Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крајем лета мајстори коначно улазе у Музеј града

Да би обнова здања у Ресавској улици почела потребно је да се изабере извођач радова, а за реконструкцију буџетом за ову годину опредељено је 700 милиона динара
(Фото Д. Мучибабић)

Најоптимистичнија прогноза за почетак обнове Музеја града Београда у Ресавској улици је септембар. До тада би техничка документација за реконструкцију здања од 17.000 квадратних метара требало да прође стручну контролу и да буде изабран извођач радова. Грађевинска дозвола добијена је лане, а прошлог месеца ребалансом буџета обезбеђено је 700 милиона динара.

– Наша процена је да ће трошкови бити између 23 и 25 милиона евра, а са Европском унијом преговарамо и о томе да из ИПА фондова добијемо око 15 милиона – пренео је Беоинфо речи Горана Весића, заменика градоначелника, када је 12. марта образлагао ребаланс градског новчаника пред одборницима београдског парламента.

Тих 700 милиона динара само је аванс који ће добити извођач, каже Лука Петровић, секретар за инвестиције, а његово градско „министарство” инвеститор је обнове зграде саграђене 1899. године према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека.

– Очекујемо да до краја ове или почетком следеће недеље пројекат за извођење прође техничку контролу која је поверена ЦИП-у. После тога припремамо тендер за извођача радова, што је процедура која траје три до четири месеца и надамо се да ћемо крајем лета отворити градилиште у Ресавској улици – истиче Петровић.

Као и код других градских пројеката, амбициозни рокови већ су пали у воду. Јер, прошле године званичници су најављивали да би крајем 2020. требало да буде изабран извођач, а обнова да почне у марту ове године. То се није обистинило, као ни то што војска којој је објекат некад припадао није иселила штампарију из Ресавске.

Оно што је и тада и сада непромењено јесте да ће мајсторима када уђу у објекат на углу Ресавске и Немањине бити потребне три године да окончају посао. Пре пет година на архитектонском конкурсу изабрано је најбоље идејно решење за реконструкцију зграде бивше Војне академије која је Музеју града припала 2006. године. Ако музеј на тој локацији буде отворен 2023, први пут ће имати сталну поставку коју од оснивања 1903. није имао.

Своју баштину чува на 14 локација. Реконструкција доноси и врхунске техничке услове који би требало да омогуће и гостовање највећих светских изложби.

У обновљеном здању биће места и за предавања, учење и одмор, предвиделе су архитекте Јелена и Горан Војводић и Јована Грујевска. У свом решењу, они су на улазу у здање порушили степенице и улазни портал и тиме повећали висину унутрашњег простора како би публика одмах препознала будући храм београдског културног наслеђа.

У унутрашње двориште сместили су нови објекат који ће моћи да се види са улаза. У њему ће бити рецепција, мултифункционална сала, књижара, продавница сувенира, инфо пулт, а за његово залеђе предвиђена је кафетерија. Музејски депои предвиђени су за подрум дограђеног објекта и биће распоређени по свим етажама зграде ка Немањиној улици.

Чеоне стране музеја, према Ресавској и Немањиној улици, биће ревитализоване са акцентом на медија фасаду – на њој ће се у електронској форми смењивати актуелности из програма музеја.

Осим главног улаза из Ресавске улице, здању ће моћи да се приступи и из Бирчанинове. Тај улаз резервисан је за допремање експоната за изложбе.

Још један директан приступ музеју ауторски тим архитектонског студија „Бировиа” предвидео је из Немањине улице, на самом додиру са зградом Генералштаба Николе Добровића, оштећеном у НАТО бомбардовању.

Лево крило зграде од главног улаза намењено је изложбеној делатности и у њему ће бити стална поставка и гостујуће изложбе. Десно крило планирано је за управу, библиотеку, музејске радионице, центар за конзервацију...

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
Komentatori nastupaju arogantno a da neznaju da Beograd nije imao a nema ni sada muzej u stalnoj postavci.. Ono sta bi moglo da uđe u muzej nalazi se vec odavno u drugim izlozbenim prostorima a muzej bez stalne postavke i nije muzej nego izlozba organizovana eksponatima iz privatnih i drzavnih kolekcija
milan
Tvrdi se da ce muzej grada od 1923 prvi put imati stalnu postavku. Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti bili su zatvoreni 10 godina . To nije nikome smetalo i svi su zaboravili.. Muzej na Novom beogradu je prokisnjavao a Narodni muzej je bio u fazi obnove .. Deluje nestvarno da se muzej grada rekonstruise i formira za dve godine... Sve deluje nestvarno pa i ovaj tekst koji se nikad nece pojaviti.....
@Milan
Neshvatljiivo mi je da se neko ponosi time da je rođen u Beogradu (ili u bilo kom drugom gradu, varošici, selu ili zaseoku), a da ne zna ili ne razume šta je to gradski muzej. Pri tom ga još i mrzi da koristi sva slova na tastaturi, smatrajući da je to moderno, odnosno da to tako treba.
prevedeno
A ti si ga "jedva docekao"da kritikujes. Problem, je u naslovu. "Muzej grada" Beograda, nalazi se na Obilicevom vencu , a Nacionalni Muzej je na prikazanoj fotografiji i nalazi se na Trgu Republike. Kao sto ni Louvre u Parizu nije muzej grada Pariza, nego, Francuski muzej u gradu Parizu. A koliko je ostalo od stari postavki? nesto, se svasta' pricalo" po gradu.
milan
Nisam ni znao da Beograd u kome sam rođen ima svoj muzej. Ono u sta sam siguran je da u muzeju nema nista... I sad se pitam sta ce se u muzej staviti ako se on stvarno jednog dana oformi...
katarina
@milan Pa sad, ako kao rođeni Beograđanin smatraš da tokom 7000- išnje beogradske istorije postojanja na ovom prostoru ništa nije bilo vredno sakupljanja i čuvanja, biće da je problem ipak u tebi...A inače, ovde je reč samo o novoj zgradi Muzeja Grada, sam Muzej postoji desetinama godina...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.