недеља, 09.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.04.2021. у 13:44

Усташки геноцид почео вешањем бисте краља Петра I

Краљ Петар Карађорђевић (Фото Википедија)

Завршен је Први светски рат 1918. године. Поражено велико Аустроугарско царство раскомадано је на неколико нових европских држава. Турска је протерана с Балкана у Малу Азију и Босфор задржавши Истанбул и мало парче Европе. Немачка је бачена на колена. Победничке империјалне државе и мала Србија, која је дала велики допринос тој победи претрпевши велике људске жртве и материјална разарања, цртале су нову карту Европе. Србији су припојене Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Војводина (бивши делови Аустроугарске монархије) и заједно с Црном Гором и Македонијом створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевина Југославија. Добијена је највећа балканска држава и једна од највећих у Европи.

У Дубици (Банија) подигнут је на тргу споменик Петру I Карађорђевићу. Трг и споменик били су окружени зградама за становање и трговачким радњама виђенијих и богатијих мештана, ту си били зграда Српске православне цркве за административне послове и смештај свештеника с породицом, општински уред, основна школа, пошта, Ватрогасни дом, а нешто даље на левој страни друма према Костајници Католичка, а на десној страни Православна црква. Неколико стотина метара од трга према реци Уни налазила се зграда која је у време Аустоугарске монархије служила за затвор („Решт”). Намеће се питање откуда споменик краљу у најмањој банијској општини, а већи градови (Сисак, Петриња, Глина, Двор на Уни, Костајница) немају такав споменик. Енигму ћемо решити ако се вратимо у седамдесете године 19. столећа. Тада су се два млада Србина, један из Дубице, из угледне породице Хрваћанин (Ерваћанин), а други из Београда – Петар Карађорђевић, може се рећи принц Србије, сусрела у Швајцарској на школовању. Спријатељили су се и у слободно време заједно посећивали политичке скупове левих и десних идеологија, чак су присуствовали политичком скупу чији је модератор био први анархиста Европе, рус Бакуњин.

Другу половину школовања Петар Карађорђевић је наставио у Паризу. Немирна духа, прикључио се Легији странаца, с којом је учествовао и у неким ратовима. Кад је у Босни 1875. године подигнут устанак против Турака, Петар Карађорђевић, под псеудонимом Петар Мркоњић, придружује се устаницима, с којима ратује до 1876. године, када илегално прелази реку Уну (граница између Турске и Аустроугарске царевине) и долази у породицу Хрваћанин код свог пријатеља из Швајцарске. Да би замео траг аустроугарским агентима, Петар Мркоњић (Карађорђевић) је премештен у хрватско село Баћин, у породицу Орданић (Хрвати католици). Неколико дана касније у запрежна коњска кола стављено је велико буре, а у буре будући краљ Србије Петар Карађорђевић и ноћу у бурету одвезен до ушћа Уне у Саву (Јасеновац), превезен је чамцем преко Саве и низ леву страну реке (Аустроугарска царевина), стигао је до Србије.

После уласка Хитлерове солдатеске у Југославију 1941. године и стварања квислиншке Независне државе Хрватске, усташки геноцид у Дубици почиње вешањем бисте краља Петра I Карађорђевића. Хтели су да понизе Србе, па су приредили церемонијал којем су морали присуствовати сви мештани околних зграда. Скинули су са постоља бисту краља Петра и однели је у затворску зграду коју су закључали. Постоље споменика су порушили и бацили у смеће. Тог дана направили су вешала на месту на којем је био споменик, а сутрадан су донели из затворске зграде бисту краља и обесили је на вешала. Цео дан је биста висила на вешалима. Предвече су је скинули и великим чекићима разлупали у парампарчад, коју су одвезли на обалу реке Уне и просули у реку.

Неколико дана касније усташке власти су наредиле Србима у Дубици да поруше своју православну цркву и њеним рушевинама посипају разроване блатњаве сеоске сокаке.

У међувремену, католички клер је почео покрштавање Срба православаца у Дубици у католичку веру. Када су 30. маја усташе отерале све Србе из Дубице и Церовљана у логоре смрти Јасеновац и Градишку, нису поштедели ни оне Србе који су примили католичку веру.

Очито је један од лидера хрватске нације из 19. столећа Анте Старчевић био видовит кад је казао да Србе у Хрватској (подручје бивше Војне крајине – Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска Крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), тај „реметилачки накот” треба ликвидирати (клица усташке идеологије у Хрватској).

Проф. др Слободан Чикарић,
универзитетски професор у пензији

Коментари2
88f47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavko
Prvi put čujem kako su Slovenija, Hrvatska i Bosna tada pripojene Srbiji. A ja mislio kako se država Slovenaca, Hrvata i Srba spojila sa kraljevinom Srbijom u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Метузалем
Хвала професоре на дивном тексту. И, дозволите, само једну исправку: када је стварана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца Македонија није ушла самостално у њу, она је претходно већ била део Краљевине Србије (још од Балканских ратова, као Стара Србија).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља