Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Будући медицинари помажу старијим колегама на Сајму

Није све у оценама, има нешто и у хуманости
Матуранти медицинских школа волонтирају на највећим пунктовима за масовну имунизацију у Београду (Фото Небојша Марјановић)

Будући здравствени радници, матуранти медицинских школа, волонтирају на највећим пунктовима за масовну имунизацију у престоници. Не раде то за оцену. Углавном су то ученици који се по марљивости и одличном успеху у школи иначе истичу. Није то за њих део практичне наставе јер све часове, па и праксе, похађају онлајн већ недељама због епидемијске ситуације. Њихов је избор да помогну народу који долази да прими цепиво, да дочекају, усмере, спроведу пацијенте, мотре на њих у чекаоници после вакцинације и испрате их до излаза. Кажу да се труде да колико могу олакшају рад лекара и медицинских сестара, а суштински немерљиво доприносе организацији и спровођењу масовне имунизације.

– Ово је искључиво добровољан рад у коме су ђаци медицинских школа, који су се посветили хуманом здравственом позиву, препознали шансу да допринесу системској борби против вируса. Истина је да су жељни праксе коју од почетка пандемије нису имали ван школских кабинета у наставним базама, болницама и клиникама. Сада користе прилику да у реалним условима покажу да знају, могу и хоће да помогну, али и да науче много тога и стекну искуство. За то је добровољност први услов. Други је да матуранти имају осамнаест година, а трећи, иако је реч о пунолетним ђацима, потписана сагласност родитеља за волонтерски рад ван наставе – објашњава Никола Димитров, координатор волонтера матураната медицинских школа Београда на пунктовима за масовну вакцинацију.

У халама 11 и 3 Београдског сајма, али и у Белекспо центру, више од 11 недеља волонтерског стажа сабрало је око 150 матураната свих средњих стручних школа престонице, укључујући и приватне, у којима стасава подмладак медицинског еснафа. Највише их је, чак 73 матуранта Медицинске школе „Београд”. Шансу да волонтирају не пропуштају ни ђаци Медицинске школе на Звездари, „Надежда Петровић” из Земуна и Фармацеутско-физиотерапеутске школе, док су из Зуботехничке школе, каже координатор, одустали. Заједно са ђацима волонтира укупно 50 професора београдских медицинских школа. На пунктове не долазе сви свакодневно. Али су редовно ту, најмање једном, а неки и четири пута недељно, по договореном распореду с координатором. Радно време им је од седам ујутру до 15 сати по подне. То им се бележи као оправдани изостанак с онлајн наставе, али их не ослобађа обавезе да пропуштено надокнаде. После радног дана на пункту за вакцинацију и ђаци и наставници код куће настављају да раде онлајн. Ништа им не пада тешко, тврде – насмејани.

– Није напорно. Све је у организацији. Овде има доста посла, али волонтира ко кад може. На улазу проверавамо поруке, да ли људи имају заказан термин за вакцинацију, па ко није потписује сагласност, а ми помажемо око попуњавања обрасца. Уводимо стара лица ако не могу да ходају. Бринемо да свима буду дезинфиковане руке и измерена температура. Пацијенте потом упућујемо на лекарски преглед, даље у ИТ сектор где се бележи сагласност, а онда их усмеравамо код медицинских сестара да приме вакцину. Након вакцинације иду у чекаоницу да одморе најмање 15 минута, а ми пратимо стање пацијената. Присутни смо од улаза до излаза пункта за вакцинацију – дочарава Никола Здравковић, матурант смера санитарно-еколошки техничар Медицинске школе на Звездари.

После радног дана, кад око четири по подне стигне кући, завршава школске обавезе и спрема се за пријемни на Медицинском факултету, додаје његова професорка здравствене неге Данка Радосављевић, као и да Никола од првог волонтерског дана четири пута недељно долази из Калуђерице на Београдски сајам. Неретко му у шали каже да ће га због марљивости усвојити главна сестра у Хали 3, где волонтира. Професорка признаје да ђацима недостају клиничке вежбе које им је корона ускратила и потврђује да пракса ни у најмодерније опремљеним школским кабинетима не може да се мери с оном у здравственим установама с пацијентима и будућим колегама.

– Ово нам је прилика да на делу покажемо за шта се школујемо, да будемо ту кад је тешко. За нас ово јесте вид праксе, овде припадамо, део смо медицинске струке. Прелеп је осећај да можете да помогнете народу и држави у ситуацији која нас је све први пут задесила. Једва смо дочекале да нас неко позове да бар мало допринесемо очувању јавног здравља, зато и идемо у медицинску школу. Било је различитих ситуација, од озбиљнијих, да некоме позли и ургентно се реагује, до комичних за које су најзаслужнији пензионери. Старији суграђани су расположени за разговор и шалу, често питају да ли ће после вакцинације кинеском вакцином и да пропричају кинески. Сви су задовољни, књига утисака испуњена је похвалама – сагласно кажу Неда Малетић, Анастасија Ђорђевић и Марија Родић, матуранткиње Медицинске школе „Београд”.

Свака реч захвалности које упућују пацијенти, као и поверење медицинских сестара и лекара који се на подршку волонтера ослањају, подстрек је волонтерима, наглашава и Лука Драговић, матурант смера медицински техничар приватне средње стручне школе „Захарија Стефановић Орфелин”. Као и његови вршњаци из државних медицинских школа, закључује да је у години ковидa без праксе на клиникама волонтирање на пункту за вакцинацију квалитетно искоришћено време за образовање будућих здравствених радника и добробит нације.

Поносни смо на нашу децу

Идеја да матуранти медицинских школа припомогну здравственим радницима на пунктовима за вакцинацију потекла је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

– На састанку с директорима свих медицинских школа у граду разговарали смо о томе шта од ђака можемо да очекујемо, која би била њихова задужења и радно време, да не буду преоптерећени, јер имају своје школске обавезе које су приоритет, а ово је волонтерска помоћ здравственом систему и држави у борби против вируса. Нема већег задовољства за професора или директора школе од задовољства ученика. Није све у оценама, има нешто и у хуманости. Фасцинантно је што су деца препознала потребу да помогну и схватила то као част и обавезу. Ни на који начин им то није наметнуто. Било је дана када је рад пунктова продужаван до осам увече и ђаци су молили професоре да остану до краја радног времена. Увек се напомиње да уколико је некоме напорно, треба да предахне од волонтирања два, три, пет дана, али они желе да долазе, толико су испуњени овим радом – поносан на ђаке и колеге волонтере каже Предраг Јовановић, директор Медицинске школе „Београд”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

moka
Lep gest, na cast i ponos - nadam se da ce drzava i drustvo znati da iskazu zahvalnost

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.