петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.04.2021. у 18:00
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

И бубрези на мети вируса корона

После излечења ковида 19, важно је да лекар из ковид болнице или из дома здравља пацијента упути код нефролога
FreeImages

Након више од годину дана борбе с новим вирусом корона, последице које оставља ковид 19 све се јасније сагледавају и то не само на плућима већ и на бројним другим органима. Проф. др Вишња Лежаић, нефролог и редовни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва објашњава колико вирус корона може да угрози нормалан рад бубрега.

 – Акутно оштећење бубрега честа је компликација код болесника с ковидом 19 не само у склопу оштећења функције других органа већ и због тога што вирус показује посебну способност да инфицира и оштећује бубреге. Оно се јавља скоро код половине хоспитализованих болесника, а чак код 80 одсто пацијената који су лечени у јединицама интензивне неге. Фактори који доприносе акутном оштећењу су додатна инфекција изазвана бактеријама и гљивицама, сепса, микрозапаљење, повећано згрушавање крви које „зачепљује” бубреге, низак ниво кисеоника због болести плућа и слабљење дисајне функције. Вирус директно инфицира бубрег – објашњава наша саговорница.

До акутног поремећаја у раду бубрега чешће долази код старијих или особа које већ имају дијабетес, висок крвни притисак или малигну болест, али и код тешких форми ковида 19, када је инфекција захватила виталне органе. С друге стране, болесници који се лече дијализом, имају трансплантиран бубрег или имају одмакли стадијум хроничне бубрежне инсуфицијенције у већем ризику су да оболе од тешких форми ковида 19.

Важне лабораторијске анализе

Др Вишња Лежаић (Фото лична архива)

– Поремећај у раду бубрега дијагностикује се приликом пријема због ковида 19 или се испољава пет до десет дана после пријема у болницу. Код скоро свих болесника доминирају општи поремећаји и симптоми, попут високе температуре, болова у мишићима, замора, кашља, главобоље и дијареје, а ниједан знак не показује директно оштећење бубрега. Управо повишена температура или дијареја, ако трају неколико дана пре пријема, доводе до губитка течности из организма и доприносе настанку поремећаја у раду бубрега – наводи докторка Лежаић.

Лабораторијске анализе већ отклањају дилему. На снижен рад бубрега указује повишен креатинин у серуму, што се испољава код петине пацијената (21 проценат) при пријему у болницу. Региструју се и промене у мокраћи: присуство беланчевина, крви, леукоцита. Код одређеног броја болесника с тешким облицима ковида 19 прво се смањује, а затим и престаје функција мокрења. Болеснику се помаже најпре конзервативним методама лечења, али ако се и даље погоршава рад бубрега, примењује се пречишћавање крви различитим методама дијализе.

Акутно оштећење током ковида 19 може повећати ризик за настанак хроничног оштећења бубрега. Нефролози већ знају да је понекад потребно пратити функцију бубрега и неколико деценија пре него што се уоче последице било које, па и ковид 19 инфекције на бубрезима.

Примећено је и да се проблеми с бубрезима настављају и након завршене акутне фазе инфекције код болесника који су били на болничком лечењу, али и код оних који су имали благу клиничку слику. Ове тегобе су подједнако честе и код раније потпуно здравих и код болесних особа, а тада се говори о продуженом ковиду. Код неких се ово стање испољава као изразито замарање, код појединих пацијената се јављају тегобе које указују на оштећење срца, плућа и мозга. Код неких болесника се открије дијабетес, а код других се вредности шећера у крви теже контролишу. Бележе се поремећаји у функције јетре, штитасте жлезде, појава и погоршање неуромишићне и реуматолошке болести и поремећај у раду бубрега. Четвртина болесника има симптоме који трају обично до пет недеља после позитивног теста на вирус корона. Тек свака десета особа се жали на симптоме који трају и дуже од 12 недеља.

– Симптоми који прате оштећења бубрега најчешће су благи или их уопште нема. Зато је неопходно да после излечења ковида 19 лекар из ковид болнице или дома здравља пацијента упути код нефролога, а на основу лабораторијских анализа крви и мокраће и прегледа болесника – подсећа професорка Лежаић.

Према подацима објављеним у стручној литератури, функција бубрега после отпуста нормализовала се код 74 одсто болесника, који су имали акутно оштећење, али нису лечени дијализом. Код трећине болесника, који су током лечења морали да буду дијализирани, настављено је лечење дијализом и после отпуста и излечења од ковида 19 и они морају да остану под сталним надзором нефролога. Преглед нефролога саветује се и болесницима који током ковида 19 нису имали акутно оштећење бубрега (уреја и креатинин у крви били су нормални), али који су имали крв или протеине у мокраћи као показатеље директне инфекције бубрега вирусом и развоја болести која се зове гломерулонефритис.

Pexels

План да се спрече компликације

Нефролог ће у свим наведеним случајевима да обучи болесника какав дијететски режим је неопходан и да направи план којим ће се смањити ризик од развоја хроничне болести бубрега у каснијем периоду.

– Узроци и патолошки процеси који су последица продуженог ковида још се испитују. Досадашње сазнање показује да промене могу да настану због оштећења органа које су се развиле током фазе акутне инфекције, одржавања хиперинфламаторног стања, одржавања инфекције из резервоара вируса негде у болеснику или услед стварања аутоантитела. Клиничку слику додатно могу да закомпликују и лоша физичка кондиција након дугог тока болести, раније придружене болести и психичке трауме, након дугог или тешког тока болести – указује др Лежаић, Она предвиђа да ће, без сумње, пандемија довести до повећања броја озбиљних бубрежних болесника. Зато је следећи потез да се идентификују болесници с високим ризиком од компликација продуженог ковида, укључујући и бубрежне, а ради планирања раних превентивних мера и спречавања бубрежних компликација.

Већи ризик

– Акутно оштећење бубрега јавља се код раније здравих особа с ковидом 19 када долази до изненадног губитка функције бубрега и задржавања вишка воде, соли, нежељених производа метаболизма и супстанци страних организму. Код особа које имају хроничну бубрежну болест и повишен креатинин у серуму од раније могу се очекивати погоршања. Како болести бубрега нису праћене израженим симптомима, код особа које су у ризику може да настане „успут”. Најподложније особе за то су дијабетичари, хипертоничари, гојазни, старији од 65 година, као и особе које имају породичну појаву бубрежних болести или се лече од системских обољења или имају један бубрег који функционише.

Мере превенције

Мере превенције за напредовање хроничне болести бубрега су:

  • редовне контроле код изабраног лекара и нефролога
  • стриктно регулисање и контрола вредности шећера (гликемије наште 5,1-6,5 mmol/l; HbA1c 6,2-7,5 процената)
  • строга контрола крвног притиска
  • лечење поремећаја липида
  • ограничење уноса соли и беланчевина исхраном
  • престанак пушења
  • умерена физичка активност
  • одржавање телесне тежине
  • контролисано уношење алкохола
Коментари2
d197d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко Петровић
Медицинска академија Српског лекарског друштва? Зна ли ико колико уопште имамо тих лекарских академија? А у црвене Ковид зоне данас су почели да улазе студенти и школарци, јер нема довољно стручног медицинског кадра. Можда је време да са елементима достојанства почнемо редукцију тих бројних академија, или да бар у медицини не дозволимо "дуално образовање" (практичаре и скупљаче научних звања)? Само кажем.
dipl. agronom
...Bolje zahvalite na bas trezvenom tekstu, i dobrim savetima...I tzv. drustveni sistem, kao i zdravlje, ne grade se preko noci, ili merama Kriznog staba, nego po onoj narodnoj : Kako sejes, tako ces i poznjeti...!! A narodu treba verovati...Ponekad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља