Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српско културно благо расуто по збиркама широм света

У приватним збиркама широм света налази се више хиљада предмета српског културног наслеђа а ретки су примери да се неки артефакт врати у Србију
Крстионица кнеза Вишеслава налази се данас у Хрватској (Фото Википедија)

Више хиљада предмета српског културног наслеђа налази се у јавним збиркама широм света, као што су институције у Ирској, Русији, Немачкој, мада још нема значајних покушаја да се оне врате у Србију.

Док стручњаци сматрају да држава не чини довољно да би та културна грађа била враћена у домаће националне институције, за Србију би могао бити је поучан пример Грчке чији су многи вредни артефакти отуђени у време формирања европских музејских збирки.

Према нашем закону, брига о културном наслеђу у Србији и ван њених граница, у рукама је Архива Србије, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Републичког завода за заштиту споменика културе и Народног позоришта у Београду.

Те установе су у обавези да истражују, евидентирају и воде бригу о заштити покретног културног наслеђа ван граница Србије, што подразумева и вођење Централног регистра тих културних добара.

Ипак, како сматрају историчари, за овакве подухвате, потребна су значајна финансијска средства, јер истраживачи морају отићи до одређених институција у иностранству, обавити потребне анализе и онда та истраживања завршити на територији Србије, у једној од надлежних институција.

Један од повода да културна јавност Србије постави питање судбине српског покретног културног наслеђа у другим државама био је договор, постигнут пре две године, да се из Санкт Петербурга врати 166. страница Мирослављевог јеванђеља.

Руски архиепископ и научник Порфирије Успенски је средином 19. века отцепио 166. лист Мирослављевог јеванђеља приликом посете Хиландару и однео га у Русију.

У недељу је Покрет обнове Краљевине Србије затражио од Републике Србије да упути званичну иницијативу Хрватској за враћање древне српске реликвије - крстионице кнеза Вишеслава.

Артефакати српски културне баштине расути су по иностранству, као на пример нестанак 60 средњевековних списа из Архива Србије и Народне библиотеке Србије, међу којима је била и оснивачка повеља манастира Хиландар.

Када је почео Први светски рат, Министарски савет Краљевине Србије дао је налог Архиву Србије и Народној библиотеци Србије да издвоје најдрагоценије из колекције националног архивског и националног библиотечког фонда.

Све наведено са посебном железничком композицијом, заједно са грађом Министарства спољних послова, стигло је до Крушевца, где је и остало до 2015. године.

Српски истраживачи су претходних деценија лоцирали велики број артефаката, као што је призренски препис Душановог законика, који је враћен Југославији средином 30-тих година прошлог века и данас се налази у Народној библиотеци Србије.

Крајем 60-тих година, из Немачке је враћено нешто мање од 20 средњевековних рукописа.

Осим Оснивачке повеље манастира Хиландар, многи рукописи су пронађени у различитим институцијама Европе и света.

За сада последњи случај враћања артефаката српске културне грађе из иностранства био је 2010. године, када је из Немачке враћен чувени крст краља Александра Обреновића који је он поклонио манастиру Жича на дан свог миропомазања 20. јуна 1889. године.

Тај крст је изнет из манастира Жича 1941. и све до 2010. године није био враћен.

Дешава се и то да се вредни предмети из културног наслеђа Србије најчешће појављују на аукцијама и постају предмет великог интересовања у тим ситуацијама.

Историчари сматрају да држава Србија мора бити активнија у враћању свог културног наслеђа из иностранства, јер на то има право по одредбама Хашке конвенције о заштити културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године.

Они као пример истичу Грчку, која се већ деценијама тражи да јој Британци врате древне грчке скулптуре изложене у Британском музеју у Лондону. Кључни предмет који Грци траже назад је Партенонски фриз, исклесан пре 25 векова, који је красио храм на врху Акропоља. Британија упорно и одлучно одбија те захтеве.

Грци су 2009. године у Атини отворили велелепни музеј Акропоља, зато што су им у мучној препирци Британци често приговарали да и иначе не би имали где да сместе експонате ако би били враћени.

Грчка је 2018. у години европске културне баштине, основала Међународни комитет за повраћај скулптура са Партенона, захваљујући коме су многе земље званично подржале њен захтев, па је поново оживљено то питање.

Сличан модел међународне сарадње и посредовања би могла да примени и Србија из које је изнет непрегледан број уметничких предмета, јавља Танјуг.

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Filip Cosopt
Jesu komunisti i Broz "istinu" o Višeslavu zabranjivali i skrivali od Srba kao i Jasenovac? Očito jesu. 21 stoljeće je upoznavanje Srba sa "svojom" poviješću. Glupostima nikad kraja.
Ivan
Višeslavova krstionica srpska? I onda se čudite što vas ismijava cijeli svijet..
Милош
Остави личне импресије и говор мржње за интимну употребу.
SLOBODAN MIKAVICA
Srbija ima mnogo argumenata da trazi vredne artfekte narocito od Njamcke, ako nista zbog bombardovanja biblioteke u Beograda. Uvjeren sam da bi zahtijev Srbije nasao pozitivan odgovor. Treba angazovati odgovarajuce sluzbe da preduzmu takav poduhvate- Nemojo biti uzdrzani , danas mnoge zemllje Afrike. Azije traze njihove istoriske vrijednosti od njihovi bivsi kolonizatora.
Баба
Замислите какав је тај народ који прво бомбардује библиотеку! За њих кажу да су "културан народ" Ко зна шта су нам све уништили тим бомбардовањем...разнели су нам историјске чињенице које многима сметају
Petar
Stvarno me zanima po kojoj je osnovi knez Višeslav proglašen Srbinom?
Petar
@Vladimir Petković, i ja vjerujem svemu što piše na Internetu. Usput rečeno, po najnovijoj teoriji, krstionica je bila namijenjena nekom od Slavenskih knezova kao dar. Ne postoje pisani tragovi o Višeslavu kao pripadniku nekog od etničkih skupina. Isklesana je i pronađena u Veneciji, a 1941. predana je NDH kao dar Musolinija.
Roko
Odlicnono pitanje! Odgovor je: po naucnoj osnovi tj. arheolosko-istorijskoj. Postoji mnogo istorijske literature o time u nasim i svetskim arhivima.
Прикажи још одговора
Дејан Р. Тошић
Из ког разлога подручја Лепенског вира,Старчева и Винче,нису сврстани у УНЕСКО-ову листу? Зашто Немачка није обновила библиотеку на Косанчића Венцу ? Зашто деца из Србије не могу да посете српску баштину на Косову? Зашто се камени стуб на Косву пољу који је Деспот Лазаревић подигао у част свога оца у сећање на косовску битку не заштити од пропадања? Зашто министарство културе нема средстава да откупљује археолошке артефакте од савесних проналазача? Зашто деца у школи не уче само српску ћирилицу?
Robin Hood
Sve se slažem, osim "samo ćirilice", jer znanje je moć!! Ali prvo azbuka, pa abeceda kasnije malo, jer treba za strane jezike, svakako!! Oficijalno pismo da bude ćirilica, znači naravno!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.