Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ : Димитриос А. Теофилакту, Амбасадор Републике Кипар у Србији

Никозија непоколебљиво подржава европски пут Београда

Очекује да ће Трилатерална министарска конференција, која ће се сутра одржати у Београду, унапредити повезаност источног Медитерана и западног Балкана у виталним секторима, попут енергетских коридора
Димитрос Теофилакту (Фото А. Васиљевић)

Република Србија и Република Кипар уживају изузетно висок ниво билатералних односа, који датирају из времена када су Кипар и Југославија били оснивачки чланови Покрета несврстаних. У скорије време, дугогодишње блиско пријатељство огледа се у доследном ставу Кипра према Косову и Метохији, али и у снажној подршци Србије што се тиче кипарског питања.

Поред тога, Република Кипар непоколебљиво подржава европски пут Србије, сматрајући је кључем стабилности ширег региона западног Балкана. Такође, активно присуство српске заједнице на Кипру, коју чини око 3.000 људи, додатно јача историјске, културне и верске везе између два народа, истакао је Димитриос А. Теофилакту, амбасадор Републике Кипар у интервјуу за „ Политику”. Разговор је уприличен уочи доласка Никоса Христодулидиса, министра иностраних послова Републике Кипар у Београд.

Да ли видите могућност за даље унапређење свеколике сарадње две пријатељске земље? На пример, у домену научних истраживања око климатских промена, обновљивим изворима енергије, заштити животне средине…?

Потенцијал је огроман, поготову ако се узме у обзир то да је Кипар члан Европске уније, а Србија кандидат за чланство. Наше земље се могу удружити у коришћењу фондова намењених за научна истраживања и примене, на пример у вези са климатским променама. Сарадња на обновљивим изворима енергије може се унапредити и на нивоу влада и локалних самоуправа, као и на пољу нижег образовања, како би се подигла свест деце о усвајању нових образаца и понашања која промовишу еколошку свест.

 Какве су шансе да Кипар и Србија заједнички ојачају синергије јавног и академског, као и приватног сектора?

Постоји оквир за сарадњу међу универзитетима, где је синергија на академском и истраживачком нивоу координисана преко заједничких састанака ректора. Циљ нам је даља координација универзитетских центара који се баве истраживачким програмима у областима попут обновљивих извора енергије, уштеде енергије, складиштења енергије и водоника. Јачању сарадње може допринети активније укључивање приватног сектора, како у виду финансирања програма тако и систематичнијим учешћем у области техничког и стручног образовања и обуке.

Постоје ли прилике за тешњу размену између наше две земље у области културе, укључујући и питања која се тичу православља и очувања културне баштине?

Амбасаде две земље, у Београду и Никозији, могу ближе сарађивати на организовању културних манифестација, у циљу промовисања нашег културног наслеђа. Устоличење новог патријарха, његове светости г. Порфирија, са којим сам имао част да разговарам, ствара нове перспеκтиве за даље учвршћивање сарадње са Кипарском црквом, истичући заједничке принципе и вредности православља. Надамо се да ће Србија потписати Конвенцију из Никозије против уништења културних добара која ће значајно допринети очувању наше верске и културне баштине која је већ годинама угрожена.

Можемо ли оснажити наше везе и у спорту, у светлу потписивања Меморандума о разумевању између Србије и Кипра?

Меморандум о разумевању у области омладине између Министарства образовања, културе, спорта и омладине Републике Кипар и Министарства омладине и спорта Републике Србије, који ће бити потписан 5. априла, поставља оквир за сарадњу и размене међу младима наше две земље. На састанку који сам имао са министром омладине и спорта Републике Србије Вањом Удовичићем, истакнуте су области у којима се може применити меморандум, путем иницијатива заинтересованих страна. Исто тако се могу искористити и меморандуми о сарадњи у областима образовања и спорта. Као бивши спортиста, сматрам да је изузетно важно да се ова сарадња учврсти, јер принципи и вредности спорта и олимпизма унапређују пријатељство међу младима.

У којој је фази решавање „кипарског” проблема имајући у виду међународну сцену? Шта је прихватљиво решење за Никозију?

Искрено се надамо да ће предстојећи састанак 5+1 у Женеви крајем априла, под покровитељством генералног секретара Уједињених нација, отворити пут за покретање суштинских преговора. Од виталног је значаја присуство Европске уније, указујући на потребу да решење буде у складу са обавезама Кипра као државе чланице ЕУ. Турска мора да докаже своје залагање на договореној основи за решење које ће бити у складу са резолуцијама Савета безбедности. Прихватљиво решење је оно које не садржи одступања која подривају изгледе за мировни процес, попут прекршаја у Ексклузивној економској зони (ЕЕЗ) Кипра. Треба да води ка двокомуналној, двозонској федерацији са јединственим суверенитетом, држављанством и јединственим међународним правним статусом, са политичком једнакошћу, као што је то одређено у резолуцијама СБ УН. Решење мора да предвиђа потпуно повлачење свих страних трупа, укидање анахроног система гаранција, повлачење свих бесправно насељених лица и гаранцију људских права и фундаменталних слобода свих Кипрана. Мора да буде у складу са европским правним тековинама и да у потпуности поштује принципе Европске уније, пошто ће уједињени Кипар бити члан ЕУ.

Какви су односи држава у југоисточном Средоземљу у овим преломним геополитичким временима?

Република Кипар увек тежи успостављању добросуседских односа са земљама Блиског истока и Залива, што чини један од главних стубова наше спољне политике. Заједно са Грчком успоставили смо механизме за сарадњу, најпре са Египтом и Израелом, затим са Јорданом, Палестином и Либаном. То су успешни модели регионалне сарадње, који стварају синергије у областима од заједничког интереса и доносе опипљиве резултате за наше народе.

У том контексту, како оцењујете политички, али и стратешки и практични значај Трилатералне министарске конференције, која се 5. априла одржава у Београду?

На конференцији ће бити истакнута додатна вредност трилатералне сарадње Србије‒Грчке‒Кипра. Српски министар спољних послова г. Селаковић је окарактерисао као историјску конференцију. Верујемо да је то веома важна иницијатива, са политичком и стратешком конотацијом која ће истовремено унапредити повезаност источног Медитерана и западног Балкана у виталним секторима, попут енергетских коридора. Допринеће продубљивању сарадње на пољу енергетике, одбране и безбедности, трговине и инвестиција, истраживања и технологије, као и заштите животне средине и културне баштине.

Има ли краја мигрантској кризи на југоистоку Европе? Каква су искуства Кипра?

Хуманитарна криза изазвана ратним сукобима у ширем региону допринела је озбиљном погоршању миграционог проблема, и на Кипру. Број тражилаца азила је почетком 2020. године премашио 34.000, чинећи нашу земљу, пропорционално њеном становништву, првом међу државама чланицама ЕУ. Тражиоци азила сада чине четири одсто становништва. Миграциона политика треба да буде ојачана строгим одредбама за повратак илегалних миграната. Кипар сноси тежак терет миграција и требало би да добије директну помоћ ЕУ. Захтевамо подршку као равноправна држава чланица ЕУ, али желимо да задржимо своју судбину у својим рукама, усвајањем нове миграционе политике.

У којој је политичкој и економској ситуацији Европска унија годину дана након избијања пандемије вируса корона?

Оснивање Фонда за опоравак ублажиће ефекте кризе економским пакетом мера. Поред тога, буџет ЕУ (2021‒2027) подржава инвестиције намењене дигиталној економији и одрживости привреде. Са већ постојећим фондовима, у износу од 540 милијарди евра за „три безбедносне мреже” (запослени, компаније и државе чланице), укупан пакет за опоравак ЕУ износи преко 2,3 билиона евра.

Каква су искуства Кипра у борби против короне?

Епидемијска ситуација на Кипру је стабилна. Очекује се постепено попуштање мера које се тичу углавном рекреативних и спортских активности. Очекује се и пораст броја верника у црквама, уочи предстојећих ускршњих празника. Вакцинисање напредује стабилним ритмом. Такође се очекује постепено отварање хотела и повећање броја летова и повратак у нормалу до летњих месеци.

Какву туристичку сезону очекујете ? Да ли се надате приливу туриста из Србије летос? Прецизније, да ли су у плану олакшице за путовање Срба на Кипар и обрнуто?

Надамо се да ћемо у овој години имати најбоље могуће резултате, а уверен сам да ће следећа бити далеко успешнија. На основу нове категоризације земаља, Кипар је отворио врата Србији, која је од 1. априла уврштена на листу 55 земаља за чије туристе важе одређене олакшице и која укључује већину држава чланица ЕУ. Постојање директних летова између Србије и Кипра, чињеница да Београд представља транзитну станицу, воља надлежних власти за унапређење туристичког тока, у оба смера, очекује се да допринесу порасту броја туриста из обе земље. Акценат ће бити стављен на туризам од посебног интереса, попут пословног, образовног, научног, културног, верског и наравно спортског туризма.

Кипар располаже изузетним енергетским ресурсима. Колике су кипарске резерве нафте и гаса? Каква је сарадња са комшијама на источном Медитерану планирана у овом сектору?

У Ексклузивној економској зони Кипра до данас су откривена три налазишта природног гаса. Афродита у блоку 12, у 2011. години, Калипсо у блоку 6, у 2018. и Глафкос у блоку 10, у 2019. години. Ови резултати, у комбинацији са откривеним налазиштима у суседним земљама (Египат и Израел), у непосредној близини граница кипарске ЕЕЗ, указују на већ постојеће могућности и потенцијал за нова открића. Индикативна је студија коју је спровела Геолошка служба САД за процену резерви угљоводоника у „приоритетним областима”, које укључују источни Медитеран. Ова студија процењује да се у Левантинском басену (источно од Кипра) налазе налазишта гаса од 122 билиона кубних стопа (тцф), а на подручју јужно од Кипра до Египта, резерве од 223 тцф. Поред тога, процењује се да у истим тим областима постоје велике количине нафте, око 3,5 милијарди барела. Значајан део ових подручја припада ЕЕЗ Републике Кипар.

Што се тиче сарадње са суседним земљама источног Медитерана у области угљоводоника, потписали смо бројне споразуме. Поред споразума о разграничењу ЕЕЗ-а са Египтом, Израелом и Либаном, потписали смо споразум о истраживању налазишта са Египтом, а преговарамо и са Израелом и Либаном. Такође, потписан је споразум са Египтом о постављању подморског гасовода из налазишта Афродита до Египта. Кипар је у сарадњи са Египтом, Грчком, Израелом, Италијом, Јорданом и Палестином основао Гасни форум источног Медитерана, платформу за сарадњу у области енергетике, у којој учествују Европска унија и Светска банка као посматрачи и која се може проширити прикључењем и других медитеранских земаља.

 Намерава ли Никозија да аплицира за чланство у ОПЕК-у или „ОПЕК плус”?

Будући да наша земља још није започела производњу гаса и нафте, прерано је разматрати могућност придруживања ОПЕΚ-у. У овој фази фокусирани смо на наш истраживачки програм, у сарадњи са носиоцима дозвола за истраживање у кипарској ЕЕЗ, и на откривање нових налазишта.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran Stanojević
Хвала на подршци. Међутим, ипак се пита народ Србије да ли смо за чланство у ЕУ. На то питање одговорићемо на референдуму. Хвала и поздрав свима !!
kipreos
Kiprani si iskreni prijatelji srpskom narodu. Posle godina života na tom lepom ostrvu samo mogu da potvrdim to prijateljstvo i bliskost dva naroda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.