среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дуалне студије не значе и мање „бубања”

Новосадски Пољопривредни факултет ће на свој смер Пејзажна архитектура међу првима у земљи увести нови систем учења и рада, док представници Машинског факултета већ преговарају са страним и домаћим компанијама
Представници немачких фирми су у лабораторијама Машинског факултета могли да виде како се ту школују наши инжењери (Фото: Машински факултет)

Извесно је да ће, бар на неким факултетима, за пола године студије изгледати поприлично другачије јер је Бранко Ружић, министар просвете, за викенд најавио дуго чекано увођење дуалног образовања у високошколске установе. На студентској конференцији посвећеној овој теми министар је рекао да ћемо од октобра 2021/2022. године имати прве дуалне студијске програме у области одевног инжењерства и дизајна, ваздухопловног машинства и пејзажне архитектуре.

Новосадски Пољопривредни факултет ће на свој смер Пејзажна архитектура међу првима у земљи увести дуално образовање, истакнуто је на конференцији, потврђује за наш лист Игор Кнежевић, студент проректор Универзитета у Новом Саду. Он верује да ће од октобра тек кренути с уходавањима на дуалним студијама, а да ће се њихов пун потенцијал видети касније. У међувремену ће, каже, записивати све замерке које академци уоче и износити их у најављеном кварталном виђању с представницима Министарства просвете. Кнежевић истиче да би дуално студирање могло да реши велики, дугогодишњи проблем овдашњих академаца – да им је по дипломирању потребно још много нових практичних знања да би и стварно почели да раде у струци.

Веома је битно да један од пратећих елемената увођења дуалног образовања у Србији буде и доношење закона о том виду едукације, како за средњошколце, тако и за студенте, подвлачи у име Студентског парламента Универзитета у Београду њихов члан Јагош Стојановић. Напомиње да је, као сада већ бивши студент проректор БУ, учествовао у дискусијама и панелима поводом увођења дуалног образовања на факултете, али и у посетама страним амбасадама на ту тему. Нацрт закона о дуалном образовању израђен је, наглашава Стојановић, уз примену добрих искустава других земаља у којима такав акт већ постоји. Колики је значај поменутог образовања говоре чињенице које је сазнао од представника страних амбасада, да у Немачкој, на пример, велике компаније оснивају чак посебне факултете за обуку младог кадра који ће радити код њих.

– Наши студенти који би по дуалном моделу уписали студије, стекли би практична знања, чији је фонд часова одређен законом. Битно је напоменути да би студентима бивале исплаћиване накнаде за рад док су на делу студија које се реализују у компанији и тиме би био направљен велики корак унапред у области академске праксе. За сада се истиче неколико техничко-технолошких факултета заинтересованих да уведу дуално образовање, а то мало теже иде када су у питању друштвено-хуманистичке науке, па се ради на томе да се дуалне студије више приближе и студентима из те групације – истиче Јагош Стојановић и додаје да су стране амбасаде дале позитивно мишљење на поменути нацрт закона и помоћ при његовом састављању.

Једина високошколска установа у Србији на којој се изучава ваздухопловно машинство, које министар помиње, јесте Машински факултет на БУ, каже декан проф. др Радивоје Митровић. Додаје да они већ преговарају не само са страним већ и домаћим компанијама о увођењу дуалног образовања. Пажљиво прате трансформацију високог образовања у Србији и уважавају чињеницу да компаније, поред врхунског теоријског знања, које на Машинцу већ нуде, захтевају и више практичних компетенција које ће носити будуће мастер дипломе њиховог факултета.

– Део тих компетенција студенти већ стичу кроз лабораторијски рад на факултету, а део треба да стекну у развојним центрима или у фабрикама које послују у Србији. Не само страним, попут „Сименса” и „Боша”, на пример, које су пре коначног доласка у нашу земљу прво слале представнике на наш факултет да виде какве инжењере им нудимо, него и домаћим. Недавно смо на факултету угостили техничке директоре „Слободе” из Чачка и „Металца” из Горњег Милановца. Увођењем дуалног образовања задовољићемо и њихове потребе и заинтересованост да свршене бечелор студенте, који имају трогодишњу диплому нашег факултета, запосле код себе уз пуну плату под условом да на нашем факултету наставе даље дуалне мастер студије на модулима с којих тим фабрикама требају инжењери. Студенти ће тако радећи стећи и мастер диплому Машинског факултета. Ово не значи да ће се смањивати ниво теоријских знања, већ ће студенти више да уче и преко лета имају појачани практични рад – наглашава декан Митровић.

Додаје да је интересовању страних компанија за сарадњу на дуалним студијама баш с „Машинцем” допринела акредитација Немачке акредитационе агенције за високошколске установе (АСИИН), која им је други пут продужена, за основне и мастер студије, до 2025. године. Митровић истиче да за мастер програме нико у Србији више нема ту акредитацију, а да су је они стекли угледајући се на студијску праксу на машинским факултетима у Немачкој, Аустрији, Шпанији, Пољској и Француској.

– Суштина је да, уз дуалне студије, ухватимо корак с високотехнолошким развојем и развојем нових технологија. Да и наши инжењери буду део напредних креативних светских индустрија и баш они осмисле нове генерације медицинских уређаја, ваздухопловних мотора и турбина, компоненти за аутомобилску и ваздухопловну индустрију – наглашава Радивоје Митровић.

Коментари7
18d7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Imam iskustva sa tim dualnim obrazovanjem u Italiji. Sve se svodi na 'zaglupljivanje' naroda i neku materijalnu korist za poslodavce koji zapošljavaju te 'učenike' do 27 godina jer imaju poreske i sindikalne olakšice . Plaćaju ih manje , na njihov rad se plaćaju i manji doprinosi i automatski su otpušteni nakon dve-tri godine kada dobiju 'titulu' ali izgube posao jer ih zamene 'mlađi' ! I paradoks da znam čoveka koji je preko dvadeset godina u knjigama vođen i plaćan kao 'učenik' !
Gale
Prvo, treba biti realan. Vecina nastavnika na MF nema dodir sa praksom jer mi nemamo industriju.Drugo, Bolonja je katastrofa, vratiti integralne studije, 6 godina i da covek zna da je inzenjer kad ih zavrsi. Ovo sve ostalo nula. Nije dobro da nam stranci bilo sta diktiraju. Setimo se kad su dosli stranci dosli da reformisu matematicku gimnaziju. Direktor je pitao koliko ste medalja osvojili na medjunarodnim takmicenjima. Odgovor nijednu. Sledeci odgovor je bio, kad nesto osvojite onda dodjite.
Muradin Rebronja
"Bubanje" može biti teoretski deo iz udžbenika. To je deo gde treba da se upoznaju sa time, šta, kako i zašto? Praktični deo je da nauče da naprave nešto. Kod nas u ugostiteljstvu je to školski primer. Ali, ono što je sada sa "dualnim", par dana u nedelji praktično i par dana u nedelji teoretski je pogrešno. To je bez veze "ceckanje". Ispravno bi bilo kada bi jednu nedelju bili u školskim klupama, da uče teoretski deo, a drugu na praksi, u svom restoranu da uče kako da proizvode i prodaju hranu.
Iz Britanije
U srpskom rečniku ne postoji reč "dualno" već "dvojno, dvostruko".
Пантелија
Зна се шта је академско образовање. Није паметно од факултета правити више школе. Поготово не ако се то ради по диктату страних амбасада.
Francesco
Uništiće nas mantra "uči da ne bi radio". Da li veruješ da postoje moje kolege, inženjeri mašinstva koji ne znaju da zamene lager na rotoru obične brusilice. Ako je cilj akademskog obrazovanja stvaranje nadmenih štrebera koji drže ruke u džepovima i cinično gledaju sve oko sebe onda smo propali 1/1. Što se tiče zapadnih zemalja, njihove ekonomije i jesu uspešne upravo zato što ne gaje cinične štrebere već stručnjake koji znaju da naprave ono što su nacrtali na tabli.
Саша Микић
А шта је то академско образовање? Чиста теорија, а ништа од праксе. Онда дође инжењер у фирму и мајстори му се подсмевају зато што не зна шта се ради на којој машини. Да ли знате да на медицинском факултету будући доктори не уче давање инјекције, већ то касније морају да моле сестре да им покажу како се ради? Наши факултети су направљени и остали као продужено школовање за гимназијалце, јер је све уређено према ономе шта су они учили, а не наставак усавршавања у струци. Част изузецима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.