Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Годишњица смрти Надежде Петровић (1873–1915)

Надежда Петровић као ратна болничарка у Призрену 1913. (Фотодокументација „Политике”)

Пре тачно сто шест година, 3. априла 1915, уочи Васкрса, у Првој резервној војној болници, Комплексу касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, разболевши се од пегавог тифуса, у 42. години живота упокојила се позната сликарка, велики родољуб и болничарка Надежда Петровић. Жена којој је родољубље било смисао живота, понос и украс наше историје, поносна на своје српско порекло, украшена најлепшим врлинама.

Била је оснивач и секретар друштва Коло српских сестара, хуманитарне и патриотске организације основане с циљем буђења и јачања националне свести. Позната је по чувеним патриотским говорима који су окупљали хиљаде људи. У пратњи четничког војводе Танкосића носила је помоћ у Стару Србију (Македонију) и помагала угрожено становништво.

Као предани борац за бољу будућност српског народа међу првима постаје и чланица Народне одбране. У три рата је била болничарка, а уз то и прва жена ратни фотограф.

Њен патриотизам огледао се и у њеним сликама из националне историје и сликању људи и предела из Србије. У ратним условима сликала је симболе српске историје и културе: манастир Грачаницу, Дечане, Призрен, косовске божуре, Везиров мост...

Последње дело које је насликала управо је – Ваљевска болница.

„Пре него што је заувек склопила очи, обилазећи ваљевску болницу, велики и славни војвода Живојин Мишић скинуо је са својих груди медаљу за храброст и окачио је о Надеждину блузу.”

Лечећи рањенике и сама је оболела од пегавог тифуса и после само седам дана преминула. Прва резервна војна болница у Ваљеву сутрадан је издала саопштење следеће садржине:

„С изразима дубоке и искрене туге објављујемо да смо, поред толиких жртава које су пале против епидемије, синоћ у осам часова принели на олтар драге нам Отаџбине још једну. Ужасној болести подлегла је и Надежда Петровић, академски сликар, наставница Женске гимназије, добровољна болничарка Прве резервне ваљевске болнице. Умрла је неуморно радећи на неговању и спасавању храбрих бораца још од почетка рата. Објављујући овај редак и светао пример самопожртвовања ове племените Српкиње, молимо за саучешће.”

Сахрањена је на брду Видрак, изнад Ваљева, уз војне почасти, а 2. јуна 1935. године њени посмртни остаци пренесени су у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду.

Овенчана је са шест одликовања и најсветлијим Орденом Св. Саве.

Тешка животна искушења нису је омела да остане велика уметница, велики родољуб, пример давања себе своме народу и својој држави.

У години обележавања стогодишњице победе у Великом рату Касарна 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву је срушена. Потомци славних предака и даље захтевају да се Србија и српски народ на частан и достојанствен начин одуже јунацима отаџбине 1912–1918, бесмртним српским витезовима, ревитализацијом Комплекса касарни 17. пука чувене Дринске дивизије у Ваљеву и претварањем у Меморијални центар, музеј, храм слободе, родољубља, витешке снаге неуништивог српског народа, где би свакако посебно место заузела Велика Надежда Петровић.
Мила Параментић,
Ваљево

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mira G
Toliko poznatih i talentovanih Srpskih zena o kojima moze da se napravi biografski film. U svetu za mnogo manje imaju vec toliko filmova u kojima se velicaju zene i njihova dela. Mi se ponosimo njima i treba da ih promovisemo medijski, ne samo malim clancima. One su ipak toliko zaduzile nase generacije. Njen zivot je toliko bio bogat a i interesantan da se obradi. Ona je odbila da se uda zbog ogromnog miraza koji je trazen, i iste pare iskoristila za dalje skolovanje i usavrsavanje.
Перивоје Поповић
Лепа је Србија, лепа и велика и поносна на НАДЕЖДУ И РАСТКА ПЕТРОВИЋА и бесмртна, да додамо !
Naša Nada
Nadežda jeste bila velika, ali ovaj tekst možda lepo zvuči ali je pun netačnih podataka. Politika je mogla bolje da se oduži Nadeždi, ako je to već bio cilj.
Момо
Леп чланак. Само што је Стара Србија Косово и Метохија; Македонија је Јужна Србија.
Станиша Младеновић
О повлачењу преко Албаније њен брат Растко је написао диван роман "Дан шести".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.