Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мутни послови светских богаташа на Волстриту

Комисија за вредносне папире САД отворила је прелиминарну истрагу о берзанском дебаклу приватне инвестиционе канцеларије „Аркегоса”, у којем је испарило више од 30 милијарди долара
Њујоршка берза све чешће трпи велике потресе (Фото EPA-EFE/Alba Vigaray)

Џенет Јелен, нова америчка министарка финансија, и моћна Комисија за вредносне папире САД, почели су ове седмице отворено да губе стрпљење с легендарном берзанском кладионицом на Волстриту.

Повод за хитан састанак Савета за надзор финансијске стабилности САД (први од 2016. године) под руководством Џенет Јелен иза затворених врата и прелиминарну истрагу Комисије за вредносне папире САД јесте спектакуларни берзански дебакл „Аркегос капитал менаџмента”, који се догодио прошлог петка. Том приликом, муњевитом брзином ликвидирано је више од 30 милијарди долара позиција вредносних папира у рукама те до јуче готово анонимне породичне инвестиционе канцеларије Била Хванга, америчко-корејског спекуланта. Ово је иначе трећа „берзанска епизода” у коју су на мутан начин уплетени хеџ-фондови и тзв. отворени инвестициони фондови, истиче Ројтерс.

„Огромни губици ’Аркегос капитал менаџмента’ скрећу одједном пажњу на растући глобални утицај дискретних породичних финансијских институција”, истиче „Волстрит џорнал”.

Више од 2,1 билион долара инвестиционог капитала данас је у рукама 3.500 ултрабогатих фамилија широм света. Међу њима 121 породична инвестициона канцеларија располаже са око 142,4 милијарде долара спремних за финансијску оплодњу, у почесто изузетно ризичним берзанским акцијама, на какве нису били спремни ни спекулативни хеџ-фондови уочи глобалне финансијске кризе 2008. године, тврди швајцарска банка УБС у најновијем извештају.

На које су све ризике, у овим неизвесним корона временима, спремни брокери и моћне банке да тој глобалној елити приватних парајлија донесу нову зараду? И да ли је „случај Аркегос капитал менаџмента” изолована аномалија? Ово су само неке од папрених загонетки које сада брину и званични Вашингтон, али и берзе широм света.

Наиме, дотична инвестициона канцеларија, чија адреса иначе није доступна јавности, кладећи се месецима на раст вредности акција низа америчких и кинеских компанија, без довољно новчаног покрића за тај ризик, гурнула је најмање шест мегабанака – својих зајмодаваца, у баснословне, још непрецизиране губитке новца својих коминтената.

Како су Голдман Сакс, Џеј Пи Морган, Велс Фарго, Дојче банк, Кредит Свис, Номура и неке друге угледне западне банке доспеле у посао зајмљења огромних сума новца инвестиционој канцеларији Била Хванга, берзанског махера коме је у протеклој деценији било забрањено пословање на финансијском тржишту у Хонгконгу, али и на Волстриту?

Одговор је, чини се, прозаичан. Наиме, уговори које је „Аркегос” имао с банкама уредно су им обећавали исплате у зависности од учинка одређених акција на које се кладила „канцеларија”. У преводу: провизија од трговања одређеним блоковима акција кроз шаке „Аркегоса” зајмодавцима је, појединачно, доносила и више од 100 милиона долара.

На Волстриту се сада шушка да су се банке, како америчке, тако и њихова евро-азијска конкуренција, утркивале (изгледа не знајући тачно колико је ко приложио), у дотурању новца у инвестициону кладионицу „Аркегоса”. Ствар је тако доста дуго функционисала испод радара државних регулатора Волстрита. Између осталог, и зато што трговина дотичних приватних инвестиционих канцеларија комплексним берзанским дериватима (далеко од акција и обвезница) не подлеже обавези званичног пријављивања колико су се тачно, код кога и под којим условима задужили, у односу на оно чиме стварно располажу.

Све је било релативно у реду, док вредност акција појединих фирми на које се концентрисао „Аркегос” није последњих седмица, а прошле поготово, из још неразјашњеног разлога, почела драстично да пада.

Након „Аркегоса” отвара се мучно питање: Колико екстремноризичне берзанске акције пребогатих породичних финансијера могу бити опасне по стабилност америчког, али и глобалног финансијског система?

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Čak i oni, koji rado igraju "ruski rulet" u toj piramidi zvanoj berza, znaju da neko debelo zaradjuje na njihovoj kockarskoj prirodi...i dalje igraju jer je san toliko lep da igru ne treba prekidati.
Rada
na zapadu ništa novo....
Зоран Маторац
Како 30 милијарди долара може да "испари"? Вероватно тај новац никада није ни постојао. Српски се то зове муљање.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.