди евра на светском и око 20 милиона евра на домаћем тржишту – истакао је недавно Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, уз подсећање да је ресорно министарство управо на предлог ове групације усвојило неколико предлога за регулисање статуса произвођача цвећа. То ће, по Богуновићевим речима, допринети бржем развоју ове гране привреде и већој спољнотрговинској размени.

Извезли 2,7 тона цвећа, увезли 6,7

Укупна вредност спољнотрговинске размене Србије са светом цвећа и другог украсног биља у 2020. години достигла је 19,4 милиона евра.

Србија је у свет од извоза цвећа зарадила 4,2 милиона евра за 2,7 тонa, а увезли смо цвећа и украсног биља за нешто више од 15 милиона евра или 6,7 тонa.

Руже за Русију и Казахстан

Србија је највише цвећа извозила у Европску унију, 51 одсто укупног извоза, затим у Русију, Белорусију и Казахстан.

Највише цвећа увозимо из Холандије и Италије, али нам стиже и с афричког континента из Етиопије и Кеније, одакле увозимо углавном свеже руже за букете. Највише се увозе саднице орхидеја, зумбула, нарциса и лала и сечено цвеће попут хризантема, љиљана и ружа из Холандије.

Велика улагања

Узгајање цвећа је уносан посао, али тражи велика улагања.

За руже, за мали бизнис, на три ара треба две хиљаде садница (ако је 120 динара садница то је око 2.000 евра), а пумпа за наводњавање је око 4.000 евра. У првој години узгајивач добије око 15.000 цветова и око 20 центи по цвету што је приход од 3.000 евра, а већ у другој 6.000 евра, с тим да се приходује наредних пет година.

За гајење божура по хектару треба уложити око 55.000 евра, а приходује се наредних десет година по 25.000 евра. Највећи издаци су за луковице – 28.000 евра, за заливни систем 13.000 евра, сетва је 3.000 евра, ђубриво 1.000 евра годишње, машинско скидање изданака је 8.000 евра, транспорт 2.500 евра, прерада и паковање 7 центи по биљци.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Blago onom ko ima i novca i vremena za cvece.
Бата
Izvoz sirovina, poljoprivrednih proizvoda, hrane, pa i cveća, je odlika kolonizovaih država. U vremenu ekološke svesnosti, kada i deca znaju da su voda i plodna zemlja najvažniji nacionalni resurs, ponižavajuće je da se o izvozu svega toga govori kao o uspehu. Kada iz zemlje izraste biljka, u toj biljci se nalazi deo vode i bioloških i mineralnih sastojaka plodnog zemljišta. Isto važi i za životinje. Izvozom se ti resursi trajno odstranjuju iz ovdašnjih ekosistema.
Dragan Radulovic
Kad bi smo koristili tu logiku, ispada da je SAD najveca kolonizivana drzava, posto je najveci izvoznik hrane i poljoprivrednih proizvoda na svetu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.