Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тражи се друга кућа за креативце из зграде БИГЗ-а

„Следи серија састанака са челницима Београда како бисмо пронашли добро решење”, каже Борис Властелица, певач и гитариста „Репетитора”
У овој згради стасали су многи таленти (Фото: М. Спасојевић)

Четрнаест година БИГЗ је био друга кућа бенда „Репетитор”, а његови чланови су средином прошле недеље последњи пут ушли у то здање.

„Иселили смо све ствари, али као штакори враћамо се све док је то могуће”, каже Борис Властелица, певач и гитариста „Репетитора”. Ни он као ни стотине уметника из алтернативне културне кошнице за коју је БИГЗ словио скоро две деценије више немају простор где могу да стварају, а морали су да се иселе из здања у Булевару војводе Мишића јер је оно у фебруару продато компанијама „Марера” и „Александар градња”. Зато су погледи ових креативаца уперени у град који је, када су се недавно бивши закупци БИГЗ-а окупили како би скренули пажњу широј јавности на свој проблем – да практично остају на улици – обећао да ће помоћи. Неформални састанак са представницима града уследио је пре неколико дана, каже Властелица.

– Град је показао добру вољу да уметницима који су избачени из БИГЗ-а изађе у сусрет, следи серија састанака са челницима Београда како бисмо пронашли добро решење. Рано је да лицитирамо који бисмо то простор и под којим условима могли да добијемо – каже Властелица и додаје да је алтернативна сцена на коленима.

Град у овом примеру нема никакву законску обавезу да обезбеди простор за око 160 закупаца колико је их стварало у БИГЗ-у и који су зграду претворили у неформални културни центар. У њему је било 45 музичких, 20 ликовних студија, позориште, складишта, канцеларије, спортски клубови, угоститељи... За многе он је био последњи простор слободе.

За очекивати је да град жели да помогне не само зато што сматра да алтернативна сцена треба да опстане, како то каже Горан Весић, заменик градоначелника, већ и зато што би коначно требало да направи евиденцију неискоришћеног простора који је у његовом власништву.

– Тражимо решење, али то не може бити преко ноћи. Проверавамо колико објеката индустријске архитектуре град има у својини како бисмо их активирали тако што ће и уметници уложити део. Кирија и дажбине биле би симболичне – истиче Весић.

Закуп БИГЗ-а, али и његова позиција били су пријемчиви за бројне бивше кориснике, посебно за оне који су радили са децом. Зато им уступање неке забачене локације не би много значило.

– БИГЗ је био малтене у центру, добро повезан јавним превозом. То је важно за децу, док одрасли који су овде свирали могу било где да се окупе и вежбају. Са млађима је то другачије јер се мора водити рачуна и о њиховој безбедности – каже један од бивших закупаца простора.

Да ли трајно решење мора да буде простор од најмање 3.000 квадратних метара у ширем центру како су то захтевали независни уметници на скупу прошле суботе? Зашто су чекали да остану на улици да би тражили нови смештај, само су нека од питања која се намећу.

– Када је БИГЗ 2007. приватизован, нови власници су говорили да ће бити рушења у року од годину дана и да ћемо сви бити истерани напоље. То се није десило и тако смо купили време, имали смо добре цене закупа и онда смо се опустили – искрен је Властелица.

Већина закупаца напустила је здање које је пројектовао архитекта Драгиша Брашован, а они који то нису имају рок до јуна када сви корисници треба да изађу из те зграде, кажу у „Марери”.

– Рокови исељења били су различити у зависности од делатности којом су се закупци бавили. Почели смо чишћење и припремамо објекат за реновирање – истичу у тој компанији која је са 50 одсто сувласник зграде.

„Марера” би БИГЗ од око 40.000 квадратних метара требало да претвори у градилиште најкасније почетком јула, а реконструкцију да оконча крајем лета следеће године. Спољашњост здања модерне архитектуре треба да остане аутентична јер је реч о споменику културе. У сређивање „Марера” и њен равноправни партнер у овом пројекту „Александар градња” уложиће више од 40 милиона евра да би објекат претворили у модеран бизнис центар.

Као и све друге објекте које „Марера”, у власништву Владимира Зубрилина, руског бизнисмена, купује па потом преуређује и издаје, пројектовање је поверено архитектонском бироу „Реморкер аркитектс”.

Одговорити на захтеве уметника и очувати индустријску архитектуру

Градски одбор ДСС-а Београд предложио је да се годинама напуштени објекат у Улици Ђорђа Вајферта 12, који је у власништву ЈП „Пошта Србије”, уступи уметницима из БИГЗ-а. Потребно је такође направити инвентар сличних објеката у граду који би могли постати простори за уметничко стваралаштво.

– Тако би се одговорило на легитимне захтеве уметника и очувала би се вредна индустријска архитектура српске престонице – наводи ДСС у саопштењу и додаје да самостални уметници чине најбројнији део креативне сцене и да би њихово осипање имало трагичан епилог за духовну виталност нашег друштва.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Djordjevic
Postoje fabricke hale sirom Srbije koje su prodate za cenu kilograma hleba takozvanim tajkunima koji su isekli masine i prodali u staro gvozdje , a hale ili zvrje prazne porazbijanih prozora ili u najboljem slucaju sluze kao povremeni magacini . Mnogo je takvih prostora po gradovima . U isto vreme nas na Evroviziji predstavljaju muzicari jako loseg zanra , nekada je na primer gitarista Boda Kovacevic mogao sto sta i da pokaze svetu . Ovoj zemlji kao da ne treba kultura , sve se uvozi ?
Perra
i u samoj Knez Mihajlovoj ima vise napustenih objekata...
Бата
Пре 10 дана сам видео на неким вестима репортажу о протесту тих уметника испред зграде БИГЗ-а. Видевши их и чувши њихове изјаве ТВ репортеру, оставили су на мене врло лош утисак: изгледају као одрасли мушкарци и жене у касним двадесетим и тридесетим годинама који носе одећу и фризуре приличне средњошколском узрасту. Својим наступом, тоном и ставом са којим су давали изјаве и читали захтеве одају утисак арогантних особа. Не знам, можда је то карактеристично за младе неафирмисане уметнике.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.