Петак, 23.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (12)

Дружење са Јеврејином спасло Драгутинов живот

Изузетно ценим ваш племенити труд да оживите сећања на ове храбре људе и надам се да ћу својим сведочанством дати свој мали допринос. Овим речима, читатељка „Политике” Весна Радмиловић, прокоментарисала је серијал нашег листа о заробљеницима Априлског рата. Ова германисткиња, која је радила као преводилац, а такође је аутор четири речника, испричала је за наше читаоце причу о свом оцу Драгутину Миловановићу (1912–1984), коњичком поручнику Југословенске краљевске војске који је такође искусио заточеништво у немачким логорима.

„Мој отац Драгутин је завршио Војну академију Краљевине Југославије. У околини Зрењанина, тадашњег Бечкерека, заробљен је 1941. у Априлском рату као активни коњички поручник, и том приликом је коњ кога је јахао смртно погођен. Једино што је оца у заробљеништву одржавало у животу била су писма његове веренице, моје мајке Босанке Петровић која га је чекала четири године да се врати из логора. Упознали су се на Божићном балу 1941. у Лесковцу”, наводи Весна Радмиловић.

Желећи да се прикључи покрету отпора, отац је приликом транспорта за логор покушао да побегне. Ипак, окупатори су га стигли и поново убацили у воз за Немачку.

„Нису их послали на село (на принудни рад), него у ратни логор, јер су се по доласку позвали на Женевску конвенцију. Осим активних, у заробљеништву је било и резервних официра који су представљали цвет интелигенције ондашње Југославије, од Милана Бартоша и Милана Богдановића до писца ’Српске трилогије’ Стевана Јаковљевића и других. Пошто су се стално бунили и бежали, некад и организовано, сместили су их у страфлагере – кажњеничке логоре – и стално их премештали по целој Немачкој. У логору у којем је боравио мој отац постојала је библиотека. Заробљеници су могли да читају књиге на немачком који је Драгутин, уз руски, говорио. Моја мајка се одмах по његовом заробљавању запослила код Црвеног крста да би му слала пакете са храном у које му је стављала ситно исписане цедуље о актуелним догађајима у Југославији”, каже Весна Радмиловић.

Према њеним речима, отац и његови саборци су се ноћу провлачили кроз жицу логора и из трапа узимали кромпире које би потом пекли на пећи. Иначе, покушај бекства из воза Драгутин је три пута поновио и у логору, али је сваки пут био ухваћен и стављен пред вод за стрељање.

„Морам да нагласим да је командант логора, којем нажалост не знам име, одбијао наређења да стреља бегунце. Мој отац је по казни такође био и у самици површине метар са метар, у којој је могао само да стоји. Због свега тога је после ослобођења помилован на суђењу у Београду”, истиче Весна Радмиловић.

Из заробљеничких дана Драгутина Миловановића, важно место заузима прича о његовом дружењу са Јеврејином Стеваном Фрајтом, сином власника Музичког магазина у Београду. Миловановић и Фрајт су били другари из класе на Војној академији, а заједно су допали и заробљеништва. Драгутинов исказ пред логорском управом да му је Фрајт наводно брат од тетке условио је благонаклонији третман за Јеврејина. Када су крајем рата савезници бомбардовали логор, Фрајт му се одужио, тако што је Миловановића наговорио да остану у кревету и читају.

„Тако му је спасaо живот, јер су остали заробљеници, који су побегли у склоништа, погинули. Сваке године после рата добијали смо најлепше честитке од чика Фрајта, али нажалост он и Драгутин се никада нису видели, јер им је било сувише тешко да се састану и присећају. Само су се дописивали и чули телефоном. Мој отац је, иначе, говорећи о ратним данима, причао како је више ценио понашање немачких војника од енглеских, који су их ослободили и оставили да умру од глади. После рата, заробљеницима је требало неколико месеци да пронађу транспорт за отаџбину и коначно су 20. марта 1945. стигли у Београд”, закључује Весна Радмиловић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Марко Латиновић
Имали сте врло необичног оца! После толико стрељања (срећом неуспјешних) у њемачким логорима Ваш отац је ипак цијенио њемачке војнике више од енглеских који су га ослободили!? Кажете да је по повратку у Београд Ваш отац суђен !? Зашто? Помилован јер су га Нијемци прије тога чували у просторији 1х1м!? Мој отац провео је рат у њемачком заробљеништву, ослободиле су га "Монтгомеријеве пустињске лисице" и вратио се у Југославију у енглеској униформи. Признат му чин резервног поручника.
Amer
Moji dedovi Stanko i Milan dopali su zarobljenistva njemackog aprila 1941 poslije izdaje oficirskog kadra kraljevske vojske,prebaceni vozom preko Rumunije,madjarske gdje je na njihov voz zakacena kompozicija sa Jevrejima koje je u to vrijeme Valenberg pokusavao spasiti,mnoge je spasio ali nazalost mnogi su zavrsili u nacistickim logorima.Oba moja deda su oslobodjeni od strane USA armije koja je u Njemacku usla sa sjevera.Imali su strasna svjedocanstva o zlocinima nad Jevrejima ..........
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Стеван Јаковљевић и Др. Милан Бартош су стигли у тај логор у Немачкој из заробљеничког логора у Италији, Cortemagiore.
Dušan Dule
Lep teks, bilo bi lepo što više ovakvih takstova izbacivati, pozdrav za autora....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.