субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.04.2021. у 10:47 Мирјана Сретеновић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ТЕРОР ПОЛИТИЧКЕ КОРЕКТНОСТИ

Да ли је Жилник увредио национално биће Албанаца

У „Раним радовима” Миља Вујановић пита „зашто је ваздух на Фрушкој гори толико чист” и добија одговор да је „то зато што ту нема Шиптара”. Ако би овакав дијалог данас нечијом непажњом и прошао, редитељ би вероватно кривично одговарао – каже филмски критичар Мирољуб Стојановић.
Филм „Мушкарци више воле плавуше” могао би да повреди осећања осталих жена – црнки, риђокосих и бринета: Мерилин Монро и Џејн Расел (Фото ИМДБ)

У Француској је 2020. изашло ново издање књиге „Десет малих црнаца” Агате Кристи, али је наслов култног кримића, који је објављен 1939, због политичке коректности, промењен у „И не оста ниједан”. Иначе, реч је о најтиражнијем крими роману у историји, са више од сто милиона продатих примерака у свету. Име је добио по народној песми из 19. века, али су га касније издавачи преименовали по последњем стиху поменуте песме у „И не оста ниједан”. Реч „црнац”, која се у роману помиње 74 пута, избачена је и замењена речју „војник”. Нека издања у Америци и Британији излазила су и под насловом „Десет малих Индијанаца”...

Докле иде тиранија политичке коректности говори и то да издавачи у Америци запошљавају „читаоце који тестирају осетљивост”. Они „чисте” књиге од свега што може да повреди осетљиве групе. Џоана Роулинг је, рецимо, за роман искористила неку индијанску легенду због чега су јој замерили да маргинализује Индијанце. Иде се чак дотле да романе прегледају адвокати!

Књижевни критичар Васа Павковић подсећа да се у медијима идентитет терориста или убица крије изa иницијала, а да се слично „замагљивање истине” преноси и у свет уметности.

– Анонимни „власници наше среће”, никоговићи и неталенти би широм света да цензуришу Шекспира, јер наводно он није разумео данашњу стварност, а ни публика наводно није у стању да разуме контекст у којем је дело написано. Вероватно ће, ако буде по тим мудрацима, Хамлет ускоро имати родитеља 1, родитеља 2 и родитеља 2а, уместо мајке, убијеног оца и очуха, односно његовог духа – каже Васа Павковић.

Када у медијима, додаје, чујемо како извесни НН, потпомогнут извесним (пара)државним или (пара)друштвеним телом, жели да осакати класично дело попут „Одисеје” или „Ракове обратнице” Хенрија Милера (била је забрањена због порнографије и опсцености), чини нам се да сањамо и да је цео један век модернитета узалуд изгубљен.

– По самој бити, писац може, а често и мора да буде политички некоректан, јер би у супротном значајан и можда најзначајнији део уметности био осакаћен, потом потиснут, а онда уништен од оних који би да књижевност функционализују у најразноврсније сврхе – да се не лажемо: пре свега због остваривања идеолошке или политичке доминације, код нас конкретно и овог часа, најчешће ради протежирања уметности „са директним националним предзнаком” – наводи Павковић.

Књижевност је, сматра, један од најважнијих простора људске слободе и никаква „племенита, позитивна, надхумана” политика и полна, родна, генерацијска коректност не обавезује је на уступке и повлачење. „Јер да нема слободе у уметности, политички коректни пауци би премрежили цело небо и завили нас у таму голог прагматизма”, наводи наш саговорник.

Ако ћемо на поље филма, назив „Мушкарци више воле плавуше”, са Мерилин Монро у једној од улога, могао би да повреди осећања нас осталих жена – црнки, риђокосих и бринета. Филмски критичар Мирољуб Стојановић зато наглашава да „карикатурални облици понашања спрам неких уметничких дела прошлости, од књижевности и филма до анимације у новије време, не интригирају толико откривањем могућих полемичких простора (никаква полемика ту и није могућа!) колико иритирају својом глупошћу, ограниченошћу, ретроградношћу, свеколиким неразумевањем, бахатошћу и милитарним инсистирањем на нормативизовању правила која са уметношћу не да немају никакве везе, но најдиректније подривају све оно за шта је уметност, у име свог ослобођења, утрошила векове”.

– Простор уметности, простор слободе и имагинације, постаје тако простор новог утамничења, простор декретирања, небулозних инструкција, калкулативности, баланса, јаловости, простор у којем Баук кружи Европом, баук политичке коректности. Политичка коректност која ће, наравно, уништити уметност, и која, наравно, иде подруку са правом на ригорозно санкционисање уметника, подразумева да се уметност упражњава под контролом инструктора и да се странице уметности, заправо, исписују као странице логаритамских таблица. Стереотип, односно мултипликована матрица прописаног смисла постаје означитељ ове уметности. У додиру са животом, уметност овако замишљена, постаје гротескни облик, бесмисао утолико очигледнији што га сустиже и девалвира живот – наводи Стојановић.

Не ради се о томе, каже, да тријумфује простор лажне уметности него простор лажи. Дисбаланс који се, гле чуда, јавља као редунданца, постаје звоно ових садржаја. Подсећа да се „Прохујало са вихором” забрањује због неадекватног третмана афроамеричке популације, у истом тренутку док у јужним државама Америке бесне неки од највиолентнијих расистичких испада у историји САД.

– Уместо простора високе креативности, уметност постаје сервилни административни слуга чија је превасходна улога да задовољи и одобровољи свог инквизитора и Молоха. Све што смо до јуче славили као тријумф естетичке, етичке и имагинативне суверености, целокупни простор креативног суверенитета ставља се под окриље извануметничке арбитраже. Свака интеракција с публиком је онемогућена, уколико помоћни судија махне заставицом и открије ирегуларност. А шта је ирегуларност? Ирегуларност је испад, у колизији са идејом главног цензора. Колико само књига, филмова, слика чека своје цензоре, страх је и помислити – истиче Стојановић.

Сугерише да Вендерсов филм „Алиса у градовима” из 1974, данас не би био могућ. „Филм у којем Ридигер Фоглер лута Европом с 10-годишњом девојчицом, иначе један од најпоетскијих врхунаца европског послератног филма, данас би, у примарној оптици био оптужен за латентну педофилију. Да ли је потребно да то овако схватимо”, пита наш саговорник.

– У Жилниковим „Раним радовима”, филмској фантазмагорији сатканој од убојите инвенције, постоји дијалошки тренутак у којем Миља Вујановић пита „зашто је ваздух на Фрушкој гори толико чист” и добија одговор да је „то зато што ту нема Шиптара”. Данас, овакав дијалог у сценарију не би прошао ниједну корективну инстанцу, а ако би се то, нечијом непажњом и десило, редитељ би вероватно кривично одговарао. Но, набрајање је јако заморно и не би усложило ниједну почетну премису. Колико само уметника данас, у 21. веку, не би било могуће у интегралности свог израза – каже Стојановић.

Он се пита да ли би ико нормалан помислио, саобразно духу „Раних радова”, да Жилник ту одиста вређа национално биће Албанаца, или Квентина Тарантина, најборбенијег осведоченог антирасисту, оптужио за расизам будући да се из филма у филм спрда, шали и иронички контекстуализује Мексиканце. Читава ситуација, каже, заудара на гареж и подсећа на она мрачна времена када су због неподобности, књиге гореле на ломачи. А као што сви знамо, закључује, после књига долазе на ред људи.

Коментари22
2520a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бата
Захваљујући интернету пратим америчке друштвено политичке и информативне програме. Тамо су већ неко време актуелне јавне дискусије о претеривању са "политичком коректношћу". Врло су критички расположени, то јест досадило им је то стање "опште увређености". Не говорим о њиховим "десничарима", већ о "левичарима" који су најзад скупили храбрости да својој страни кажу да су претерали и да су питања "слобода и полит-коректности" довели до апсурдног нивоа и спрдње.
Aleksandar
Procitajte knjigu " Fahrenheit 451 " ako je ima u prevodu. Pisana 1953 knjiga govori o lomacama literature. Knjige pocinju da gore na temperaturi od 451 stepeni.
bata
kao što neko reče u komentarima.... sakrijte knjige na vreme jer će uskoro krenuti paljenje knjiga kao ono kad je hitler dolazio na vlast.
Velimir Stojiljkovic
Svasta je pre bilo " normalno ". Ili cemo ovo shvatiti kao civilizacijski napredak ili da se vratimo 100 gid. unazad, kada su se homoseksualci krili ili bili izopsteni, kada su zene cutale na fizicka nasilja itd. itd. ...
tako je
u stomak trpamo kojekakvo djubre iz samoposluga:zamrznuto,konzervisano,mlevene svinjske usi i repove zamuljane u zasoljeno i zaljuceno...i sad bi mozak da "hranimo kavijarom"!? sto je mozak bolji nego stomak!?
Пишем Ћирилицом
То само показује у каквом времену живимо. Истина и слобода говора се потискује и забрањује.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља