Одавно у Србији није владало такво интересовање за једну серију као за пројекат од пет епизода „Породица”. То је и потпуно разумљиво, јер је реч о изузетно значајном догађају из наше новије историје, хапшењу бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића.
После временске дистанце од 20 година, екипа РТС-а се храбро прихватила овог осетљивог посла, да грађанима детаљно представи догађаје од 31. марта и 1. априла 2001. кад је ухапшен бивши председник. Много се од тада до данас острашћено расправљало о томе да ли је такав потез хапшења председника Србије и изручивања Хагу био оправдан или није. Јавност је и тада била, а и данас је подељена око те одлуке ДОС-а.
На шпици серије пише да су поједини ликови измишљени, а неке сцене резултат претпоставке, креативне обраде, уметничке слободе и не представљају објективну истину.
Зашто су аутори користили таква средства у стварању ове серије? Тим поступцима нису много добили у реконструкцији тих догађаја, а по првим критичким реакцијама непосредних актера овог догађаја – нису добро поступили користећи те методе. Вероватно широко гледалиште не гледа негативно на такав њихов поступак, али политичка и стручна јавност имаће сасвим другачије виђење ове серије.
После одгледане последње епизоде, уследили су бројни коментари у штампаним и електронским медијима. Неки од актера тих догађаја, као што су тадашњи преговарач ДОС-а Чедомир Јовановић и потпредседница СПС-а др Славица Ђукић Дејановић, изнели су своје примедбе на виђену серију. Јовановић је свој став изнео на РТС-у, где је између осталог рекао: „Поједини стварни ликови нису такви какви су приказани у серији”. По мишљењу госпође Ђукић Дејановић, лик Мирјане Марковић није верно приказан у серији. „Није она тих дана деловала хистерично као што се може закључити из снимљеног материјала”, каже госпођа Ђукић Дејановић, која је била непосредни сведок тих догађаја.
Кад се чују такве оцене непосредних учесника, онда то умањује веродостојност, па самим тим и вредност серије. Напор аутора је за сваку похвалу, али се требало држати искључиво чињеница. Поред обиља документације коју је требало ишчитати, морао је детаљно разговарати и с преосталим учесницима овог историјског догађаја, како би га тачно приказао. Ово хапшење и изручивање Милошевића Хагу несумњиво ће и даље изазивати жучне расправе заинтересованих политичких актера.
Ми и даље живимо у озбиљним политичким поделама, које трају већ три деценије. Због тога је аутори требало да се у стварању ове серије одрекну „уметничких слобода и креативности” и да читав пројекат ураде ослањајући се искључиво на проверене документе и преостале живе актере. Морало је све бити чињенично засновано, па онда не би могле стизати овакве примедбе. Вероватно ће их бити још од неких других учесника ових догађаја, па се можда може доћи у ситуацију да поменута серија буде проглашена за документарни промашај.
Тако је ових дана оцењује актуелни председник СПС-а Ивица Дачић, који је о серији о Слободану Милошевићу за РТС рекао: „Злоупотребљена је трагедија једне породице ради личне промоције неких људи који су у томе учествовали”, а тај серијал на карикатуралан начин приказује и личности и догађаје.
Овом темом сигурно ће се бавити историчари, који ће имати тежак задатак: да тачно кажу шта је свему томе претходило и зашто су се у ДОС-у послужили преваром, обећавајући Слободану Милошевићу да неће бити изручен Хашком трибуналу.
Грађанима Србије је потребна само чиста истина, како бисмо што пре умањили оштру подвојеност која нас прати све ово време. Она би морала бити лековита.
Радослав Медић,
новинар, Оџаци
