понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пламен прогутао симбол једне епохе

Крајишници су по доласку у Банат 1948. сами изградили свој Дом културе, који је недавно страдао у пожару
(Фото Ђуро Ђукић)

Банатски Деспотовац – Кад је пожар прогутао задружни дом у Банатском Деспотовцу, у пепео је отишао симбол једне епохе. Крајишници са Купреса, од Гламоча, Шипова, Бугојна, Мркоњића са Ливањског поља, по доласку у Банат сами су 1948. градили свој Дом културе, кога су дуго звали Задружни. Тврде да је у то време био најлепши у Војводини. Простран, са великим балконима изнад и око партера.

Док није формиран тамбурашки оркестар, Саво Аврамовић је сам свирао хармонику на игранкама, по читаву ноћ.

–Плесало би стотину парова, а кад би дошло на ред коло у њега су се сви хватали ‒ сећа се Саво. На једном концерту народног певача он је певао рефрен „погледајте шта ми фали”, и кад би га год поновио, из публике су добацивали „памет у глави”. Он се наљутио, прекинуо наступ, истрчао у мрак, па су га једва ухватили и онда га молили да се врати. Он је пристао и то тек када је из сале избачен онај што је добацивао.

У тој чувеној сали одржавале су се биоскопске и позоришне представе, књижевне вечери, на бину су се пењали талентовани ђаци из сеоске основне школе, уз притајену подршку њихових поносних мајки. У склопу дома налазила се и библитека, а Деспотовчани су чекали на ред да читају новине. Тада је Саво, касније просветни радник, почео да чита „Политику”. Кад се запослио преплатио се на наш лист и не испушта га из руку до данас.

Гојко Лугоња и Стаменко Велемир, показујући травњак на фудбалском стадиону, упоређујући га са оним на Вимблдону, истичу да је Банатски Деспотовац увек имао талентоване спортисте, а они су се такође окупљали око дома. Због близине Тамиша, међу њима су се истицали пливачи. Ипак, било је и пропуста. И данас се препричава анегдота о догађају на слету у Крагујевцу. Село је увек имало добру екипу у некада популарном Партизанском вишебоју. На поменутом слету Деспотовчани су пре такмичења у пливању сакупили довољно бодова да им они из пливања нису били ни потребни па су насумице у воду натерали неког Ћиру. Испоставило се да он не уме да плива па су морали да га спашавају од дављења. Да би нагласили да је место село спортова, Деспотовчани данас истичу да је овде рођен деда пливача Милорада Чавића, одавде су пореклом рукометаш Драган Шкрбић, фудбалери браћа Ивић, ту је живела Ангелина Гузијан, рукометашица и први тренер светски познате Маре Торти...

У дому се у своје време појавио и рок. Први вокално-инструментални састав основао гитариста Џо. На темељу једне куће и сада стоји графит посвећен Џону Ленону, јер су Битлси били узор. Рок је тих година добрано потиснуо народњаке.

Од свих дешавања у центру села најоргиналнија је питијада. Пита је јело за чије су спремање вештину преци данашњих мештана донели са собом и негују је до данас. Питу чврку, џилитушу, гужвару, питу онако, мисир питу, зељаницу, сирницу, кромпирушу, дробушу, јајару, савијачу, зезљевушу, бундевару, кајмакушу, базламачу, затим ачак, ђул и луфт питу и многе дуге, први је пописао Бранко Ћопић у истраживању јеловника својих земљака. У Банатском Деспотовцу се сваке године врши њихова смотра, у Дому и око њега.

Све што имају у селу, крајишници су градили сами, струју, воду, путеве, па није ни чудо што је на мобу прављен и „најлепши” дом културе. Важе за село у којој су сви млади настављали школовање. Можда и због близине пруге. Њоме су дошли преци, неки су још живи, а потомци су такође њоме одлазили на школовање. Већина се није вратила.

Банатски Деспотовац, двадесетак километара од Зрењанина, по досељењу колониста је имао преко 3.000 становника. Сада нема ни 800. Почетком овог века дом је приватизован, па је био све мање место окупљања. Пензионери се окупљају око табле на којој се вешају читуље.

Коментари1
996fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Јакшић
Из Банатског Деспотовца је родом Др Ратко Крчмар,електро инжењер ,чији патент је искоришћен у слетању Едвина Олдрина на месец.Ратко је дугогодишњи директор Завода "Космос" у Бања Луци.Раткова сестра Стана успешно је водила ПИМ "Иван Милутиновић"Бард Деспотовачких интелектуалаца је неспорно Др Алекса Мрђен,први председник Светске академије наука и уметности "Никола Тесла".Народни херој Душан Ћубић залужује да Покрајина спречи приватизацију дома културе,обнови дом ,и стави га у службу народа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља