Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Меланхолија у новој музици за виолончело

Немања Станковић, челиста је са албумом „Трагови” у издању „Метрополиса”, показао своју врхунску интерпретацију и представио савремене композиције за свој инструмент
Немања Станковић: „Виолончело фондација” из Њујорка уврстила је албум „Трагови” међу пет најбољих издања у 2020. години (Фото: Миша Обрадовић)

Немања Станковић, 32-годишњи виолончелиста, који је крајем прошле године објавио албум „Трагови”, у издању „Метрополиса”, са намером да кроз звук свог инструмента, уз нова дела домаћих аутора, сведочи о садашњем тренутку, може бити задовољан резултатом. Уследиле су позитивне реакције и ван наших граница. О чему је реч, за „Политику” саопштава наш саговорник:

– „Виолончело фондација” из Њујорка уврстила је албум „Трагови” међу пет најбољих чело издања у 2020, а кандидован је и за награду града Београда у области музичког стваралаштва. У уметности признања нису пресудна, али је важно знати да је допринос свих нас који смо „Трагове” остварили, препознат. Не треба заборављати прошлост, али још важније је стварати сада и личним примером утицати на све оне који се осећају збуњено у мноштву информација, које не служе ничему и углавном су неистините.

Немања Станковић, осим концертне каријере, после дипломирања и докторирања на ФМУ у Београду, у овој установи ради као доцент.

На питање како је изабрао и мотивисао домаће композиторе да стварају за виолончело Станковић одговара:

– Осећам срећу и понос што сам за овај пројекат окупио врсне композиторе, као што су Ања Ђорђевић, Наташа Богојевић, Ивана Стефановић, Драгана Јовановић, Ирена Поповић, Милица Илић, Игор Андрић и Огњен Богдановић. Представљајући идеју о новој српској музици за виолончело, композиторима сам дао потпуну слободу у погледу форме, поетике дела; желео сам да они сами креирају звучни пејзаж у коме ће искористити сав потенцијал инструмента. Свако од њих третирао је виолончело на себи својствен начин, у складу са својим музичким рукописом и сензибилитетом.

Међу осам изабраних аутора је шест жена. Које су њихове „теме”, односно основне емоције у делима која он изводи?

– Драго ми је да су жене „у већини”, јер то потврђује моје мишљење о женама као стубу данашњег друштва иако сматрам да је свака врста поделе погубна. Користимо сваку могућу прилику да се оградимо једни од других, по питању националне, верске, политичке и опредељености сваке друге врсте, сматрајући „оне друге” за противнике и гајећи у себи мрачне емоције и мисли. Тако колективно стварамо један затворен свет за себе и затварамо врата за лепоте које су нам испред носа. Данашње време у коме живимо је и тужно и срећно, зависи из ког угла одлучите да посматрате живот. Меланхолија је осећање које је најдоминантнија на албуму „Трагови”. Ми уметници смо и срећници, јер имамо своју уметност као терапију. Зато је важно да исту делимо, као искуство, као утеху, као наду, као веру у боље сутра. Јер, ако изгубимо веру, шта нам преостаје? – пита уметник.

Станковић је наступао са познатим домаћим и страним солистима, диригентима и оркестрима. Управо музичарке са којима неке од нумера свира, дају специфичност Станковићевом албуму, а на питање по ком принципу их је бирао, одговара:

– То су очекиване сарадње. Пијанисткиња Маја Михић је пријатељица са којом сарађујем већ осам година. Као дуо, имамо много наступа иза себе. Милица Илић и Огњен Богдановић за нас су написали композиције које већ јесу део нашег концертног репертоара. Са виолинисткињом Тијаном Милошевић одсвирао сам небројено много концерата у периоду када сам био вођа групе виолончела у Београдској филхармонији, у којој је она концертмајстор. Према Тијани гајим поштовање, она је уметница која својом појавом зрачи и оставља без текста и свирати са њом је узбудљиво искуство. За наш дуо су писале Ирена Поповић и Наташа Богојевић. Посебно занимљива композиција је дуо за два виолончела Иване Стефановић, који сам снимио са Сандром Белић, доајеном наше уметничке сцене. Свирати са једном таквом уметничком личношћу је ствар престижа, а мени још и додатна част, јер сам у класи проф. Белић завршио студије на ФМУ.

Када смо код педагога, Немања Станковић је имао сјајне професоре почев од Сандре Белић у Београду, Наталије Гутман у Бечу и Енрика Бронција у Салцбургу.

– Имао сам праве професоре у право време. Најважнија лекција јесте она о искрености. Музиком се не може бавити неко ко јој до краја није посвећен и ко је не осећа, неко ко је одрађује, ко не истражује. Трудим се да своје студенте учим да искористе студије за упознавање себе и откривање свог потенцијала. Признајем, они су сада у незавидној позицији услед пандемије. Ипак, верујем да ћемо из тога сви изаћи јачи и стабилнији и да ћемо знати више да ценимо мале радости које смо узимали здраво за готово – истиче оптимистично Станковић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Predlog afirmišite-Marianna Martines (1744-1812), učila je kompoziciju i klavir kod J. Hajdna, Metastazija, bila priznati i poštovani, kompozitor i pijanista, član bečkog muzičkog života. Iako tada ženama nije bilo dozvoljeno da javno nastupaju kao muzičarke, ona je organizovala svoje privatne akademije koje su uživale veliku opštu popularnost. Mocart je napisao klavirski koncert KV 175 za nju a ona ga izvela na koncertu 18.08. 1773. Komponovala je: oratorijume, mise, kantate, sonate, koncerete.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.