Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак Предрага Живковића Тозовца

Знам најмање хиљаду народних песама, говорио је успевајући да проникне у менталитет нашег народа и да га испева у песмама које су данас део баштине наше народне музике
Предраг Живковић Тозовац (Фото: Р. Крстинић)

Предраг Живковић Тозовац (1936–2021) српски композитор, текстописац, хармоникаш и певач народне музике преминуо је прексиноћ од последица вируса корона у 85. години на Војномедицинској академији у Београду, пренео је Танјуг.

Један од последњих великана у овом жанру, уз Тому Здравковића, Василију Радојчић и Предрага Цунета Гојковића, оставио је иза себе незаборавне песме уз које се туговало и веселило, као што су „Влајна”, „Јесен у мом сокаку”, „Мирјана”, „Ти си ме чекала” или оне сетне „Виолино, не свирај” и „Овамо, Цигани”, „Очи једне жене”, „Празна чаша”... Ту је и „Јеремија” („Ја сам ја Јеремија, презивам се Крстић... Служио сам стари кадар артиљерија”), песма коју су волели војници и обична публика, али којом комунистичке власти седамдесетих година прошлог века нису биле одушевљене, па је Тозовац морао неко време да проведе у Немачкој, а по повратку су му и пасош одузели. Али то није утицало на његову каријеру, напротив.

– Знам најмање хиљаду народних песама, као што их је знао и покојни Цуне – говорио је својевремено Тозовац, који је успевао да проникне у менталитет нашег народа и да га испева у песми, у много њих, и оне су данас део баштине наше народне музике.

Предраг Живковић Тозовац рођен је 22. јануара 1936. године у Краљеву. Почео је да свира хармонику стицајем околности када је остао сироче. Његов отац Светозар Тоза Живковић, по коме је добио надимак Тозовац, био је чувени хармоникаш и држао је кафану у Матарушкој Бањи, а када су га Немци стрељали 1941. Предраг је на очевој хармоници почео да свира и зарађује за живот. И то на свадбама, као десетогодишњак. У Београду је почео да студира економију, али је музика преовладала. Поред хармонике, научио је да свира бубњеве и трубу.

Прве песме објавио је у новембру 1965. године, а постао је познат 1967. песмом Миће Милутиновића за сингл плочу „Испод липе, крај потока”. Исте године снима четири сингла у дуету са Силваном Арменулић („Девојчице гарава”). Његова велика популарност почиње 1971. на „Песми лета” композицијом „Мирјана”. Следеће године опет побеђује песмом „Очи једне жене” и постаје најпопуларнији певач. Током каријере снимио је више од 20 албума и 30 синглова. Одржао је бројне концерте широм бивше Југославије, али и Европе, САД, Канаде и Аустралије. Наступио је на бројним фестивалима попут „Београдског сабора”, „Песме лета”, „Хит параде” и других, где је освајао престижне награде.

Поред много одржаних концерата и ТВ емисија певао је и у дуету с Предрагом Гојковићем Цунетом, Мирославом Илићем, Лепом Лукић, Миром Васиљевић. Октобра 2012. добио је диплому заслужног грађанина града Краљева, а 24. августа 2018. године, на концерту одржаном поводом шездесет година Радио-телевизије Србије уручена му је награда „Златни микрофон”. Тозовац је играо у филму „И бог створи кафанску певачицу”, у режији Јована Живановића. Иако је у озбиљним годинама оболео од короне, веровао је у излечење. О његовом успешном уметничком животу најбоље ће говорити његове песме.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milosav Popadic
Tvoj glas i taj siroki osmijeh bili su cista radost, nesto najljepse sto je Srbija imala.Laka Ti zemlja i pokoj Tvojoj plemenitoj dusi.
Drinski
Bio si najbolji. I jos dugo ces biti. Pocivaj u miru, veliki Tozo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.